Ugroženost manastira Visoki Dečani: činjenica za „Evropa nostra“, nesitina za Kurtija i Osmani

Манастир Високи Дечани, Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Манастир Високи Дечани, Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Srpski srednjovekovni manastir Visoki Dečani, po istraživanju organizacije “Evropa nostra”, svrstan je na listu sedam najugroženijih lokaliteta

Srpski srednjovekovni manastir Visoki Dečani, po istraživanju organizacije “Evropa nostra”, svrstan je na listu sedam najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi. Ovaj izveštaj sporan je je za predsednicu i premijera Kosova, Vjosu Osmani i Aljbina Kurtija, koji tvrde da je on „netačan, pristrasan i neprihvatljiv“.

Ozbiljne pretnje sa kojima se suočava manastir Visoki Dečani uključile su alarmno zvono, poručili su iz „Evrope nostre“.

Duboko sam uveren da će to značajno doprineti zaštiti našeg osetljivog nasleđa na Kosovu i podići svest da je kulturno nasleđe namenjeno tome da nas više poveže nego razdvoji”, napisao je tim povodom iguman manastira Visoki Dečani, arhimandrit Sava Janjić na Tviteru.

Nažalost, veliki deo Evrope i sveta je blago reagovao pre dve decenije kada je srušeno preko 150 srpskih crkava i manastira. Na sve učestalije pokušaje prisvajanja srpske kulturne baštine od strane ekstremnih albanskih političara i kvazi naučnika, svet opet ćuti.

Za istoričara i stručnog saradnika Muzeja žrtava genocida iz Beograda Stefana Radojkvića to nije ništa novo.

FOTO: manastir Visoki Dečani

“Ono što je novitet je što se služe opasnim falsifikatima, istorijski su te tvrdnje apsolutno neutemeljene. Nažalost, na ruku im ide današnji duh vremena koji je postmodernistički, koji negira postojanje činjenica kao takvah. Zato vi imate paradokse da italijanska sociološkinja i novinarka pokušava da dokaže prisustvo Albanaca u boju na Kosovu u 14. veku, narodnim epovima iz 19. veka”, kazao je Radojković.

Nažalost, svet nije reagovao ni skoro kada se pred našim očima uništavala Palmira, podseća istoričar Aleksandar Gudžić.

“Što se tiče te tendencije prisvajanja srpskog kulturnog nasleđa, moram da napomenem da je to deo jednog narativa prisutnog u albanskom društvu. Po tom narativu su Srbi u nekoliko navrata okupirali Kosovo i Metohiju, najpre u 12. veku za vreme dinastije Nemanjića, a potom i 1.912. godine. Srbi, kada su okupirali te prostore, po tom narativu, su na temeljima albanskih, gradili svoje crkve i manastire. Sve ove godine su pokazali da nije samo dovoljno proterati Srbe i uništiti njihovo kulturno nasleđe, već je potrebno izbrisati iz svesti običnog čoveka sećanje na srpsko, državno, kulturološko i religijsko prisustvo na ovim prostorima”, rekao je Gudžić.

FOTO: manastir Visoki Dečani

Za predsednicu i premijera Kosova, Vjosu Osmani i Aljbina Kurtija, izveštaji „Evrope nostre“ su netačani, pristrasni i neprihvatljivi, pa su iz tog razloga uputili pismo ovoj organizaciji.

„Zvanični izveštaji Kosovske policije govore o drastičnom smanjenju broja međunacionalnih incidenata u poslednjoj deceniji. Naša zemlja nastavlja da neguje posebnu i uzvišenu tradiciju i međuversku harmoniju. Naše bezbednosne institucije u saradnji sa međunarodnim mirovnim snagama godinama pružaju zaštitu i sigurnost pravoslavnim crkvama na Kosovu. U potpunosti smo posvećeni zaštiti svih spomenika naše zemlje, a posebno pravoslavnih crkava i manastira, pravoslavnog sveštenstva, verskih praktičara, nevećinskih zajednica. I za to dajemo trajne dokaze godinama“, navodi se u pismu.

Gudžić smatra da činjenice ne idu u prilog predsednici i premijeru Kosova.

„Već godinama smo svedoci napada na Visoke Dečane, što raketnih napada, što ispisivanja grafita na zidovima manastirske porte. Svedoci smo i čestih obijanja srpskih crkava na KiM i skrnavljenja. Činjenice i život demantuju i Kurtija i Osmanijevu”, ističe Gudžić.

FOTO: manastir Visoki Dečani

Posle velike borbe Srpske pravoslavne crkve i države Srbije, obustavljena je gradnja puta pored manastira Visoki Dečani, ali manastiru još uvek nije vraćeno 24 hektara uzurpirane zemlje, kao i stotine hektara ostalim pravoslavnim svetinjama. Ostaje nada da se alarmno zvono za spas srpske kulturne baštine nije kasno uključilo.

Kancelarija za KiM: Reakcija Kurtija i Osmanijeve još jedna potvrda o ugroženosti kulturne baštine na KiM

Reakcija Aljbina Kurtija i Vjose Osmani na činjenicu da je organizacija „Evropa nostra“ uvrstila manastir Visoki Dečani na listu najugroženijih kulturnih spomenika Evrope, upravo je još jedna potvrda ugroženosti srpske kulturne i verske baštine na Kosovu i Metohiji, saopšteno je iz Kancelarije za KiM.

“Pokušaj Kurtija i Osmani da samoproglašeno Kosovo predstave kao oazu multikulturalnosti i multikonfesionalnosti je gotovo svakodnevno demantovan skrnavljenjima objekata Srpske pravoslavne crkve i pravoslavnih grobalja širom Kosova i Metohije i svi ti slučajevi su brižljivo dokumentovani i svedoče upravo da je antisrpski i antihrišćanski ekstremizam veoma živ među Albancima u našoj južnoj pokrajini”, navodi se u saopštenju Kancelarije za KiM.

FOTO: manastir Visoki Dečani

Ističe se da Kancelarija za Kosovo i Metohiju “ne želi da politizuje pitanje ugroženosti srpske baštine u našoj južnoj pokrajini”, te da ih ohrabruje to što je njihove dokazima potkrepljene utiske i procene, potvrdila i nezavisna komisija organizacije „Evropa nostra“.

“Zatvaranje očiju pred stvarnošću i politički motivisano negiranje situacije na terenu, jeste poruka ohrabrenja ekstremistima da nastave praksu napada na srpska sveta mesta, čime se njihova ugroženost ne umanjuje, već naprotiv povećava”, dodaje se.

Kada je reč o Manastiru Visoki Dečani, podsećaju da je Manastir Visoki Dečani najčešće napadani objekat kulturne baštine na Kosovu i Metohiji.

“Kao prvi spomenik na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine na KiM, još od 2005. godine, Visoki Dečani su pod konstantnim terorom lokalnih Albanaca. Manastir je oružano napadan čak četiri puta: dva minobacačka napada izvršena su 2000. godine, u vreme martovskog pogroma 2004. na manastir je ispaljeno osam minobacačkih granata, a 2007. godine je izvršen još jedan minobacački napad, koji je rezultirao i sudskom presudom”, ističe se u saopštenju.

Dalje dodaju da su 2014. na zidovima manastira osvanuli grafiti „UČK i „ISIS“, “a u januaru 2016. godine ispred manastira uhapšeno je četvoro naoružanih kosovskih Albanaca a, kako se ispostavilo, dvojica uhapšenih su bili na crnoj listi simpatizera ISIS-a”.

“Da slučaj nije bezazlen pokazala je reakcija Kfora, koji je višestruko pojačao zaštitu manaistira, postavio dvadesetak novih kamera, uveo redovne patrole i čak stalno boravljenje vojnika u unutrašnjosti manastira. Postavljeni su i reflektori sa infracrvenim svetlom”, zaključuje se u saopštenju Kancelarije za KiM.

Milena Maksimović