Из Метохије и Грачанице „Српска нит“ поручује: Нема предаје

Чланови организације Српска нит из Подгорице, која окупља Србе из Црне Горе, Србије и Републике Српске, формиране за време литија у Црној Гори, посетили су Косово и Метохију, одакле су поручили да „нема предаје“.

Из Немањиног града Подгорице, Косову и Метохији у походе, са даровима за најмлађе, млади чланови организације „Српска нит“, позвали су Србе, ма где они били, на јединство, уз поруку „Не дамо светиње“

„Када кажемо, не дамо светиње, мислимо пре свега на човека, на један људски живот, јер је то највећа светиња. Највећи потенцијал сваке земље јесте човек, а поготову наша браћа који живе овде у енклавама на окупираној територији“, каже оснивач „Српске нити“, Миливоје Брковић.

Миливоје Брковић, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Организација „Српска нит“ је формирана у току литија у Црној Гори.

„Српска нит је основана у Подгорици, тј. Немањином граду, још увек нисмо почели да региструјемо чланство, али највећи број интелектуалаца је садржан у том удружењу. Дакле, имамо универзитетске професоре, лекаре, адвокате и основана је за време литија које су биле у Црној Гори. То је била наша основа, дакле нит, повезивање између наше браће у Србији, Црној Гори и Републици Српској. Дакле, не само хуманитарне активности, којих је било много у том претходном периоду, Српска нит је ту да очува и да промовише српски национални, духовни и културни идентитет. На пример, у Црној Гори смо имали активности где смо у три акцције, које су везане за три свеца, дали 192 јединице крви у Подгорици и мислим да нашу акцију нико није надмашио. И јутрос смо као „Српска нит“, овде у Грачаници, пошто је била слављеничка ноћ, донирали две јединице крви, јер више нисмо били у могућности“, прича Подгоричанин Брковић, са којим су на Косово и Метохију стигле и две младе даме, Сташа Копривица из Београда и Марија Окичић из Прокупља, обе пореклом из Црне Горе, али делом и са Косова и Метохије.

Сташа Копривица, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Сташа живи у Београду, рођена је у Приштини, а пореклом је из села Бањани у Црној Гори, одакле и владика Јоаникије. Ниједног тренутка није имала дилему да ли да се придружи „Српској нити“.

„Сматрам да треба да се држимо заједно, јер смо ми ипак једно. Било где да се било који Србин налази, било да је то Аустралија, Америка, Србија, Црна Гора, наша Крајина, мислим да треба да функционишемо као једно. Црна Гора је била дефинитивно доказ да све то може да функционише, јер ако су они устали после толико година и показали ко су и шта су и доказали да православље и даље дише и да смо ми сви заправо ђедова деца, мислим да можемо да будемо јединствени и успећемо сигурно“, прича Сташа и подсећа на упокојеног митрополита Амфилохија, који би требало да буде, како каже, узор младим људима.

Скоро исту причу понавља и Марија Окичић, чији је отац рођен у Орлану поред Подујева, а породица такође води порекло из Црне Горе. И Марија позива на јединство свих Срба, ма где они били.

Марија Окичић, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

„Показатаљи да јединство побеђује, јесу наша браћа из Црне Горе. Република Српска је такође са нама и то је циљ „Српске нити“, да делујемо у региону и да сутрадан можемо да остварујемо све веће и веће акције, једноставно речено, да се ујединимо. Јединство је оно што нам је неопходно, а посебно овде на Косову и Метохији“.

Млади чланови „Српске нити“ су срећни због срдачног дочека на Косову и Метохији, али и тужни због, како кажу, тешког живота овдашњих Срба, а посебно оних у Метохији, чије ни име више не сме да се спомене, а да садашње косовске институције не реагују негативно.

This slideshow requires JavaScript.

„Наш духовни отац, митрополит Амфилохије је и те како везан за Метохију и управо је он својим делима сведочио како ми, млади људи, треба да поступамо. Због тога смо се највише и осврнули на енклаве у којима наша браћа живе отежано и то није живот достојан једног човека. Они заправо живе без основних услова за један пристојан живот. Понављам, где год идемо, руководимо се митрополитовим делима, то је за нас амин иако он данас није међу нама“, објашњава Миливоје Брковић због чега су прво обишли Ораховац и Велику Хочу.

Циљ „Српске нити“, очување српског култуног, духовног и националног идентитета, деца Метохије испуњавају својим животом у гету и песмом која се одатле чује. Деца Ораховца су срећан пут, члановима „Српске нити“ пожелели песмом „Ораховцу, башто рајска“, песмом која целом свету показује да су Срби у Метохији живели, да сада живе и да ће у њој и остати.

Ана Марковић