Darko Dimitrijević: Nakon 17. marta proces povratka na KiM je obesmišljen

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн


Nekoliko dana nakon što je u Gračanici služen parastos nastradalima 17. marta 2004. godine, organizovana je i tribina „Martovski pogrom na Kosovu i Metohiji

Nekoliko dana nakon što je u Gračanici služen parastos nastradalima 17. marta 2004. godine, organizovana je i tribina „Martovski pogrom na Kosovu i Metohiji – razgovori, svedočenja, sećanja“, na kojoj je istoričar Stefan Radojković, koji se ovom temom detaljnije bavio, nastojao da publiku upozna sa nemilim događajima iz ovog perioda.

Nakon 17. marta 2004. godine jasno je da su Srbi na Kosovu i Metohiji opstajali i da će opstajati, tvrdi istoričar i stručni saradnik Muzeja žrtava genocida iz Beograda Stefan Radojković.

„Zaključci mog istraživanja jesu da Srbi jesu postradali tog 17. marta 2004. godine, ali isto tako da su opstali i preživeli i da taj pogrom zapravo nije nikakav incident, već je samo jedan u nizu takozvanih incidenata, a da je zapravo najekstremniji oblik nasilja koje je bilo permanentno, što strukturno nasilje nad Srbima na Kosovu i Metohiji, što direktno nasilje u tim takozvanim incidentima“, kazao je Radojković.

Srbi su progonjeni zbog svog identiteta, zaključeno je nakon razgovora sa svedocima martovskog pogroma, izričit je Radojković.

„Jedno od tih najpotresnijih svedočenja za mene je svedočenje Mitre Reljić, ali to naravno nije jedino. Isto tako, ja sam se informisao o tome kroz njenu publikaciju, koju je ona objavila negde godinu dana posle tih dešavanja. Isto tako Nenada Radosavljevića, sa njim sam imao prilike da razgovaram i on mi je ispričao konkretno kako su oni tih 12 sati preživljavali u centru Prištine, kako su Srbi koji su radili za međunarodne organizacije isto tako bili targetirani kao i drugi Srbi koji nisu imali tu, da kažem uslovno rečeno, povoljniju poziciju da su radili za određene međunarodne organizacije“, dodao je Radojković.

Ljudi koji žive u povratničkim sredinama u Metohiji i dalje osećaju 17. mart na svojoj koži, tvrdi glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

„Metohija je u to vreme bila neki prostor gde je počeo da se organizuje povratak ljudi, da se vraćaju porodice sa decom, da jednostavno sve to zaživi. Međutim, sve ono što se izdešavalo u ta dva dana, jasna je poruka bila da povratak neće biti moguć u punom intezitetu i da jednostavno 17. i 18. mart obesmišljavaju proces povratka“, kazao je Dimitrijević.

Mart 2004. godine je sve veće gradove, kada je u pitanju južni deo Kosova i Metohije, ostavio bez Srba.

„Ja dolazim iz Peći, u Peći imamo samo jednu staricu, baka Rumenu Ljubić, koja je simbol tog vremena kada smo lepo živeli, kada smo se lepo slagali, kada je bilo mesta za ljude svih vera i nacija. Međutim, sada su to uglavnom etnički čisti gradovi u kojima žive većinski samo Albanci“, dodao je Dimitrijević.

„Srbi su opstajali i kada je bilo mnogo teže nego sada, i opstaće. I koliko god da su oni žrtve, oni su i pobednici, jer su opstali do dana današnjeg, do marta 2021. godine i da je to jedna velika stvar koja, ne samo Srbima u ostatku regiona, i u celom svetu, drugim hrišćanskim zajednicama koje stradaju i na bliskom istoku, jako puno znači, jer oni vide da može da se opstane i to stradanje se ne razlikuje od hiršćanskog stradanja na bliskom istoku, Kopta u Egiptu. I mnoge druge hrišćanske zajednice to primećuju i polako im postaje jasno šta se dešava ovde“, poručuje Radojković.

U martovskom pogromu ubijeno je 19 ljudi, proterano je preko 4.000 Srba, uništeno više od 800 kuća, zapaljeno i oskrnavljeno 49 pravoslavnih verskih objekata.

Milena Maksimović