У Горњем и Доњем Мочару време стало

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Да би се санирале последице поплава на Косову и Метохији, потребно је време, али и помоћ институција, организација и појединаца. У Косовском Поморављу, поплаве су додатно отежале живот тамошњим Србима, али и осталима, посебно у Косовској Каменици, једној од најсиромашнијих општина на Косову.

Доње Мочаре без моста

Два повезана села, Доње и Горње Мочаре, са једне стране, порушен мост, са друге пут којим се у село тешко долази и из њега излази. Мештани Доњег Мочара до својих кућа сада могу само пешице и то импровизованим мостићем, јер им је мост однела Крива Река. Сада и временски услови не дозвољавају да се мост санира, па је мештанима, углавном старијима, неопходна помоћ. Управо када смо их посетили, воду, гумене чизме и средства за дезинфекцију им је преко Међународне организације за миграције упутила Амбасада Велике Британије.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Чекајући са ручним колицима да преузме помоћ, осамдесетосмогодишњи Светозар Миљковић нам објашњава да осим порушеног моста, мештанима недостаје првенствено вода. Миљјковић не жели да моли за помоћ, али се захваљује свима који су сетили његових комшија и њега, посебно се захваљујући новинарима који су извештавали о њиховом проблему.

“Да није било вас, нико нас се не би ни сетио”, каже Миљковић. Његова комшиница Убавка Станојковић додаје да је било и раније поплава, али овако нешто не памте ни најстарији.

“Наше село је између Криве Реке и реке Мочарке, обе су надошле и ето видите, однеле мост. Оно што не видите, јер је то са друге стране, а тамо не можете да прођете, јесу наши бунари, баште и њиве. Све је то уништено, а појединим људима је вода однела и храну за стоку и дрва”, прича Убавка.

This slideshow requires JavaScript.

У селу Доње Мочаре живи 31 српско и два албанска домаћинства, годинама заједно, у миру и слози, како и доликује комшијама.

“Ми смо затворени са свих страна, мост нам је покварен, интернет немамо, телевизију немамо, не чујемо шта се догађа, немамо телефон, немамо ништа овде”, прича нам помало љутито Назми Краснићи, док гура колица са водом коју је управо добио.

Горње Мочаре без пута

Да се деценијама није улагало у Доње Мочаре, али ни у суседно Горње Мочаре, уверили смо се и сами. Макадамски пут, сада залеђен, спречава да се камион и комби у којима је помоћ Амбасаде велике Британије и ИОМ-а, допреми до мештана. Мањи аутомобил са добрим гумама некако и може и до села, али мештани опет, као у прошлом веку, ручним колицима морају помоћ да развезу до кућа.

“Ништа у овом селу, ама баш ништа нема и неко од политичара у њега не долази, осим када су избори. Е, тада дођу да виде да ли ћемо да их гласамо или не. Овако се нико жив не појављује. Погледајте пут, а 12 деце иду у школу у Босце одавде. Имају превоз, али сада, на ово време, нема. Ви не смете да се спустите колима, како ће они да се спусте”, пита нас Светлана Крстић, иако зна да одговор није код нас.

Силазимо у село и затичемо старе оронуле куће, само по која сређена и реновирана. А и Крива Река и подземне воде, као да су бирале да поплаве оне најугроженије. Брачни пар Стошић, Стана непокретна, а њен муж Живојин са оштећеном руком, која му ничему не служи, највише је страдао. Вода им је већ била дошла до кревета, али је комшиница Светлана у задњем тренутку дошла са својим мужем и спасила их, прича кроз плач Стана Стошић. Изгледа да су јој само сузе и преостале.

This slideshow requires JavaScript.

“Све лекове купујеммо за паре, па пошто не можемо да одемо сами да Каменице, плаћамо таксистима Албанцима и они нам донесу”, онако као за себе додаје Стана, верујући да можда можемо да помогнемо.

“Када се разболимо, чекамо дан када ћемо да умремо. Ко може да изађе до горе овим путем, иде код лекара, ко не, седи ту и чека. Када нам се деца преко ноћи разболе, сами их лечимо, увек имамо сирупе код куће, па сутрадан ако преживе и ако нађемо превоз, водимо их код лекара”, слаже се са Станом и Светлана Крстић, мајка петоро деце, која и Стошиће пази као своје родитеље.

Око 3.000 Срба и Рома живи у општини Косовска Каменица, од тога их је, како каже потпредседник ове општине Бојан Стаменковић, 70% угрожено.

Оно што ми као општина покушавамо и што радимо на терену, то је да с времена на време достављамо основна средства за живот у виду пакета хране и хигијенских средстава. Друга ствар, на терену имамо велики проблем и са старим лицима, као што је породица Стошић. Потребно је ангажовање геренто домаћица. Богу хвала, па људи овде живе сложно, па им комшије помажу, али требало би да се нешто реши по том питању и од стране институција”, поручује Стаменковић.


фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

У ромском насељу у самој Каменици, поплава је убрзала рушење кућа, које би се ускоро и саме срушиле. Денис живи у кући са супругом и мајком, које су неким чудом остале неповређене, када се срушио плафон.

“Срећом, није се десило њима ништа, само то могу да кажем. Општина нам дала другу кућу и плаћа нам кирију и рекли да ће за три месеца да поправе нашу кућу”, каже Денис, који не ради нигде и чија породица живи од социјалне помоћи српске и косовске владе.

Пакете са храном Денисовој породици су обезбедиле Амбасада Велике Британије и Међународна организација за миграције, а потпредседник општине Бојан Стаменковић је такође свакодневно у контакту, и са Денисом, и са мештанима Горњег и Доњег Мочара, али и са свима којима је потребна помоћ.


Анђелка Ћуп