Otac Petar: Za proučavanje freskopisa u Visokim Dečanima, malo je jedan ljudski vek

ФОТО: манастир Високи Дечани

ФОТО: манастир Високи Дечани

Pokušaji kvazi naučnika i pseudoistoričara da manastir Visoke Dečane pretvore u neku albansku, vizantijsku ili kosovsku crkvu,

Pokušaji kvazi naučnika i pseudoistoričara da manastir Visoke Dečane pretvore u neku albansku, vizantijsku ili kosovsku crkvu, samo je konstruisana laž i falsifikovana istorija, smatraju stručnjaci, jer materijalni i pisani tragovi jasno govore, da je zadužbima Stefana Dečanskog biser svetske, ali prvenstveno srpske kulturne baštine. A za proučavanje freskopisa u manastiru, malo je jedan ljudski vek, kaže gostoprimac u Visokim Dečanima, otac Petar u intervjuu Anđelki Ćup.

“Samo u Dečanima ima 4000 kvadratnih metara slikane površine. Skoro da ne mogu da se setim scene iz Novog zaveta, a da nije tu prikazana. Dobar deo Starog zaveta je u Dečanima takođe opisan, kao i istorija hrišćanstva. Na primer, Svetog proroka Sofonija sam našao čak na tri mesta, ima ga u kalendaru u priprati Dečanskoj, pa na luku ispod kupole, a i u samoj kupoli između prozora su figure proroka. Dakle, na tri mesta imamo jednu ličnost, a o Nemanjićima da i ne govorimo. Dušana recimo ima na pet mesta, Stefana Dečanskog na četiri itd. Na freskama imamo i nacionalnu istoriju Srba iz toga vremena, iz Nemanjićkog perioda i sve najvažnije ličnosti Nemanjićke svetorodne dinastije su prikazane u Dečanima. Slikano je ornamentike jako puno i to je ogroman izvor inspiracije za umetnike. I danas u manastir dolaze ljude iz raznih krajeva sveta, iz Japana, iz Rusije, ljude koji se bave ikonopisom. Oni dolaze u Dečane da vide te srednjovekovne obrasce slikanja, a dolaze i lekari koji se bave istorijom medicine i oni na freskama koje prikazuju svete Vrače, svete lekare, primećuju raznu medicinsku opremu, kojom su se ljudi služili u to vreme. Na freskama se mogu videti i poljoprivredne alatke, posude ili hrana koja se koristila u to vreme. Dečani su neiscrpan izvor za istraživanje i zaista čovek ne može za čitav svoj vek da završi istraživanje. Dečanska kupola je visoka 28 metara i mnoge freske su veoma visoko, tako da su tek u 20 veku mnoge scene otkrivene”, priča Otac Petar.

FOTO: manastir Visoki Dečani

Mnogi detalji i mnogi zapisi, koji su do sada bili sakriveni, biće otkriveni tek posle završene digitalizacije koja se trenutno radi u Visokim Dečanima, a Otac Petar dodaje da se ne znaju autori Dečanskih fresaka i dodaje da je nekoliko grupa slikara radilo freskopis.

“Istoričari umetnosti su zaključili na osnovu različitog stila i kvaliteta freskopisa koji je rađen od 1338. do 1348. godine, da je nekoliko grupa slikara radilo istovremeno jedni za drugima, a takođe je neujednačen kvalitet i stil freskopisa. Ima samo jedno zapisano ime na kapitelu stuba, na istočnom delu naosa, gde crvenom bojom na kapitelu stuba piše “Srđ grešni”. I tu ima spora da li je taj čovek bio slikar ili je bio klesar”, objašnjava Petar Dečanac i dodaje:

FOTO: manastir Visoki Dečani

“Iza fresaka na kojima su prikazani Stefan Dečanski i Dušan, kao ktitori hrama i iza druge koja je odmah pored nje, a na kojoj je prikazana Dušanova porodica, pojavili su se oreoli konture nekih drugih svetitelja. Zaključuje se da su te freske rađene neposredno pre ovih koje danas vidimo. Pigment nije imao dovoljno vremena da se veže za podlogu, tako da nisu sačuvane boje i likovi, ali po konturama se zaključuje da, gde su sada Stefan Dečanski i Dušan, da su tu takođe bile figure dva vladara. Pretpostavlja se, na osnovu položaja tih figura i nekih insignija (potpisi), da se radi o Milutinu i Stefanu Dečanskom. Njihove figure su u toj prvoj verziji bile bliže jedna drugoj, a kasnije, na novim freskama koje su preslikane, Stefan Dečanski i Dušan su između sebe dobili maketu crkve. Dušan je očigledno tu hteo sebe da prikaže kao saktitora Stefanu Dečanskom, pa oni međusobno drže crkvu, a Milutin je dobio mesto na pilastru pored. Na ovoj prvobitnoj freski, Dušan je bio naslikan sa svojom porodicom, sa Jelenom i Urošem, baš na ovoj fresci gde je sada Jelena, Uroš i ova figura za koju se pretpostavlja da je Simeon Siniša, polubrat cara Dušana.”

Upravo freska koja prikazuje porodicu cara Dušana, posebno je interesantna, jer se u medijima, ali i u nekim naučnim radovima pojavilo mišljenje da se na toj fresci nalazi nepoznata figura. Za oca Petra tu nema ničega nejasnog, on kaže da se radi o Simeonu Siniši, jer je profesor Vojvodić koji se bavio istraživanjem Dečanskog freskopisa, sve objasnio.

This slideshow requires JavaScript.

“Ja sam čitao radove profesora Vojvodića koji je dokazao da se radi se o fresci Dušanove porodice, na kojoj je i Simeon Siniša. Tu su tri figure, u centru je kraljica Jelena, sa njene desne strane mladi kralj Uroš kao dete i za te dve figure nema sumnje jer su pored njih zapisi sačuvani, a sa njene leve strane je jedna figura koja je veća od Uroševe, a niža od Jelenine, recimo jedan dečak u adolecentnskom period. Čak nije bilo spora ni oko toga da li je to dečak ili devojčica, odnosno devojka. Međutim, ono što je jasno, pošto ima nim, tj. oreol i stoji na purpurnom jastučetu, kao i kraljica Jelena i mladi kralj Uroš, nesumnjivo je da je iz kraljevske svetorodne loze. Pošto nije zapisano ime, ne možemo na osnovu imena na fresci da identifikujemo tu osobu. Onda se istoričari umetnosti kao i arheolozi dovijaju, rade praktično detektivski posao, odnosno pravi naučni posao. Na osnovu sačuvanih istorijskih dokumenata iz tog perioda, paralelnih primera iz drugih crkava i sličnih portreta iz toga perioda, profesor Todić je na osnovu Dušanovih dokumenata iz 1340. godine, gde on pominje Simeona Sinišu, svog polubrata, kao člana porodice i kao mogućeg naslednika na prestolu. Profesor Todić tako zaključuje da se radi o Simeonu Siniši, a da je nesumnjivo reč o muškoj osobi, a ne ženskoj, profesor Vojvodić zaključuje na osnovu odeće. Inače, ta figura je ogrnuta plaštom tamne boje, na kojoj su takozvane kolaste azdije, oni krugovi u čijem centru je figura belog dvoglavog orla, a ispod plašta se vidi haljina na kojoj je opasač, koji je karakterističan kao muški opasač. Pretpostavlja se da se u to doba na muškim figurama slikala takva vrsta kaiša, sa tom kopčom i sa iglom. A takođe, oko glave nema vela, glava nije pokrivena velom i nema naušnica, što su bili detalji koji su prikazivani na ženskim fugurama u to vreme. Naravno, moda je vizantijska, jer je tada Carigrad bio centar kulture umetnosti, pa i mode. Po tim detaljima može da se identifikuje ta figura. Argument onih koji tvrde da to nije Simeon Siniša, jeste razlika u starosti između ta dva dečaka. Razlika je valjda bila oko desetak godina, ali kaže profesor Vojvodić da svakako, ne može slikarima da se veruje kada su godine i datumi u pitanju”, naglašava Otac Petar.

Dakle, nema govora o tajanstvenoj princezi, kako pišu pojedini mediji, potvrdili su i profesori Vojvodić i Todić.

FOTO: manastir Visoki Dečani

“Na osnovu ovih argumenata, i profesor Vojvodić i Todić isključuju mogućnost da se radi o ženskoj figuri. U to vreme se princeze, bilo da je kraljeva sestra ili mozda verenica, nisu prikazivale među portretima vladara, kada su stojeće figure u pitanju i kada se taj slikarski program nalazi pored grobnog mesta vladara. Tu su prikazivani likovi samog vladara, koji je često i ktitor crkve, kao i njegovi direktni preci. U ovom slučaju Dušan je izabrao najznačajnije, Simeona, Savu, Milutina, naravno Stefana Dečanskog, kao takođe ktitora crkve. Takođe i potomci aktuelnog vladara, odnosno pretedenti na presto ili sa vladari, kao što je bio kraljević Uroš ili mogući naslednici prestola, nalaze se tu. Princeze prosto nisu imale prostora u toj povorci portreta iz kraljevske porodice, svetorodne loze”, zaključuje Otac Petar, pozivajući sve da dođu u Visoke Dečane.


Otac Petar, koji je gostoprimac u manastiru, objasnio je za sve one koji u Dečanima nisu bili, gde se nalazi freska koja prikazuje Dušanovu porodicu, pozvavši sve da posete ovaj velelepni manastir jer je, kako kaže, nemoguće opisati rečima njegovu lepotu.

FOTO: Otac Petar

“Kada se uđe u centralni deo crkve ili naos, onda se ide desno na južnu stranu, u južni paraklis, pošto je taj centralni deo Dečanske crkve podeljen na središnji, glavni, veliki koji je posvećen Vaznesenju Hristovom, a onda sa desne strane ima kapela ili paraklis svetoga Nikole, a sa leve kapela koja je paraklis svetoga Dimitrija. Kada idemo desno, u taj južni paraklis svetoga Nikole, prolazimo pored grobova svete Jelene Dečanske, onda groba Svetoga Kralja, koji je nešto viši i izlazimo direktno ispred freske na kojoj su naslikani portreti Svetoga Stefana Dečanskog i Dušana, stojeće figure ta dva vladara. Naravno oni nisu slučajno tu, nego je taj slikani program vezan zato što je grob svetoga Stefana Dečanskog tu i vidimo njih dvojicu kako između sebe drže maketu Dečana, kao ktitori. Pored njih sa desne strane, sveti kralj Milutin na pilasteru i pored njega sveti Simeon i sveti Sava. Dakle, gledano od oltara te kapele, figure su Simeon, Sava, Milutin, Stefan Dečanski i Dušan na tom južnom zidu kapele. Pored njih je, pod uglom od 90 stepeni na zapadnom zidu, naslikana je Dušanova porodica”, objasnio je Otac Petar.


Manastir Visoki Dečani je srpski srednjovekovni pravoslavni manastir, zadužbina kralja Stefana Dečanskog i cara Stefana Dušana. Kralj Stefan Dečanski je u svojoj hrisovulji rekao da je mesto za dizanje hrama u Dečanima izabrao Sveti Sava. Manastir se nalazi u jednoj udolini pored rečice Dečanska Bistrica, jugozapadno od Peći, ispod planinskog masiva Prokletije, a u njemu počivaju mošti Svetog kralja Stefana Dečanskog i Svete Jelene Dečanske.

Dečani su neiscrpan izvor za istraživanje, a ni reči ni slike ne mogu dočarati njihovu lepotu i tišinu koja tamo vlada. Visokim Dečanima se jednostvano mora doći.

Anđelka Ćup