Кососвка културна баштина не постоји

Црва Светог Николе у Новом Брду, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Од оружаног сукоба на Косову и Метохији 1999. године до данас, запаљено је и срушено преко 150 цркава и манастира, а последњих година поједини албански интелектуалци и удружења, али и институције, без научних доказа, покушавају да српску културну баштину преименују у своју, албанску или у непостојећу, косовску културну баштину. Последњи пример покушаја прекрајања историје је и натпис “Наша црква”, на албанском и енглеском језику у близини сакралних остатка цркве Светог Јована поред села Суво Грло код Србице.

Директор Дома културе у Грачаници и новинар Живојин Ракочевић каже да је табла са натписом “Наша црква” у Сувом Грлу последица једне теорије која је успостављена после 17. марта 2004. године. “То је једна новоромантичарска, националистичка теорија која каже да су на територији Косова цркве саградили Албанци у средњем веку и да је сасвим природно да садашња косовска администрација све то преузме. Што се тиче саме цркве Светог Јована из Сувог Грла, то су остаци од једног зида цркве која је раније страдала, али мора се знати да је у читавој тој области буквално је све збрисано, и сада ти нападачи и ти провокатори једноставно прилазе српским срединама, да би и у српским срединама или надомак српских средина показали српском становништву које је ту опстало и захваљујући цркви, да то не припада њима и да им на такав начин уливају и додатну несигурност, да их једноставно подривају изнутра. Видели смо да табла има неке званичне карактеристике. Облик и форму таквих табли можете видети испред дзамија, испред неких објеката на Косову и Метохији и то је институционална планирана акција и она сада ради по дубини територије”, рекао је Ракочевић.

Игуман манастира Високи Дечани Сава Јањић поручио је раније на фејсбук профилу да на ниске и примитивне провокације треба одгварати одговорно и разумно.

“Мислим да ће јако тешко уверити свет у своје бајке након свих оних ужасних сцена скрнављења цркава и крстова у последњих 20 година, не у време рата, већ у време мира. Једино можемо да се надамо да ће се чути неки званични глас разума да то није пут помирења, али колико могу да видим и они који би могли нешто да кажу ћуте. Важно је да се сви ови примери документују и да се предочавају међународним представницима”, написао је Архимандрит Сава Јањић.

Миса на остацима православне катедралне цркве у Новом Брду, прича да су Високи Дечани задужбина албанске породице Нимани, а не Стефана Дечанског, али и честа употреба термина косовско културно наслеђе, покушаји су да се у културолошком смислу потврди такозвана државност Косова.

Манастир Високи Дечани, Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

“На Косову не постоји косовско културно наслеђе. На Косову постоји српско културно наслеђе, турско културно наслеђе, албанско културно наслеђе и наслеђе осталих заједница које овде живе. Нема косовске културе. Косовско културно наслеђе је један образац, који би требало да садашње власти преузму оно што није њихово и да у своје власништво, по моделу како је то покушано да се уради у Црној Гори, пробају да све оно што припада есенцији наше културе, духовности и државности припадне косовском административном систему”, истакао је Живојин Ракочевић и додаје: “То је један широки процес разарања и он се може зауставити само активним и динамичним сведочењем. Свакога тренутка наука говори своје и ми у име науке, у име истине и у име професије морамо непрестано сведочити да се у овом тренутку, једна од најважнијих културних, духовних и националних компоненти нашег постојања доводи у питање. Доводи се у питање свакога дана, на различитим местима, од Високих Дечана као врхунског дела и светски препознатог, до зидина неке цркве у Сувом Грлу где сељаци долазе да пале свеће и остављају воду за Богојављење.”

Катедрална црква Богородица Љевишка, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Скоро две трећине споменика културе на Косову и Метохији потиче из античког периода и средњег века, а најбројнији споменици који су настали од 12. до 16. века, по тврдњама историчара и археолога, су без икакве сумње дело српских градитеља, тврди Ракочевић. Епоха Немањића је време велике градитељске делатности на Косову, када је изграђено више од 200 цркава и манастира прворазредне вредности.

Ана Марковић