Zaustavljeno izlivanje jalovine, očekuje se izveštaj o posledicama

фото: Коссев
Usled loših atmosferskih uslova juče je došlo do probijanja gornjeg nasipnog dela brane u dužini od 2.5 do 3 metra,

Usled loših atmosferskih uslova juče je došlo do probijanja gornjeg nasipnog dela brane u dužini od 2.5 do 3 metra, na deponiji za odlaganje jalovine floatacije u Leposaviću. Očekuje se izveštaj nadležnih organa vodoprivrede o pričinjenim posledicama na ekosistem, ali i ponovno pokretanje proizvodnje nakon potpune sanacije, poručili su danas iz Kombinata Trepča za KoSSev.

Juče je došlo do izlivanja oko 500 metara kubnih površinske vode i oko 50 metara kubnih muljevitog materijala – jalovine u vodotok reke Ibar, precizirali su danas iz Trepče.

Navode, međutim, da je pravovremenom intervencijom radnika i rukovodstva u floataciji u Leposaviću zaustavljeno širenje pukotine i dalje izlivanje materijala.

„Odmah je pristupljeno i sanaciji pomenutog prostora uz upotrebu utovarno-transportne mehanizacije ‘Trepče’, kao i ojačavanju kompletne dužine gornjeg dela jalovišta. U toku jučerašnjeg i današnjeg dana na teren su izlazile i nadležne inspekcijske službe iz opštine Leposavić i regiona Mitrovice, kao i nadležni inspektori iz ‘Nezavisne komisije za rude i minerale’ iz Prištine“, dodaje se u saopštenju.

Iz ovog kombinata poručuju da se sanacija privodi kraju i očekuju da se do sutradan ponovo pokrene proizvodnja u floataciji Leposavić.

Kada je reč o posledicama na ekosistem, dodaju da se očekuje izveštaj nadležnih organa vodoprivrede.

Izveštaj će se pre svega odnositi na analizu vode u reci Ibar.

Iz Trepče dodaju da je ekološka služba Instituta Trepče pristupila uzorkovanju vode reke Ibar po standardnim procedurama koje se primenjuju u ‘Trepči’, u okviru stalnog monitoringa svih ekoloških parametara“.

Tanjug: Voda u Kraljevu bezbedna posle izlivanja jalovišta u Ibar

I dok se čeka izveštaj o analizi vode u reci Ibar, Tanjug prenosi izjavu direktora Zavoda za javno zdravlje u Kraljevu, Aleksandra Macana, da Kraljevčani piju ispravnu vodu i da su preduzete sve mere da tako i ostane.

On je naveo da će Agencija za zaštitu životne sredine, koja je, kako kaže, nadležna za vodotokove prvog reda, analizirati sadržaj reke Ibar na materije koje su izlivene iz jalovišta i da će takođe preduzeti odgovarajuće mere.

Prema njegovim rečima, taj poplavni talas još nije stigao ni do Raške, a reka ima i svoj sistem prečišćavanja koji se dešava na 50-tak kilometara.

Macan napominje da je moguće da se te materije možda neće ni detektovati u Kraljevu, ali i dodaje da se svakako rade sve preventivne mere radi bezbednosti zdravlja građana.

Direktor JKP Vodovod Kraljevo Aleksandar Protić naveo je da su isključeni bunari B3 i B6 na Konarevskom i Žičkom polju iz preventivnih razloga.

„Dali smo nalog da Zavod za javno zdravlje uradi takozvanu proširenu analizu koja podrazumeva i analizu prisustva teških metala u pijaćoj vodi. Svim zaposlenima je dat nalog da na izvorištima rade kontrolu na svakih sat vremena“, rekao je Protić.

Otpadne vode sa jalovišta koje se nalazi na nekoliko stotina metara od samog centra Leposavića još od ranije se ispuštaju u reku Ibar. Spiraju ih sneg i kiša i one odlaze rekama.

Prema oceni koju je još prošle godine za naš portal izneo profesor Aleksandar Ćorac koji je iz ovog kraja, u pitanju je ekološka katastrofa velikih razmera, a ugroženi su svi stanovnici opština u slivu ove reke.

“Ti toksini utiču tako što zagađuju zemljište oko deponije ili, pak, zagađuju reku. To zagađenje reke odvija se tako što se pri padanju kiša taj otpad sliva prema reci i ide u reku, ali se odvija u slučaju Leposavića na jedan specifičan način. Mi imamo jedan, nažalost u našem društvu potpuni javašluk, da pumpe iz nekog razloga ne mogu tu jalovinu da pumpaju dovoljno daleko, i onda neko na mestu pored Tvrđanske reke odvije ventil, klatno kako oni kažu, i pusti to zagađenje u Tvrđansku reku“, kazao je Ćorac tada.

S druge strane, generalni direktor Trepče, Jovan Dimkić, u razgovoru za naš portal juče je objasnio da jalovište mora da bude u blizini floatacije, odnosno rudnika iz kojih se eksploatiše ruda, u ovom slučaju Crnca i Belo Brdo.

Istovremeno, Dimkić je najavio da se očekuje da se postojeće jalovište zatvori za nekoliko godina i otvori novo. Ukazao je važnost ovih rudnika s obzirom na to da se mnoge porodice iz leposavićkog kraja izdržavaju upravo radom u ovom kombinatu.

Izvor: Kossev