Obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja SRJ: Ne smemo zaboraviti

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн


Povod za vazdušni napad tadašnje SRJ bio je takozvani “slučaj Račak”, gde je pogibija vojnika OVK, kako se kasnije dokazalo,

Povod za vazdušni napad tadašnje SRJ bio je takozvani “slučaj Račak”, gde je pogibija vojnika OVK, kako se kasnije dokazalo, predstavljena kao ubistvo i masakar nedužnih albanskih civila. Odluka o vazdušnom napadu doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.

“Zapravo stvarni razlog za napad su ti ratovi za drugo razbijanje Jugoslavije. U ceo taj sukob su se uključile velike sile, a sa ciljem da dovrše razbijanje te treće Jugoslavije i da odvoje Kosovo od Srbije, odnosno od Savezne Republike Jugoslavije”, smatra istoričar Aleksandar Gudžić.

U dvorištu Doma kulture u Gračanici, ispred restauiranog krsta služen je pomen povodom 22 godine od početka bombardovanja. Vence su ispred spomenika položili predstavnici Srba u srpskim i kosovskim institucijama, kao i predstavnici Kosovskog upravnog okruga.

Pesnik Ratko Popović je na parastosu istakao da je to bio jedan tužan i mučan čin, koji srpski rod neće i ne sme zaboraviti.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

“Na današnji dan smo se okupljali već 21. godinu, a evo i danas želimo da odamo čast i počast našoj slavno izginuloj braći, sestrama, našoj vojsci, našim junacima, herojima kojima danas zapravo odajemo skromnu počast pred ovim spomenikom koji je posvećen kidnapovanima, ubijenima, prognanima, i ljudima koji su stradali u NATO agresiji”, kazao je Popović.

Početka bombardovanja sećaju se svi, a predsednik opštine Gračanica Srđan Popović se nada da će u skorijoj budućnosti biti pronađen način za suživot sa sunarodnicima.

“I danas verujemo da je sve ovo moglo da prođe mnogo drugačije, da se insistiaralo na dijalogu i da se insistiralo na razgovoru. I danas svi mi mislimo, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, da je razgovor sredstvo kojim se jedino može postići trajni mir na ovim prostorima i da je svaki razgovor vredniji od bilo kog ispaljenog metka”, naveo je Popović.

U vazdušnom napadu je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

“Iako je zemlja obnovljena, duh stradanja oseća se i danas u mnogim crkvama i manastirima, u mnogim domovima, na prugama i mostovima, u napuštenim domovima, praznim kosovsko-metohijskim gradovima. Pod bombama i barutom srpski narod napuštao je svoje gradove, neznajući gde ih i šta čeka i verujući u skori povratak. Ta nas nada još nije napustila”, rekao je Dejan Popović iz Kulturno prosvetne zajednice.

Za tri meseca, odnosno za 78 dana, koliko je bombardovanje trajalo, poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi, a Srbi na Kosovu i Metohiji još uvek osećaju posledice, njihova sećanja nikada neće izbledeti.

“Sećam se i onog prvog dana, koji je za razliku od danas bio lep i sunčan. Kada je sve to krenulo niko od nas nije mogao ni da pretpostavi da će sve to biti toliko jezivo i strašno, i da će oni biti toliko uporni, da neće birati ciljeve. To je bilo nezamislivo da se dogodi u srcu Evopre pred sam kraj 20. veka”, rekla je Momirka Čanković.

“Veliki broj stradalih bio je i u Prištini, Slatini, bobmardovan je i aerodorom istog dana kada i Gračaica, 24. marta. To je trajalo 78 dana, tako da imamo veliki broj poginulih i na ovom području, ali i na području Prištine, da bi po dolasku Kfora, misleći da će nas on zaštiti, nastupio još veći egzodus, gde je uz prisustvo međunarodnih snaga na prostoru KiM počelo kidnapovanje”, svedoči šesdesetsedmogodišnji Novica Filipović.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

Iako je tada bio dečak, Žarko Milenković ima živa sećanja na 24. mart.

“Svi su pričali da će se nešto desiti, ali smo mi bili mali i nismo mislili o tome, verovali smo da neće nama, da se to dešava nekome drugom. Međutim, kada je pala noć, negde oko 8 sati, kada je nestala struja, shvatio sam da se to dešava nama. U tom trenutku je moje detinjstvo, kao i detinjstvo sve dece tada prekinuto. Onda je usledio period straha i smrti, a sve nas je to bacilo kasnije u geto i neslobodu, u kojoj živimo i dan danas”, rekao je Milenković

Sve ono za šta su se velike sile zalagale nije ispunjeno ni 22 godine nakon rata, tvrdi Gudžić.

“Ne poštuju se ljudska prava, Srbi su proterani sa Kosova, procenat Srba koji se vratio je zanemarljivo mali, na nivou statističke greške. Kosovo je danas jedna instant država, bez sadržaja, iz koje ljudi odlaze. Tako da je danas Kosovo jedna teritorija bez perspektive, jedan tamni vilajet”, istakao je Gudžić.

Iako je bombardovanje završeno 10. juna 1999. godine, potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu, taj period je, na neki način, bio odlučujući za egzodus Srba sa Kosova i Metohije.

S druge strane, za Albance na Kosovu i Metohiji 24. mart je dan kada je počela njihova borba za oslobođenje, pa je tako novoimenovani kosovski premijer Aljbin Kurti jutros posetio Memorijalni kompleks u Prekazu, gde je poručio da je “pad Adema Jašarija i njegove porodice podigao albanski narod na noge i probudio međunarodnu savest”.

Milena Maksimović