Право на воду и ваздух – Проблеми Лепосавића са загађењем

Фото; ГрачаницаОнлајн

Општина Лепосавић, која се простире на површини од око 750 км2 и обухвата 72 села са око 4800 домаћинстава, има вишегодишњи проблем са одлагањем комуналног отпада, па уместо уређене депоније, Лепосавић има неколико сметлишта, а највеће, величине два фудбалска терена, налази се на локацији званој Поље, тик уз реку Ибар.

Професор Медицинског факултета Алексндар Ћорац каже да нажалост није постојала воља како би се решио проблем складиштења отпада.

„Некада није било ни могућности, мора да се каже и то, али нажалост, мислим да је кључни аспект био и то да нисмо имали довољно знања, довољно памети и довољно можда и храбрости у неким тренуцима, да загриземо да се неке ствари реше“, рекао је професор Ћорац.

Осим професора Ћорца, и остали стручњаци за заштиту животне средине такође сматрају да отпад у лепосавићкој општини, загађује и реку и земљиште и да је опасан по здравље људи.

„Уколико постоји штетних материја, хемијских елемената, односно једињења у води која истиче из депоније, а она се користи за наводњавање, у том случају могу да се постигну врло негативни ефекти, пре свега по квалитет, односно здравствену безбедност пољопривредних производа. То је тема за наше здравствене институције, чија сарадња је потребна са људима који одлучују“, истиче професор Пољопривредног факултета Александар Ђикић.

Једино страживање, и то само о бактериолошком саставу сметлишта у Лепосавићу, урадили су професори Александар Ћорац и Милан Бараћ, у оквиру пројекта Министарства просвете, науке и животне средине Републике Србије. Резултат истраживања је да је стање алармантно.

„У самој депонији смо имали негде око 160.000 бактерија, а ако вам кажем да укупна количина колиформних бактерија у води за пиће негде око 100, а мезофилних око 300, и то у ванредним приликама, а у обичним условима је то мање, онда добијете ситуацију да смо ми у тој цеви, где смо имали воду коју ви, када погледате, она је као и ова вода у чаши и нема садржај прљавштине, да ви можете да уочите да она није исправна. Ова вода испред је већи проблем, јер ви ту имате и пумпе и ти људи раде ту преко године, обављају своје пољопривредне радове, на тим пумпама наточе воду да пију и видите коју количину бактерија они уносе“, казао је професор Ћорац.

Локалне структуре покушавају да реше проблем уклањањем депонија и јавним радовима.

„Навешћу вам само пример, у Лешку и Белућу, односно на локалцији у Белућу смо имали стварно велику депонију, мислим површине више од четири хектара, значи депонија која је доводила у питање и здравље људи у том подручју. Захваљујући Дирекцији за градско- грађевинско земљиште, ове године је та депонија уклоњена. Осим те депоније, уклоњена је и депонија на потезу ка манастиру Улије, затим депонија на потезу поред пута ка Мајдеву, ка Костином Потоку. Уклоњена је и депонија поред магистралног пута на потезу ка Сочаници и уклоњена је депонија на Тврђанском брду, површине можда чак два и више хектара“, рекла је инспекторка за заштиту животне средине општине Лепосавић, Зорица Тимотијевић, која се заштитом животне средине бави више од 20 година.

Она такође додаје да поједини грађани сносе део одговорности, несвесни да бацањем смећа, посебно поред Ибра, угрожавају здравље своје деце, па општина Лепосавић покушава да их едукује.

Фото; ГрачаницаОнлајн

„Што се тиче едукације, локална самоуправа има одличну и лепу сарадњу са вртићима и школама, где врло често у сарадњи са васпитачима, држимо и предавања у вртићима, основним и средњим школама, јер знамо да се од малена стиче култура очувања своје средине“, нагласила је Тимотијевић.

А осим сметлишта, здравље грађана општине Лепосавић угрожава и јаловина од рудника Трепча, посебно становнике села Доњи Крњин, Кутње, Кајково и Тврђан.

“При флотацији настаје та јаловина која у себи садржи кварц, карбонате, кречњак, лискуне, глинасту масу. То су оксиди калцијума, магнезијума, гвожђа, алуминијума. Они нису растворни у води, они су инертни и не загађују воду реке Ибар. Међутим, то је 90% масе. Осталих 10 посто су основни метали који се налазе у руди која се експлоатише на Рогозни и на Копаонику. Негде од три до шест, а негде и до 10% има тих метала, дакле поред основних метала, олова, цинка, сребра, бизмута, кадмијума, садржи и пратеће метале, тешке метале, као што су арсен, антимон, жива и ти метали су канцерогени”, истакао је професор на Технолошком факултету Милан Бараћ.

“Ефекти на здравље од те прашине су огромни. То неорганско загађење прелази у биљке и животиње, и преко тог ланца, опет преко пољопривредних производа и преко воде, човек уноси тешке метале у себе”, додаје професор Ћорац.

Није само у Лепосавићу и на северу Косова загађена животна средина. Дивље депоније и јаловина, као и термоелектрана Обилић угрожавају здравље свих људи на Косову и Метохији, а ваздушним путем и речним токовима и далеко шире.


Због проблема са складиштењем отпада на северу Косова, Европска унија је још 2014. године подржала пројекат изградње регионалне депоније, међутим и шест година после, смеће се налази свуда, само не на одређеном месту на коме је и планирано да буде депонија за одлагање отпада.


Текст је настао као део пројекта „Право на воду и ваздух“ који је подржан од стране Министарства за културу и инфомрисање Владе Републике Србије.

Ана Марковић