Угроженост манастира Високи Дечани: чињеница за „Европа ностра“, неситина за Куртија и Османи

Манастир Високи Дечани, Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Српски средњовековни манастир Високи Дечани, по истраживању организације “Европа ностра”, сврстан је на листу седам најугроженијих локалитета културног наслеђа у Европи. Овај извештај споран је је за председницу и премијера Косова, Вјосу Османи и Аљбина Куртија, који тврде да је он „нетачан, пристрасан и неприхватљив“.

Озбиљне претње са којима се суочава манастир Високи Дечани укључиле су алармно звоно, поручили су из „Европе ностре“.

Дубоко сам уверен да ће то значајно допринети заштити нашег осетљивог наслеђа на Косову и подићи свест да је културно наслеђе намењено томе да нас више повеже него раздвоји”, написао је тим поводом игуман манастира Високи Дечани, архимандрит Сава Јањић на Твитеру.

Нажалост, велики део Европе и света је благо реаговао пре две деценије када је срушено преко 150 српских цркава и манастира. На све учесталије покушаје присвајања српске културне баштине од стране екстремних албанских политичара и квази научника, свет опет ћути.

За историчара и стручног сарадника Музеја жртава геноцида из Београда Стефана Радојквића то није ништа ново.

ФОТО: манастир Високи Дечани

“Оно што је новитет је што се служе опасним фалсификатима, историјски су те тврдње апсолутно неутемељене. Нажалост, на руку им иде данашњи дух времена који је постмодернистички, који негира постојање чињеница као таквах. Зато ви имате парадоксе да италијанска социолошкиња и новинарка покушава да докаже присуство Албанаца у боју на Косову у 14. веку, народним еповима из 19. века”, казао је Радојковић.

Нажалост, свет није реаговао ни скоро када се пред нашим очима уништавала Палмира, подсећа историчар Александар Гуџић.

“Што се тиче те тенденције присвајања српског културног наслеђа, морам да напоменем да је то део једног наратива присутног у албанском друштву. По том наративу су Срби у неколико наврата окупирали Косово и Метохију, најпре у 12. веку за време династије Немањића, а потом и 1.912. године. Срби, када су окупирали те просторе, по том наративу, су на темељима албанских, градили своје цркве и манастире. Све ове године су показали да није само довољно протерати Србе и уништити њихово културно наслеђе, већ је потребно избрисати из свести обичног човека сећање на српско, државно, културолошко и религијско присуство на овим просторима”, рекао је Гуџић.

ФОТО: манастир Високи Дечани

За председницу и премијера Косова, Вјосу Османи и Аљбина Куртија, извештаји „Европе ностре“ су нетачани, пристрасни и неприхватљиви, па су из тог разлога упутили писмо овој организацији.

„Званични извештаји Косовске полиције говоре о драстичном смањењу броја међунационалних инцидената у последњој деценији. Наша земља наставља да негује посебну и узвишену традицију и међуверску хармонију. Наше безбедносне институције у сарадњи са међународним мировним снагама годинама пружају заштиту и сигурност православним црквама на Косову. У потпуности смо посвећени заштити свих споменика наше земље, а посебно православних цркава и манастира, православног свештенства, верских практичара, невећинских заједница. И за то дајемо трајне доказе годинама“, наводи се у писму.

Гуџић сматра да чињенице не иду у прилог председници и премијеру Косова.

„Већ годинама смо сведоци напада на Високе Дечане, што ракетних напада, што исписивања графита на зидовима манастирске порте. Сведоци смо и честих обијања српских цркава на КиМ и скрнављења. Чињенице и живот демантују и Куртија и Османијеву”, истиче Гуџић.

ФОТО: манастир Високи Дечани

После велике борбе Српске православне цркве и државе Србије, обустављена је градња пута поред манастира Високи Дечани, али манастиру још увек није враћено 24 хектара узурпиране земље, као и стотине хектара осталим православним светињама. Остаје нада да се алармно звоно за спас српске културне баштине није касно укључило.

Канцеларија за КиМ: Реакција Куртија и Османијеве још једна потврда о угрожености културне баштине на КиМ

Реакција Аљбина Куртија и Вјосе Османи на чињеницу да је организација „Европа ностра“ уврстила манастир Високи Дечани на листу најугроженијих културних споменика Европе, управо је још једна потврда угрожености српске културне и верске баштине на Косову и Метохији, саопштено је из Канцеларије за КиМ.

“Покушај Куртија и Османи да самопроглашено Косово представе као оазу мултикултуралности и мултиконфесионалности је готово свакодневно демантован скрнављењима објеката Српске православне цркве и православних гробаља широм Косова и Метохије и сви ти случајеви су брижљиво документовани и сведоче управо да је антисрпски и антихришћански екстремизам веома жив међу Албанцима у нашој јужној покрајини”, наводи се у саопштењу Канцеларије за КиМ.

ФОТО: манастир Високи Дечани

Истиче се да Канцеларија за Косово и Метохију “не жели да политизује питање угрожености српске баштине у нашој јужној покрајини”, те да их охрабрује то што је њихове доказима поткрепљене утиске и процене, потврдила и независна комисија организације „Европа ностра“.

“Затварање очију пред стварношћу и политички мотивисано негирање ситуације на терену, јесте порука охрабрења екстремистима да наставе праксу напада на српска света места, чиме се њихова угроженост не умањује, већ напротив повећава”, додаје се.

Када је реч о Манастиру Високи Дечани, подсећају да је Манастир Високи Дечани најчешће нападани објекат културне баштине на Косову и Метохији.

“Као први споменик на Унесковој листи светске културне баштине на КиМ, још од 2005. године, Високи Дечани су под константним терором локалних Албанаца. Манастир је оружано нападан чак четири пута: два минобацачка напада извршена су 2000. године, у време мартовског погрома 2004. на манастир је испаљено осам минобацачких граната, а 2007. године је извршен још један минобацачки напад, који је резултирао и судском пресудом”, истиче се у саопштењу.

Даље додају да су 2014. на зидовима манастира осванули графити „УЧК и „ИСИС“, “а у јануару 2016. године испред манастира ухапшено је четворо наоружаних косовских Албанаца а, како се испоставило, двојица ухапшених су били на црној листи симпатизера ИСИС-а”.

“Да случај није безазлен показала је реакција Кфора, који је вишеструко појачао заштиту манаистира, поставио двадесетак нових камера, увео редовне патроле и чак стално борављење војника у унутрашњости манастира. Постављени су и рефлектори са инфрацрвеним светлом”, закључује се у саопштењу Канцеларије за КиМ.

Милена Максимовић