Отац Петар: За проучавање фрескописа у Високим Дечанима, мало је један људски век

ФОТО: манастир Високи Дечани

Покушаји квази научника и псеудоисторичара да манастир Високе Дечане претворе у неку албанску, византијску или косовску цркву, само је конструисана лаж и фалсификована историја, сматрају стручњаци, јер материјални и писани трагови јасно говоре, да је задужбима Стефана Дечанског бисер светске, али првенствено српске културне баштине. А за проучавање фрескописа у манастиру, мало је један људски век, каже гостопримац у Високим Дечанима, отац Петар у интервјуу Анђелки Ћуп.

“Само у Дечанима има 4000 квадратних метара сликане површине. Скоро да не могу да се сетим сцене из Новог завета, а да није ту приказана. Добар део Старог завета је у Дечанима такође описан, као и историја хришћанства. На пример, Светог пророка Софонија сам нашао чак на три места, има га у календару у припрати Дечанској, па на луку испод куполе, а и у самој куполи између прозора су фигуре пророка. Дакле, на три места имамо једну личност, а о Немањићима да и не говоримо. Душана рецимо има на пет места, Стефана Дечанског на четири итд. На фрескама имамо и националну историју Срба из тога времена, из Немањићког периода и све најважније личности Немањићке светородне династије су приказане у Дечанима. Сликано је орнаментике јако пуно и то је огроман извор инспирације за уметнике. И данас у манастир долазе људе из разних крајева света, из Јапана, из Русије, људе који се баве иконописом. Они долазе у Дечане да виде те средњовековне обрасце сликања, а долазе и лекари који се баве историјом медицине и они на фрескама које приказују свете Враче, свете лекаре, примећују разну медицинску опрему, којом су се људи служили у то време. На фрескама се могу видети и пољопривредне алатке, посуде или храна која се користила у то време. Дечани су неисцрпан извор за истраживање и заиста човек не може за читав свој век да заврши истраживање. Дечанска купола је висока 28 метара и многе фреске су веома високо, тако да су тек у 20 веку многе сцене откривене”, прича Отац Петар.

ФОТО: манастир Високи Дечани

Многи детаљи и многи записи, који су до сада били сакривени, биће откривени тек после завршене дигитализације која се тренутно ради у Високим Дечанима, а Отац Петар додаје да се не знају аутори Дечанских фресака и додаје да је неколико група сликара радило фрескопис.

“Историчари уметности су закључили на основу различитог стила и квалитета фрескописа који је рађен од 1338. до 1348. године, да је неколико група сликара радило истовремено једни за другима, а такође је неуједначен квалитет и стил фрескописа. Има само једно записано име на капителу стуба, на источном делу наоса, где црвеном бојом на капителу стуба пише “Срђ грешни”. И ту има спора да ли је тај човек био сликар или је био клесар”, објашњава Петар Дечанац и додаје:

ФОТО: манастир Високи Дечани

“Иза фресака на којима су приказани Стефан Дечански и Душан, као ктитори храма и иза друге која је одмах поред ње, а на којој је приказана Душанова породица, појавили су се ореоли контуре неких других светитеља. Закључује се да су те фреске рађене непосредно пре ових које данас видимо. Пигмент није имао довољно времена да се веже за подлогу, тако да нису сачуване боје и ликови, али по контурама се закључује да, где су сада Стефан Дечански и Душан, да су ту такође биле фигуре два владара. Претпоставља се, на основу положаја тих фигура и неких инсигнија (потписи), да се ради о Милутину и Стефану Дечанском. Њихове фигуре су у тој првој верзији биле ближе једна другој, а касније, на новим фрескама које су пресликане, Стефан Дечански и Душан су између себе добили макету цркве. Душан је очигледно ту хтео себе да прикаже као сактитора Стефану Дечанском, па они међусобно држе цркву, а Милутин је добио место на пиластру поред. На овој првобитној фрески, Душан је био насликан са својом породицом, са Јеленом и Урошем, баш на овој фресци где је сада Јелена, Урош и ова фигура за коју се претпоставља да је Симеон Синиша, полубрат цара Душана.”

Управо фреска која приказује породицу цара Душана, посебно је интересантна, јер се у медијима, али и у неким научним радовима појавило мишљење да се на тој фресци налази непозната фигура. За оца Петра ту нема ничега нејасног, он каже да се ради о Симеону Синиши, јер је професор Војводић који се бавио истраживањем Дечанског фрескописа, све објаснио.

This slideshow requires JavaScript.

“Ја сам читао радове професора Војводића који је доказао да се ради се о фресци Душанове породице, на којој је и Симеон Синиша. Ту су три фигуре, у центру је краљица Јелена, са њене десне стране млади краљ Урош као дете и за те две фигуре нема сумње јер су поред њих записи сачувани, а са њене леве стране је једна фигура која је већа од Урошеве, а нижа од Јеленине, рецимо један дечак у адолецентнском период. Чак није било спора ни око тога да ли је то дечак или девојчица, односно девојка. Међутим, оно што је јасно, пошто има ним, тј. ореол и стоји на пурпурном јастучету, као и краљица Јелена и млади краљ Урош, несумњиво је да је из краљевске светородне лозе. Пошто није записано име, не можемо на основу имена на фресци да идентификујемо ту особу. Онда се историчари уметности као и археолози довијају, раде практично детективски посао, односно прави научни посао. На основу сачуваних историјских докумената из тог периода, паралелних примера из других цркава и сличних портрета из тога периода, професор Тодић је на основу Душанових докумената из 1340. године, где он помиње Симеона Синишу, свог полубрата, као члана породице и као могућег наследника на престолу. Професор Тодић тако закључује да се ради о Симеону Синиши, а да је несумњиво реч о мушкој особи, а не женској, професор Војводић закључује на основу одеће. Иначе, та фигура је огрнута плаштом тамне боје, на којој су такозване коласте аздије, они кругови у чијем центру је фигура белог двоглавог орла, а испод плашта се види хаљина на којој је опасач, који је карактеристичан као мушки опасач. Претпоставља се да се у то доба на мушким фигурама сликала таква врста каиша, са том копчом и са иглом. А такође, око главе нема вела, глава није покривена велом и нема наушница, што су били детаљи који су приказивани на женским фугурама у то време. Наравно, мода је византијска, јер је тада Цариград био центар културе уметности, па и моде. По тим детаљима може да се идентификује та фигура. Аргумент оних који тврде да то није Симеон Синиша, јесте разлика у старости између та два дечака. Разлика је ваљда била око десетак година, али каже професор Војводић да свакако, не може сликарима да се верује када су године и датуми у питању”, наглашава Отац Петар.

Дакле, нема говора о тајанственој принцези, како пишу поједини медији, потврдили су и професори Војводић и Тодић.

ФОТО: манастир Високи Дечани

“На основу ових аргумената, и професор Војводић и Тодић искључују могућност да се ради о женској фигури. У то време се принцезе, било да је краљева сестра или мозда вереница, нису приказивале међу портретима владара, када су стојеће фигуре у питању и када се тај сликарски програм налази поред гробног места владара. Ту су приказивани ликови самог владара, који је често и ктитор цркве, као и његови директни преци. У овом случају Душан је изабрао најзначајније, Симеона, Саву, Милутина, наравно Стефана Дечанског, као такође ктитора цркве. Такође и потомци актуелног владара, односно претеденти на престо или са владари, као што је био краљевић Урош или могући наследници престола, налазе се ту. Принцезе просто нису имале простора у тој поворци портрета из краљевске породице, светородне лозе”, закључује Отац Петар, позивајући све да дођу у Високе Дечане.


Отац Петар, који је гостопримац у манастиру, објаснио је за све оне који у Дечанима нису били, где се налази фреска која приказује Душанову породицу, позвавши све да посете овај велелепни манастир јер је, како каже, немогуће описати речима његову лепоту.

ФОТО: Отац Петар

“Када се уђе у централни део цркве или наос, онда се иде десно на јужну страну, у јужни параклис, пошто је тај централни део Дечанске цркве подељен на средишњи, главни, велики који је посвећен Вазнесењу Христовом, а онда са десне стране има капела или параклис светога Николе, а са леве капела која је параклис светога Димитрија. Када идемо десно, у тај јужни параклис светога Николе, пролазимо поред гробова свете Јелене Дечанске, онда гроба Светога Краља, који је нешто виши и излазимо директно испред фреске на којој су насликани портрети Светога Стефана Дечанског и Душана, стојеће фигуре та два владара. Наравно они нису случајно ту, него је тај сликани програм везан зато што је гроб светога Стефана Дечанског ту и видимо њих двојицу како између себе држе макету Дечана, као ктитори. Поред њих са десне стране, свети краљ Милутин на пиластеру и поред њега свети Симеон и свети Сава. Дакле, гледано од олтара те капеле, фигуре су Симеон, Сава, Милутин, Стефан Дечански и Душан на том јужном зиду капеле. Поред њих је, под углом од 90 степени на западном зиду, насликана је Душанова породица”, објаснио је Отац Петар.


Манастир Високи Дечани је српски средњовековни православни манастир, задужбина краља Стефана Дечанског и цара Стефана Душана. Краљ Стефан Дечански је у својој хрисовуљи рекао да је место за дизање храма у Дечанима изабрао Свети Сава. Манастир се налази у једној удолини поред речице Дечанска Бистрица, југозападно од Пећи, испод планинског масива Проклетије, а у њему почивају мошти Светог краља Стефана Дечанског и Свете Јелене Дечанске.

Дечани су неисцрпан извор за истраживање, а ни речи ни слике не могу дочарати њихову лепоту и тишину која тамо влада. Високим Дечанима се једноствано мора доћи.

Анђелка Ћуп