Уједињење Косова и Албаније, предизборна кампања или…?

Иако је председник Србије Александар Вучић изјавио да никада неће признати државност Косова, притисци да се то догоди не престају, а уколико Србија то не учини, албански политичари у предизборној кампањи поручују да ће расписати референдум за уједињење са Албанијом. За аналитичара Фисника Хаљимија, то су само предизборне изјаве.

“Косовско друштво такве изјаве не интересују, косовске грађане интересује развој економије и како ћемо се изборити против ЦОВИДА-19. О томе, ко ће са ким да се споји, није унутрашња ствар Косова. О томе се одлучује на другим местима и то зависи од много других фактора”, каже Хаљими.

И историчар Александар Гуџић сматра да су ове изјаве само за добијање политичких поена, односно треба их посматрати у светлу политичке предизборне кампање и да је у блиској будућности немогуће расписивање референдума о присаједињењу Косова Албанији.

“У овом тренутку је то нереално очекивати због сукоба који постоје на релацији Приштина -Тирана, односно између Едија Раме и представника појединих политичких партија на Косову и Метохији. То није сукоб личности, већ је то сукоб два политичка система који се боре за првенство у том албанском свету, односно два система који се боре за улогу пијемонта албанског уједињења”, истиче Гуџић.

Таксе на српску робу, увођење такозваног реципроцитета, изјаве да су Албанци на југу Србије наводно обесправљени, поруке појединих међународних представника да се реалност мора прихватити, као и да нема чланства Србије у Европској унији без признања Косова, сада у предизборној кампањи замењују обећања да ће Косово и Албанија постати једна држава. То је могуће, мисли Хаљими, али не сада.

“За то ће требати времена и сагласности, као прво земаља региона, али и великих сила. До тога ће доћи, али пуно, пуно касније, као што ће се десити и спајање неких других земаља”, мисли Фисник Хаљими.

Европска унија и Сједињене Америчке државе још увек не реагују на изјаве Аљбина Куртија, а сада и Рамуша Харадинаја да ће Албанци имати један главни град. Али и Срби са Косова, иако не убрзо, очекују да ће се то догодити.

“У неком наредном периоду, у неком новом унутрашњем односу снага на Косову и у Албанији, у неким повољним светским политичким приликама за Албанце, то је сасвим вероватно, међутим треба узети у обзир и чињеницу да би стварање Велике Албаније дестабилизовало цео регион и довело да једног ширег конфликта”, закључује Александар Гуџић.

Уколико је уједињење Косова и Албаније само део предизборне кампање, опасности нема, сматрају Срби на Косову и Метохији, међутим не би требало заборавити да је идеја стварања Велике Албаније стара 143 године, од формирања Призренске лиге, а за албанске територије заговорници ове идеје сматрају и делове Србије, Северне Македоније, Црне Горе и Грчке.


Признање Косова од стране Србије је обавезно у свим варијантама коначног споразума између Београда и Приштине, сматра и Међународна кризна група.

““Прва могућност за компромис се заснива на ‘награђивању’ Србије, која би добила донаторску подршку за развој и чланство у ЕУ, као награду за признање независности Косова. Друга би била да Србија призна независност Косова у замену за стварање нових аутономних зона за косовске Србе и Албанце у Србији, а трећа опција би била размена територија, као што је предвиђено нацртом споразума из 2018. године“, каже се у извештају МКЗ у коме се додаје да ниједна од ових опција није идеална.


Ана Марковић