Обележавање годишњице НАТО бомбардовања СРЈ: Не смемо заборавити

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Повод за ваздушни напад тадашње СРЈ био је такозвани “случај Рачак”, где је погибија војника ОВК, како се касније доказало, представљена као убиство и масакар недужних албанских цивила. Одлука о ваздушном нападу донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

“Заправо стварни разлог за напад су ти ратови за друго разбијање Југославије. У цео тај сукоб су се укључиле велике силе, а са циљем да доврше разбијање те треће Југославије и да одвоје Косово од Србије, односно од Савезне Републике Југославије”, сматра историчар Александар Гуџић.

У дворишту Дома културе у Грачаници, испред рестауираног крста служен је помен поводом 22 године од почетка бомбардовања. Венце су испред споменика положили представници Срба у српским и косовским институцијама, као и представници Косовског управног округа.

Песник Ратко Поповић је на парастосу истакао да је то био један тужан и мучан чин, који српски род неће и не сме заборавити.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

“На данашњи дан смо се окупљали већ 21. годину, а ево и данас желимо да одамо част и почаст нашој славно изгинулој браћи, сестрама, нашој војсци, нашим јунацима, херојима којима данас заправо одајемо скромну почаст пред овим спомеником који је посвећен киднапованима, убијенима, прогнанима, и људима који су страдали у НАТО агресији”, казао је Поповић.

Почетка бомбардовања сећају се сви, а председник општине Грачаница Срђан Поповић се нада да ће у скоријој будућности бити пронађен начин за суживот са сународницима.

“И данас верујемо да је све ово могло да прође много другачије, да се инсистиарало на дијалогу и да се инсистирало на разговору. И данас сви ми мислимо, на челу са председником Александром Вучићем, да је разговор средство којим се једино може постићи трајни мир на овим просторима и да је сваки разговор вреднији од било ког испаљеног метка”, навео је Поповић.

У ваздушном нападу је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

“Иако је земља обновљена, дух страдања осећа се и данас у многим црквама и манастирима, у многим домовима, на пругама и мостовима, у напуштеним домовима, празним косовско-метохијским градовима. Под бомбама и барутом српски народ напуштао је своје градове, незнајући где их и шта чека и верујући у скори повратак. Та нас нада још није напустила”, рекао је Дејан Поповић из Културно просветне заједнице.

За три месеца, односно за 78 дана, колико је бомбардовање трајало, погинуло је између 1.200 и 2.500 људи, а Срби на Косову и Метохији још увек осећају последице, њихова сећања никада неће избледети.

“Сећам се и оног првог дана, који је за разлику од данас био леп и сунчан. Када је све то кренуло нико од нас није могао ни да претпостави да ће све то бити толико језиво и страшно, и да ће они бити толико упорни, да неће бирати циљеве. То је било незамисливо да се догоди у срцу Евопре пред сам крај 20. века”, рекла је Момирка Чанковић.

“Велики број страдалих био је и у Приштини, Слатини, бобмардован је и аеродором истог дана када и Грачаица, 24. марта. То је трајало 78 дана, тако да имамо велики број погинулих и на овом подручју, али и на подручју Приштине, да би по доласку Кфора, мислећи да ће нас он заштити, наступио још већи егзодус, где је уз присуство међународних снага на простору КиМ почело киднаповање”, сведочи шесдесетседмогодишњи Новица Филиповић.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Иако је тада био дечак, Жарко Миленковић има жива сећања на 24. март.

“Сви су причали да ће се нешто десити, али смо ми били мали и нисмо мислили о томе, веровали смо да неће нама, да се то дешава некоме другом. Међутим, када је пала ноћ, негде око 8 сати, када је нестала струја, схватио сам да се то дешава нама. У том тренутку је моје детињство, као и детињство све деце тада прекинуто. Онда је уследио период страха и смрти, а све нас је то бацило касније у гето и неслободу, у којој живимо и дан данас”, рекао је Миленковић

Све оно за шта су се велике силе залагале није испуњено ни 22 године након рата, тврди Гуџић.

“Не поштују се људска права, Срби су протерани са Косова, проценат Срба који се вратио је занемарљиво мали, на нивоу статистичке грешке. Косово је данас једна инстант држава, без садржаја, из које људи одлазе. Тако да је данас Косово једна територија без перспективе, један тамни вилајет”, истакао је Гуџић.

Иако је бомбардовање завршено 10. јуна 1999. године, потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову, тај период је, на неки начин, био одлучујући за егзодус Срба са Косова и Метохије.

С друге стране, за Албанце на Косову и Метохији 24. март је дан када је почела њихова борба за ослобођење, па је тако новоименовани косовски премијер Аљбин Курти јутрос посетио Меморијални комплекс у Преказу, где је поручио да је “пад Адема Јашарија и његове породице подигао албански народ на ноге и пробудио међународну савест”.

Милена Максимовић