Одбијен захтев за привремено пуштање на слободу Хашима Тачија

ФОТО: Специјализована већа/printscreen

<em>ФОТО: Специјализована већа/printscreen</em>

Судија за претходни поступак Специјализованих већа, Николас Гију, одбио је захтев одбране Хашима Тачија за његово привремено пуштање на слободу.

Судија за претходни поступак Специјализованих већа, Николас Гију, одбио је захтев одбране Хашима Тачија за његово привремено пуштање на слободу.

Судија је у одлуци од 22. јануара закључио да примери сарадње Хашима Тачија са судом, то што се предао и није покушавао да се позове на председнички имунитет, умањују, али не уклањају у потпуности опасност од бекства, пише Коссев.

Тачи, наводи судија је, с једне стране, оптужен за тешка кривична дела због којих, уколико буде осуђен, може добити чак и доживотну казну, док с друге стране, има раширену мрежу симпатизера и људи који га подржавају, што унутар Удружења ратних ветерана „ОВК“, што сарадника из времена када је био косовски премијер и председник а „који су можда спремни да му дају приступ средствима или му помогну у бекству“.

Када су оптужбе Тужилаштва у вези са опструкцијом истраге у питању, судија је навео да су у том смислу битни следећи примери покушаја опструкције Специјализованих већа: Тачијево писмо секретару САД, захтев који је упутио (редиговано) и ублажавање казни бившим припадницима „ОВК“

„Претпретресни судија истиче да је тренутак у ком је писмо послато (неколико дана након што је Тачи добио позив за саслушање Специјализованог тужилаштва у својству осумњиченог), као и тренутак у коме је он ублажио казне, до чега је дошло мало пре него је Тачи поднео оставку на место косовског председника и, делимично прекорачио препоруке владине комисије за ово питање“, стоји у одлуци.

Ови примери, сагледани заједно, иду у прилог аргументу да постоји опасност да би Тачи могао да врши опструкцију јер „показују образац константног подривања рада Специјалних комора“.

За наводне покушаје ометања процеса, судија такође сматра релевантним и „шему бенефиција понуђених особама позваним од стране Специјалног тужилаштва, али и њиховим породицама“.

„Претпретресни судија сматра да овај образац догађаја, и њихов тајминг у односу на саслушања Специјалног тужилаштва, у најмању руку откривају степен утицаја и контроле који господин Тачи има“.

Попут одлуке о одбијању захтева за привремено пуштање на слободу Кадрија Весељија, Гију и у одлуци о захтеву Тачијеве одбране истиче да све наводе Тужилаштва треба посматрати у „контексту опште, добро-успостављене и тренутне климе застрашивања сведока и мешања у кривичне поступке против чланова ОВК“.

Најзад, судија је изнео оцену и да постоји ризик да Тачи понови кривична дела слична онима за која се терети у оптужници, а против особа за које сматра да се противе „ОВК“, укључујући и сведоке и жртве спремне да пруже доказе Специјалним коморама у вези са овим случајем.

„Таква дела не морају бити материјализована кроз Тачијево физичко извршење злочина. Довољно је да Тачи, својим изјавама и делима, било јавна или у приватности, наведе или помогне појединцима у његовој мрежи да почине злочине или извршењу злочина допринесу на неки други начин“.

Тачи, Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи ухапшени су у Приштини 4. односно 5. новембра према налогу судије Специјализованих већа, а након што им је потврђена оптужница у 10 тачака. Они су у оптужници Специјализованог тужилаштва означени као део групе која се терети за удружени злочиначки подухват односно ратне злочине „незаконитог или произвољног хапшења и лишавања слободе“, „суровог поступања“, „мучења и убиства“, као и злочина против човечности, као што су „затварање, други нехумани поступци, мучење, убиство, присилни нестанци лица и прогони“.

Њима, као учесницима у удруженом злочиначком подухвату, на терет се ставља да су ове злочине извршили над најмање 407 заробљеника у 34 притвора ОВК широм Косова, као и у Куксу и Цахану у северној Албанији и најмање 98 убистава. Ове злочине оптужени су вршили над цивилима – Албанцима, Србима и Ромима, који нису учествовали у непријатељствима најраније од марта 1998. до септембра 1999., стоји у оптужници.

Извор: Коссев