Општина Штрпце: Право на воду и ваздух

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

У Сиринићкој жупи, на крајњем југу Косова и Метохије, подно Шар планине, налази се општина Штрпце, сигурно један од најлепших делова Косова, са најздравијим природним окружењем. Међутим, здраво природно окружење подно Шаре, било је све до недавно. Планираном изградњом пет мини хидроцентрала, јавно добро, вода, прелази у власништво фирме “Маткос груп” из Приштине, а заједничка борба мештана, Срба и Албанаца, да спрече ову изградњу, није уродила плодом. Дурлов Поток скоро да више и не постоји, а корита река Лепенац, Миљоштица, Болованка, Калуђерка, преполовљена су, а ускоро ће и комплетан водоток отићи у цеви, кажу мештани општине Штрпце. Грађани поручују да остајући без пијаће воде, остају без живота на овом простору, због самовоље појединих људи, али и власти.

Александар Стојановић из Штрпца сматра да је за мештане ове општине изградња мини хидроцентрала једна велика катастрофа.

“Одузима се пијаћа вода која за нас значи, пре свега живот. Од те воде се напајају два резервоара одакле користимо воду и за пиће. Од тих река се наводњавају ливаде, њиве, малине и све остало. Чак смо имали једну акцију, петицију где смо сакупили 3.000 потписа, али то буквално ништа никоме не значи. Слали смо петицију и захтеве и општини, и министарствима, и у све амбасаде али нико нам није одговорио”, изреволтирано нам је испричао Стојановић.

Са њим се слаже и Мухарем Тахири из села Доња Битиња, који каже да мештани живе од те воде, нарочито узгајивачи малина.

“И Срби и Албанци, заједнички смо се борили до скоро, али сада су они поставили цеви, затрпали воду, нико није желео да нас саслуша, нико! Ми смо почели да се бавимо узгајањем малина, имали смо колико толико неку зараду, али сада немамо ништа. Живу воду су закопали у земљу. Свуда се вода вади из земље, само код нас овде се закопава”, огорчен је Тахири.

Лепа Вуцић из Штрпца додаје да сада дефинитвно остају без пијаће воде.

“Остајемо без живота на овим просторима, јер без воде нема живота. Покушали смо све како би спречили ову неправду, али постојала је виша сила која нас је спречила у томе”, казала је Вуцић.

Најупорнији да, како кажу, спасу воду, били су мештани Доње Битиње, Срби и Албанци, који су поред двадесетак захтева, разговора и молби са надлежнима, организовали и мирне протесте. Једино што су успели, јесте да су, као и њихове комшије који су протестовали код места Обереке, добили батине и сузавац од Косовске полиције, а реке које су стављене у цеви, од највећег пријатеља прете да постанеу непријатељи.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Азем Тахири из села Доња Битиња тврди да у овом делу Косова без воде не могу ништа да узгајају.

“Зеленила овде више неће бити, а кукуруз, пасуљ и кромпир не може рађати без воде. Свуда на земаљској кугли бог је подарио да вода буде изнад земље, само код нас закопавају воду у земљу као да је мртва. Зато више нећемо моћи да се бавимо пољопривредом, око 400 хектара земљишта остаће без усева. Са друге стране, чињеница је да ће све ово утицати и на туризам у нашем крају, јер су корита река оличење лепоте подно Шар планине, као и систем Ибар Лепенац у коме ће нажалост уништити и рибе”, тужно прича Тахири.

Општина Штрпце подржала мештане и подржала њихове мирне протесте

Општина Штрпце је 2013. године дала дозволу фирми “Маткос груп” за изградњу минихидроцентрала на својој територији, али је 2016. Године, на захтев мештана, дозволу укинула. Међутим, градња није престала и поред петиција и протеста мештана. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарство заштите животне средине из Приштине се нису оглашавали, али је Министарство локалне самоуправе, донело супротну одлуку, тврдећи да се дозвола не може укинути и да општина Штрпце, укидајућу дозволу, није поступила по закону. Заменик градоначелника општине Штрпце, Ивица Танасијевић је после састанка са мештанима, после протеста код места Обе Реке, изјавио да је локална самоуправа уз своје грађане.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

“Наравно да је општина Штрпце на страни својих грађана и да ће се легитимно и правним средствима кроз институције борити да се то њихово право и оствари. Циљ протеста грађана, поготову ових код места Обе реке, јесте да се радови трајно зауставе, јер је дошло до угрожавања пијаће воде. Општина Штрпце је донела одлуку 2016. године да се заустави изградња хидроцентрале, док се не нађе трајно решење за снабдевање грађана Штрпца пијаћом водом“, нагласио је Танасијевић, позивајући учеснике у овом процесу да све проблеме решавају мирним путем и обећавајући да ће локална самоуправа блиско сарађивати са представницима грађана.

Представник инвеститора тврди да има регуларну документацију и да је до сада уложио милионе евра, међутим, правници мисле другачије. По њиховом мишљењу, дозволе које је издало Министарство локалне самоуправе нису у складу са важећим косовским законима, док представници министарства тврде да одлука СО Штрпце није у складу са законом.

“Маткос група” је доставила на увид полицији одлуку Министарства локалне самоуправе којом се општинска одлука о забрани градње ставља ван снаге. Инсистирао сам да се прецизира са којим чланом закона је ова одлука у супротности. Полиција је одбила то да прецизира и само су навели да је ова одлука у супротности са диспозицијама закона. Више сам него сигуран да у одлуци не постоји члан закона са којим је ова одлука у супротности. Иза свега се крије материјална истина која овде пресуђује. Иза наводног кршења закона се крије интерес новца. Гарантујем да не постоји члан закона са којим је ова општинска одлука у супротности”, рекао је магистар права и почасни члан Удружења правника Србије из Штрпца Милован Филиповић.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Мештанин Азем Тахири тврди да је за ову инвестицију дато 25 милиона евра и да сада инвеститор уцењује и институције и грађане.

“Одобрење немају. Утврђено је да немају одобрење од ресорних министарстава. Надлежни органи нису дали потребно одобрење. Представници инвеститора нису тражили сагласност грађана Сиринићке жупе, већ су сагласност добили од грађана који су се одавде одселили пре 40 година”, рекао је Тахири и додао: “Упропастили су туризам, главну привредну грану овог подручја. Будите уверени да све ово утиче на туризам, као и на пољопривреду, сточарство. 70 % укупног националног дохотка био би обезбеђен од туризма.”


Градња, са дозволом или без?

А осим узурпације воде, како мештани називају изградњу минихидроцентрала на територији своје општине, овде су прилично уништени и прелепи предели, поред иначе изузетно лошег пута, од Штрпца према ски центру Брезовица. Непознато је у чијој је надлежности и да ли је и ко дао дозволе за изградњу огромних грађевина у такозваној викенд зони, чиме се мења изглед, али и уништава здраво природно окружење.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

“По некој процедури, зна се које квадратуре може да буде викендица, а такође 70% треба да буде изграђена од дрвета, а 30 % је камен, међутим, изграђене су куће по 500, 1000 квадрата. То више личи на град, него на викенд насеље”, рекао нам је Александар Стојановић из Штрпца.

А због чега се барем пут према Брезовици не гради, непознато је, јер имамо поуздану информацију да је новац за то одавно спреман и уплаћен.


Према подацима изнетим у Извештају о утицају и заштити животне средине који је израдила компанија „Маткос груп“ из Приштине, која гради хидроцентрале, планирано је да дуж реке Лепенац изграде чак пет мини хидроцентрала: хидроцентралу Шара, хидроцентралу Брезовица, хидроцентралу Вича, хидроцентралу Брод и хидроцентралу Штрпце. То је такође изазвало бројне реакције чак и међу организацијама цивилног друштва, које су нагласиле да је издавање дозвола извршено незаконито и без испуњавања потребних услова.


Текст је настао као део пројекта „Право на воду и ваздух“ који је подржан од стране Министарства за културу и инфомрисање Владе Републике Србије.

Ана Марковић