Две деценије после: Ко је и зашто убио двогодишњег Данила и још 11 Срба?

На данашњи дан пре 20 година, у месту Ливадице код Подујева, на Косову и Метохији, погинуло је 12 Срба, а 43 повређено, када је под аутобус Ниш Експреса подметнута експлозивна направа. Злочин за који нико није одговарао, догодио се у присуству међународне мировне мисије. Неколико месеци после злочина, ухапшена су четворица Албанаца, тројица су убрзо пуштени, а првоосумњичени Фљорим Ејупи је првостепеном пресудом осуђен на 40 година, да би га 2008. године, Врховни суд у Приштини ослободио због наводног недостатка доказа.

У стравичној експлозији у Ливадицама су погинули: Сунчица Пејчић, Живана Токић, Слободан и Ненад Стојановић, Мирјана Драговић, Вељко Стакић, Милинко Краговић, Лазар Милкић, Драган Вукотић, Његош, Снежана и Данило Цокић. Данило је имао непуне две године. Горица Шћепановић, једна од преживелих, прича:

“Данило је тек проходао и сви смо га придржавали између седишта док је покушавао да нам покаже своје прве кораке. Био је најмлађи и сви смо се трудили да га забавимо”.

А онда?

“Онда је све нестало”, са сузама у очима одговара Горица, објашњавајући да је у моменту помислила да је у питању каменовање, јер су их припадници КФОР-а опоменули да то може да се догоди.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

“И онда, само крв, јауци…”, кратко, са погледом у даљину одговара Горица, која се још увек пита како је уопште преживела. Оно што јој и две деценије после није јасно јесте, како је могуће да се такав злочин догодио када су аутобуси били под пратњом КФОР-а и када је наводно пре проласка, пут био прегледан.

Одговор на питање зашто, тражи и породица погинуле тада двадесетогодишње Мирјане Драговић из Лапљег Села. Мирјанина сестра Јелена каже да сваке године на данашњи дан прича исту причу, али док може, неће престати.

“На данашњи дан пре двадесет година је за нас време стало и сваког дана се питамо зашто? Док будемо могли, подсећаћемо читав свет на неразјашњени стравични злочин. Нећемо дозволити да се заборави наша трагедија, а како је нама, то зна наша душа”, каже Јелена.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Припадници КФОР-а, по мишљењу преживелих и породица погинулих у незапамћеном злочину, сносе највећу одговорност. Исто мисли и некадашњи припадник ове мисије, Норвежанин Кристијан Каш кога смо срели на Мерадру пре два дана.

“Тај дан, када сам после сат и по дошао на место злочина, никада нећу заборавити. Затекао сам остале аутобусе, а оно што ћу памтити цео живот јесте мирис изгорелих људских тела, а затим гуме и пластике. Од тада се мој поглед на свет променио и ја се питам шта смо ми као КФОР тамо на Косову радили? Много смо могли, а нисмо урадили ништа”, прича некадашњи новинар при мисији КФОР-а и позива институције Републике Србије да туже читаву мировну мисију и међународну заједницу која је била задужена за безбедност на Косову.

Кристијан Каш, Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Само за Србе нема правде и истине, додаје и песник из Грачанице Ратко Поповић.

“Позната су имена починилаца злочина, али међународна заједница не жели то да призна. Само они не виде то да нема правде за српски народ. Ово што се десило је чин неморала, пре свега међународне заједнице, која је допустила да се ту пред њима догоди оваква трагедија, незапамћена на овим просторима и уопште у српској историји”, истакао је Поповић после парастоса жртвама у Ливадицама, у Цркви Свете Петке у Лапљем Селу.

Због недовољне безбедности, преживели и чланови породица погинулих се сваке године окупљају на парастосу у цркви у Лапљем Селу и на гробу Миирјане Драговић из овог села.

Одговора на питање ко је и зашто убио двогодишњег Данила и још 11 Срба на Задушнице те 2001. године, још увек нема.

Анђелка Ћуп