U Gornjem i Donjem Močaru vreme stalo

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн


Da bi se sanirale posledice poplava na Kosovu i Metohiji, potrebno je vreme, ali i pomoć institucija, organizacija i pojedinaca.

Da bi se sanirale posledice poplava na Kosovu i Metohiji, potrebno je vreme, ali i pomoć institucija, organizacija i pojedinaca. U Kosovskom Pomoravlju, poplave su dodatno otežale život tamošnjim Srbima, ali i ostalima, posebno u Kosovskoj Kamenici, jednoj od najsiromašnijih opština na Kosovu.

Donje Močare bez mosta

Dva povezana sela, Donje i Gornje Močare, sa jedne strane, porušen most, sa druge put kojim se u selo teško dolazi i iz njega izlazi. Meštani Donjeg Močara do svojih kuća sada mogu samo pešice i to improvizovanim mostićem, jer im je most odnela Kriva Reka. Sada i vremenski uslovi ne dozvoljavaju da se most sanira, pa je meštanima, uglavnom starijima, neophodna pomoć. Upravo kada smo ih posetili, vodu, gumene čizme i sredstva za dezinfekciju im je preko Međunarodne organizacije za migracije uputila Ambasada Velike Britanije.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

Čekajući sa ručnim kolicima da preuzme pomoć, osamdesetosmogodišnji Svetozar Miljković nam objašnjava da osim porušenog mosta, meštanima nedostaje prvenstveno voda. Miljjković ne želi da moli za pomoć, ali se zahvaljuje svima koji su setili njegovih komšija i njega, posebno se zahvaljujući novinarima koji su izveštavali o njihovom problemu.

“Da nije bilo vas, niko nas se ne bi ni setio”, kaže Miljković. Njegova komšinica Ubavka Stanojković dodaje da je bilo i ranije poplava, ali ovako nešto ne pamte ni najstariji.

“Naše selo je između Krive Reke i reke Močarke, obe su nadošle i eto vidite, odnele most. Ono što ne vidite, jer je to sa druge strane, a tamo ne možete da prođete, jesu naši bunari, bašte i njive. Sve je to uništeno, a pojedinim ljudima je voda odnela i hranu za stoku i drva”, priča Ubavka.

This slideshow requires JavaScript.

U selu Donje Močare živi 31 srpsko i dva albanska domaćinstva, godinama zajedno, u miru i slozi, kako i dolikuje komšijama.

“Mi smo zatvoreni sa svih strana, most nam je pokvaren, internet nemamo, televiziju nemamo, ne čujemo šta se događa, nemamo telefon, nemamo ništa ovde”, priča nam pomalo ljutito Nazmi Krasnići, dok gura kolica sa vodom koju je upravo dobio.

Gornje Močare bez puta

Da se decenijama nije ulagalo u Donje Močare, ali ni u susedno Gornje Močare, uverili smo se i sami. Makadamski put, sada zaleđen, sprečava da se kamion i kombi u kojima je pomoć Ambasade velike Britanije i IOM-a, dopremi do meštana. Manji automobil sa dobrim gumama nekako i može i do sela, ali meštani opet, kao u prošlom veku, ručnim kolicima moraju pomoć da razvezu do kuća.

“Ništa u ovom selu, ama baš ništa nema i neko od političara u njega ne dolazi, osim kada su izbori. E, tada dođu da vide da li ćemo da ih glasamo ili ne. Ovako se niko živ ne pojavljuje. Pogledajte put, a 12 dece idu u školu u Bosce odavde. Imaju prevoz, ali sada, na ovo vreme, nema. Vi ne smete da se spustite kolima, kako će oni da se spuste”, pita nas Svetlana Krstić, iako zna da odgovor nije kod nas.

Silazimo u selo i zatičemo stare oronule kuće, samo po koja sređena i renovirana. A i Kriva Reka i podzemne vode, kao da su birale da poplave one najugroženije. Bračni par Stošić, Stana nepokretna, a njen muž Živojin sa oštećenom rukom, koja mu ničemu ne služi, najviše je stradao. Voda im je već bila došla do kreveta, ali je komšinica Svetlana u zadnjem trenutku došla sa svojim mužem i spasila ih, priča kroz plač Stana Stošić. Izgleda da su joj samo suze i preostale.

This slideshow requires JavaScript.

“Sve lekove kupujemmo za pare, pa pošto ne možemo da odemo sami da Kamenice, plaćamo taksistima Albancima i oni nam donesu”, onako kao za sebe dodaje Stana, verujući da možda možemo da pomognemo.

“Kada se razbolimo, čekamo dan kada ćemo da umremo. Ko može da izađe do gore ovim putem, ide kod lekara, ko ne, sedi tu i čeka. Kada nam se deca preko noći razbole, sami ih lečimo, uvek imamo sirupe kod kuće, pa sutradan ako prežive i ako nađemo prevoz, vodimo ih kod lekara”, slaže se sa Stanom i Svetlana Krstić, majka petoro dece, koja i Stošiće pazi kao svoje roditelje.

Oko 3.000 Srba i Roma živi u opštini Kosovska Kamenica, od toga ih je, kako kaže potpredsednik ove opštine Bojan Stamenković, 70% ugroženo.

Ono što mi kao opština pokušavamo i što radimo na terenu, to je da s vremena na vreme dostavljamo osnovna sredstva za život u vidu paketa hrane i higijenskih sredstava. Druga stvar, na terenu imamo veliki problem i sa starim licima, kao što je porodica Stošić. Potrebno je angažovanje gerento domaćica. Bogu hvala, pa ljudi ovde žive složno, pa im komšije pomažu, ali trebalo bi da se nešto reši po tom pitanju i od strane institucija”, poručuje Stamenković.


foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

U romskom naselju u samoj Kamenici, poplava je ubrzala rušenje kuća, koje bi se uskoro i same srušile. Denis živi u kući sa suprugom i majkom, koje su nekim čudom ostale nepovređene, kada se srušio plafon.

“Srećom, nije se desilo njima ništa, samo to mogu da kažem. Opština nam dala drugu kuću i plaća nam kiriju i rekli da će za tri meseca da poprave našu kuću”, kaže Denis, koji ne radi nigde i čija porodica živi od socijalne pomoći srpske i kosovske vlade.

Pakete sa hranom Denisovoj porodici su obezbedile Ambasada Velike Britanije i Međunarodna organizacija za migracije, a potpredsednik opštine Bojan Stamenković je takođe svakodnevno u kontaktu, i sa Denisom, i sa meštanima Gornjeg i Donjeg Močara, ali i sa svima kojima je potrebna pomoć.


Anđelka Ćup