Ujedinjenje Kosova i Albanije, predizborna kampanja ili…?

косовске и албанске заставице

Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da nikada neće priznati državnost Kosova, pritisci da se to dogodi ne prestaju,

Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da nikada neće priznati državnost Kosova, pritisci da se to dogodi ne prestaju, a ukoliko Srbija to ne učini, albanski političari u predizbornoj kampanji poručuju da će raspisati referendum za ujedinjenje sa Albanijom. Za analitičara Fisnika Haljimija, to su samo predizborne izjave.

“Kosovsko društvo takve izjave ne interesuju, kosovske građane interesuje razvoj ekonomije i kako ćemo se izboriti protiv COVIDA-19. O tome, ko će sa kim da se spoji, nije unutrašnja stvar Kosova. O tome se odlučuje na drugim mestima i to zavisi od mnogo drugih faktora”, kaže Haljimi.

I istoričar Aleksandar Gudžić smatra da su ove izjave samo za dobijanje političkih poena, odnosno treba ih posmatrati u svetlu političke predizborne kampanje i da je u bliskoj budućnosti nemoguće raspisivanje referenduma o prisajedinjenju Kosova Albaniji.

“U ovom trenutku je to nerealno očekivati zbog sukoba koji postoje na relaciji Priština -Tirana, odnosno između Edija Rame i predstavnika pojedinih političkih partija na Kosovu i Metohiji. To nije sukob ličnosti, već je to sukob dva politička sistema koji se bore za prvenstvo u tom albanskom svetu, odnosno dva sistema koji se bore za ulogu pijemonta albanskog ujedinjenja”, ističe Gudžić.

Takse na srpsku robu, uvođenje takozvanog reciprociteta, izjave da su Albanci na jugu Srbije navodno obespravljeni, poruke pojedinih međunarodnih predstavnika da se realnost mora prihvatiti, kao i da nema članstva Srbije u Evropskoj uniji bez priznanja Kosova, sada u predizbornoj kampanji zamenjuju obećanja da će Kosovo i Albanija postati jedna država. To je moguće, misli Haljimi, ali ne sada.

“Za to će trebati vremena i saglasnosti, kao prvo zemalja regiona, ali i velikih sila. Do toga će doći, ali puno, puno kasnije, kao što će se desiti i spajanje nekih drugih zemalja”, misli Fisnik Haljimi.

Evropska unija i Sjedinjene Američke države još uvek ne reaguju na izjave Aljbina Kurtija, a sada i Ramuša Haradinaja da će Albanci imati jedan glavni grad. Ali i Srbi sa Kosova, iako ne ubrzo, očekuju da će se to dogoditi.

“U nekom narednom periodu, u nekom novom unutrašnjem odnosu snaga na Kosovu i u Albaniji, u nekim povoljnim svetskim političkim prilikama za Albance, to je sasvim verovatno, međutim treba uzeti u obzir i činjenicu da bi stvaranje Velike Albanije destabilizovalo ceo region i dovelo da jednog šireg konflikta”, zaključuje Aleksandar Gudžić.

Ukoliko je ujedinjenje Kosova i Albanije samo deo predizborne kampanje, opasnosti nema, smatraju Srbi na Kosovu i Metohiji, međutim ne bi trebalo zaboraviti da je ideja stvaranja Velike Albanije stara 143 godine, od formiranja Prizrenske lige, a za albanske teritorije zagovornici ove ideje smatraju i delove Srbije, Severne Makedonije, Crne Gore i Grčke.


Priznanje Kosova od strane Srbije je obavezno u svim varijantama konačnog sporazuma između Beograda i Prištine, smatra i Međunarodna krizna grupa.

““Prva mogućnost za kompromis se zasniva na ‘nagrađivanju’ Srbije, koja bi dobila donatorsku podršku za razvoj i članstvo u EU, kao nagradu za priznanje nezavisnosti Kosova. Druga bi bila da Srbija prizna nezavisnost Kosova u zamenu za stvaranje novih autonomnih zona za kosovske Srbe i Albance u Srbiji, a treća opcija bi bila razmena teritorija, kao što je predviđeno nacrtom sporazuma iz 2018. godine“, kaže se u izveštaju MKZ u kome se dodaje da nijedna od ovih opcija nije idealna.


Ana Marković