Dve decenije posle: Ko je i zašto ubio dvogodišnjeg Danila i još 11 Srba?

Na današnji dan pre 20 godina, u mestu Livadice kod Podujeva, na Kosovu i Metohiji, poginulo je 12 Srba, a 43 povređeno, kada je pod autobus Niš Ekspresa

Na današnji dan pre 20 godina, u mestu Livadice kod Podujeva, na Kosovu i Metohiji, poginulo je 12 Srba, a 43 povređeno, kada je pod autobus Niš Ekspresa podmetnuta eksplozivna naprava. Zločin za koji niko nije odgovarao, dogodio se u prisustvu međunarodne mirovne misije. Nekoliko meseci posle zločina, uhapšena su četvorica Albanaca, trojica su ubrzo pušteni, a prvoosumnjičeni Fljorim Ejupi je prvostepenom presudom osuđen na 40 godina, da bi ga 2008. godine, Vrhovni sud u Prištini oslobodio zbog navodnog nedostatka dokaza.

U stravičnoj eksploziji u Livadicama su poginuli: Sunčica Pejčić, Živana Tokić, Slobodan i Nenad Stojanović, Mirjana Dragović, Veljko Stakić, Milinko Kragović, Lazar Milkić, Dragan Vukotić, Njegoš, Snežana i Danilo Cokić. Danilo je imao nepune dve godine. Gorica Šćepanović, jedna od preživelih, priča:

“Danilo je tek prohodao i svi smo ga pridržavali između sedišta dok je pokušavao da nam pokaže svoje prve korake. Bio je najmlađi i svi smo se trudili da ga zabavimo”.

A onda?

“Onda je sve nestalo”, sa suzama u očima odgovara Gorica, objašnjavajući da je u momentu pomislila da je u pitanju kamenovanje, jer su ih pripadnici KFOR-a opomenuli da to može da se dogodi.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

“I onda, samo krv, jauci…”, kratko, sa pogledom u daljinu odgovara Gorica, koja se još uvek pita kako je uopšte preživela. Ono što joj i dve decenije posle nije jasno jeste, kako je moguće da se takav zločin dogodio kada su autobusi bili pod pratnjom KFOR-a i kada je navodno pre prolaska, put bio pregledan.

Odgovor na pitanje zašto, traži i porodica poginule tada dvadesetogodišnje Mirjane Dragović iz Lapljeg Sela. Mirjanina sestra Jelena kaže da svake godine na današnji dan priča istu priču, ali dok može, neće prestati.

“Na današnji dan pre dvadeset godina je za nas vreme stalo i svakog dana se pitamo zašto? Dok budemo mogli, podsećaćemo čitav svet na nerazjašnjeni stravični zločin. Nećemo dozvoliti da se zaboravi naša tragedija, a kako je nama, to zna naša duša”, kaže Jelena.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

Pripadnici KFOR-a, po mišljenju preživelih i porodica poginulih u nezapamćenom zločinu, snose najveću odgovornost. Isto misli i nekadašnji pripadnik ove misije, Norvežanin Kristijan Kaš koga smo sreli na Meradru pre dva dana.

“Taj dan, kada sam posle sat i po došao na mesto zločina, nikada neću zaboraviti. Zatekao sam ostale autobuse, a ono što ću pamtiti ceo život jeste miris izgorelih ljudskih tela, a zatim gume i plastike. Od tada se moj pogled na svet promenio i ja se pitam šta smo mi kao KFOR tamo na Kosovu radili? Mnogo smo mogli, a nismo uradili ništa”, priča nekadašnji novinar pri misiji KFOR-a i poziva institucije Republike Srbije da tuže čitavu mirovnu misiju i međunarodnu zajednicu koja je bila zadužena za bezbednost na Kosovu.

Kristijan Kaš, Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn

Samo za Srbe nema pravde i istine, dodaje i pesnik iz Gračanice Ratko Popović.

“Poznata su imena počinilaca zločina, ali međunarodna zajednica ne želi to da prizna. Samo oni ne vide to da nema pravde za srpski narod. Ovo što se desilo je čin nemorala, pre svega međunarodne zajednice, koja je dopustila da se tu pred njima dogodi ovakva tragedija, nezapamćena na ovim prostorima i uopšte u srpskoj istoriji”, istakao je Popović posle parastosa žrtvama u Livadicama, u Crkvi Svete Petke u Lapljem Selu.

Zbog nedovoljne bezbednosti, preživeli i članovi porodica poginulih se svake godine okupljaju na parastosu u crkvi u Lapljem Selu i na grobu Miirjane Dragović iz ovog sela.

Odgovora na pitanje ko je i zašto ubio dvogodišnjeg Danila i još 11 Srba na Zadušnice te 2001. godine, još uvek nema.

Anđelka Ćup