Положај жена у општини Грачаница за време пандемије, као и пре

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

У време пандемије корона вируса и бројних проблема који су на Косову настали због ограничених могућности кретања, али и транспорта робе, женама које живе у општини Грачаница највише је сметало опадање квалитета живота, који по речима наших саговорница, ни пре пандемије није био нарочито сјајан. Положај жена на Косову се последњих година поправио на Косову, додају, међутим жене би могле бити много боље третиране и могле би да пруже већи допринос у сваком аспекту живота. Ситуација је нарочито тешка у породицама у којима жене trude da раде, а успут се старају и о другим члановима породице, обављају посао домаћице и раде пољопривредне радове.

“За разлику од претходног периода, односно периода пре короне, могу да кажем да се доста тога променило. Квалитет живота је био бољи, нарочито за жене које су остварене као мајке, а при том су морале да иду на посао, јер су вртићи и школе били затворени, буквално је стало све, што им је знатно отежало функционисање”, каже млада дипломирана правница из Грачанице, Душица Костић и додаје: “За незапослене и младе жене, које немају децу, ограничења су била нешто другачије природе, нису радили кафићи, теретане и козметички и фризерски салони. Наравно, да је то фалило и запосленим женама и мајкама, али оне о томе, нажалост, мање размишљају. Највећи проблем који се јавио код читаве популације јесте ограничавање слободе кретања. А када вам је ограничена слобода кретања, онда вам је ограничено и свако друго право, самим тим и квалитет живота је гори. Ускраћени сте за многе спортске, културне, друштвене и друге активности”.

Душица Костић, Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Вирус, осим негативних, има позитивну особину, са сарказмом кажу наше саговорнице, јер код њега нема дискриминације. Подједнако напада све, а посебно утиче и оставља дугорочне последице на маргинализоване групе, у које, нажалост, спадају и жене.

“Реч којом жене најчешће описују своје искуство током ванредног стања, јесте понижење. Своја искуства, већина њих описује као велику промену у односу на уобичајену свакодневицу, као бригу за своје, али више за здравље својих укућана. Старије особе осећају изолованост од драгих људи, деце и унука, као немогућност и ускраћеност за дружење, чиме су постале све усамљеније”, рекла нам је Невенка Рикало, председница Удружења жена “Рука Руци”.

“Ове иначе тешке околности у којима живе косовске жене, посебно оне из невећинских заједница, погоршане су предузетим мерама, као што су одлуке о забрани кретања, а ако буде јос веће заразе и затварање вртића и школа, забрана кретања за лица старија од 65 година, то доноси јођ веће проблеме”, додаје председница Удружења “Рука руци”.

Са друге стране Јелена Станојевић, домаћица из Грачанице, али и особа са инвалидитетом и хроничном болешћу, поручује да јој је за време пандемије недостајало лекове које је тешко могла да набави, као и контролни прегледи, које нажалост ни сада после толико месеци не може да обави. Она тврди да је сада скоро онемогућена да набави своју дугогодишњу терапију, од које јој зависи живот.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

“Лечим се од системског лупуса вец 21 годину и корона ми баш отежава лечење и набавку лекова које користим, јер за моје лечење овде није било услова ни пре короне, а посебно сада. Такође ми отежава и то што не могу ићи редовно на лекарске контроле”, каже Стојановићева.

Јелена, која живи са супругом и кћерком у Грачаници, такође истиче да јој је слобода кретања и дружење за време пандемије, као и мере које су донешене доста утицали на квалитет живота.

“И кћеркица је нервознија јер није навикла на овакав темпо живота. Она воли природу, шетњу, дружење и све ово што се сада дешава њу много погађа”, казала нам је Јелена.

Друга смена

Чињеница је да жене које су запослене, поред свакодневних пословних обавеза, традиционално код куће обављају и другу смену, након што им се заврши радни дан. Већина жена покушава да ради и у две смене истовремено, а то утиче на њихово ментално здравље, па неке од њих размишљају да дају отказ током пандемије корона вируса. А са друге стране, постоје и оне које су и пре биле незапослене, а само запослење током пандемије је скоро немогуће наћи.

“Наш живот се није драстично променио за време короне. Ја нисам била у радном односу ни пре короне, а нисам ни сада. Исто тако и финансије су слабије, што утиче на однос у породици, не у смислу насиља, него се осећа тензија и незадовољство”, тврди Јелена Станојевић.

“Из сусрета са женама откриле смо да је једна од највећих промена за жене током пандемије, посебно током ванредног стања, повећана количина неплаћеног рада. У нарочито тешкој ситуацији налазе се жене које су због природе посла принуђене да одлазе на посао, а у почетку су у приватним комбијима за превоз путника места била ограничења за број особа, што их је стављало у безизлазну ситуацију. Затим, та брига, страх и неизвесност, коме оставити и повериrти дете и како поступати са старијим особама”, напомиње Невенка Рикало, наглашавајући да у породицама на Косову живи више генерација.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

За жене у општини Грачаница, које се налазе на руководећим позицијама и баве се политиком, пандемија је била време када су могле да покажу своје способности и утицај на побољшање положаја својих сународница, али и осталих жена које живе на територији ове општине.

“У овом периоду сам се трудила да се свакодневно информишем преко полицијске станице, али и преко пријатеља и познаника, има ли злостављања жена у доба пандемије, има ли тешких социјалних случајева, којима се на било који начин може помоћи. Преко Локалног савета за јавну безбедност смо се максимално активирали да помогнемо, али сам и лично са својим пријатељима максимално помагала где сам могла”, прича одборница у СО Грачаница, Снежана Јовановић, која је у најтежем периоду посетила и село Дуге Њиве у општини Клина, где је Стани Пантић, поклонила машину за прање веша. Каже да јој је помогла као жена жени и позвала све даме на солидарност.

Снежана наглашава да жене у општини Грачаница, али и уопште жене на Косову, нажалост нису довољно заинтересоване да се боре за своја права и углавном поштују традицију. По мишљењу жена из српске заједнице, које већином живе у руралним подручјима, мушкарsци имају већа права и то је тако било одувек, али нажалост, велики број жена сматра да тако и треба да буде.

“Потребно је заиста разговарати са женама, не само када нека невладина организација има пројекат, па одржи семинар и то се заврши, него константно треба радити са њима и објашњавати им да није ништа лоше у томе ако траже да буду једнако третиране”, каже Јовановићева, која се сложила са претходним саговорницама да у положају жена у општини Грачаница, није било великих разлика пре и за време пандемије.

Влада Косова је последњих година стимулисала жене преко разних грантова да оснују мини бизнис предузећа, међутим, иако су резултати били позитивни, сада због новонастале ситуације са корона вирусом њихово пословање је тренутно неактивно.

“У првом кварталу 2019. године, стопа запослености жена је 28,2%, стопа незапослености је 26,9%, док је стопа неактивности 61,3%. Што се тиче учешћа у радној снази која је 38,7% у овом периоду, број жена које припадају радној снази био је 19,5%, док је проценат код мушкараца био 57,6%, подаци су косовског Завода за статистику, који нису обећавајући. Подаци у општинама где су Срби већина, по мишљењу Невенке Рикало, још више су забрињавајући, када је у питању запосленост жена, а у овој години, због пандемије, очекује се да ће да буду још лошији.

Невенка Рикало, Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн
Насиље над женама

Због затварања чланова породица у сопствене домове, у оквиру мера за сузбијање ширења корона вируса, нажалост, уместо јачања љубави и веза, јачао је страх од пораста насиља у породици. Уз упозорење активиста да је забележен алармантни пораст породичног насиља, у многим земљама, затражене су промене правних мера и смерница како се понашати у случају насиља над женама и децом.

“Основне институције нису радиле пуним капацитетом, нарочито оне које пружају заштиту женама од насиља у породици зато што је био уведен полицијски casчас, па су неке жртве више трпеле насиље. Надам се да ће овај период што пре проћи, да бисмо могли сви да се вратимо неком нормалном животу. Али, најбитније је сачувати животе и здравље”, поручила је Душица Костић из Грачанице.

Женски инклузивни центар у сарадњи са УН Wомен и Косовском полицијом, а подржан од стране Министарства за рад и социјалну заштиту, и током ванредног стања делио је хуманитарне пакете који су садржали средства за одржавање хигијене, маске, рукавице. Мишљење особља овог центра је да би број пријава и збрињавања жена које се налазе у ситуацији насиља био већи, али да због недовољне информисаности жена из невећинских заједница о процедури пријема у прихaвtатилиште, многе жене одустају да затраже помоћ, објашњава Невенка Рикало и додаје:

“Ова невладина локална организација је пружала психо-социјалну и правну помоћ и подршку за четири мајке и седморо деце из српске заједнице, а преко локалне СОС линије на број 0800 21 000 одговорило се на 82 позива женама жртвама родно заснованог насиља.”

Женски инклузивни центар је мултиетницко прихватилисте које прихвата жртве породичног и родно-заснованог насиља из седам општина у којима живи невећинско становништво. Свој рад је започео од марта 2020. Лиценцирано особље је организовало и прилагодило свој рад новонасталим околностима, пружајући помоћ и подршку најрањивијим групама жена: женама које су изложене насиљу, старијим женама, женама на селу, женама са инвалидитетом и другим рањивим групама жена. Нажалост, овакви центри су још увек потребни, као и сигурне куће, а време пандемије је то посебно показало.

У општини Грачаница ради и службеник за равноправност полова, а општина је заједно са општинама Ново Брдо, Ранилуг, Партеш, Штрпце, Клина, Пећ, Каменица, Гњилане, Исток и Клокот и 13 невладиних организација, чланица Мреже за грађански активизам, потписник Декларација о заштити и промоцији, између осталих и имовинских права жена. Декларацијом су предложене приоритетне мере за заштиту и промовисање права жена које би требало да спроводе локалне самоуправе, организације цивилног душтва и Канцеларија Омбудсмана.

Сви предуслови за истинску равноправност жена и мушкараца у општини Грачаница, као и на читавом Косову постоје, али док закон, као и споменута декларација, као једна од многих, не почну да се заиста поштују, жене у општини Грачаница, како рече Снежана Јовановић, “живе у мушком свету, али ипак, у многоме од њих самих зависи, докле ће тако да буде”.

Ана Марковић

Производњу ове приче подржала је Мисија ОЕБС-а на Косову као део серије чланака о новинарству у заједници како би се помогло развоју локалних медија. Изражена мишљења и ставови у њој, укључујући приказане садржаје, представљају мишљења и ставове самих учесника и аутора и не одражавају нужно ставове ОЕБС-а.