Стефан Радојковић: Ако је све геноцид, онда ништа није геноцид

Стефан Радојковић, у средини, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

<font size="2"><em>фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн</em></font><hr />

“Реч `genocide` је почела да се употребљава од најтежих злочина, до политичких злоупотреба”, казао је гостујући у емисији “Наше јутро”

“Реч `genocide` је почела да се употребљава од најтежих злочина, до политичких злоупотреба”, казао је гостујући у емисији “Наше јутро” на Радио Гораждевцу историчар и стручни сарадник Музеја жртава геноцида Стефан Радојковић.

Радојковић је за Радио Гораждевац рекао да тренутним понашањем “не можемо да разумемо страдалничке теме” и да је у суштини дошло до девалвације термина „геноцид“, због чега људи који се баве студијама геноцида и холокауста почињу да избегавају тај термин.

„Ево последњи пример је Вјоса Османи, али није она једина, она је само један тренд и то глобални тренд. Све је почело, на жалост, такозваним Бертрандовим или Раселовинм трибуналом из 60-их година, због злочина које су америчке трупе починиле у Вијетнаму, конкретно масакру у Ми Лају. Тај Раселов трибунал је требало да суди америчким трупама које су починиле злочин. Тај злочин се десио свакако и он је чињеница. У тим својим „судским процесима“, они су доконали да је то заправо злочин геноцида, самим тим разводњавајући основну Лемкинову дефиницију геноцида, која је усвојена 1948. године од стране Уједињених нација. Сада можемо претпоставити да се тај тренд само убрзао, нарочито у овим крајевима код нас, посебно после повратка Владимира Дедијера. Он је осамдесетих година дошао у Југославију после срмти Броза Тита и као члан Раселовог трибунала почео је да форсира дефиницију геноцида, која је толико развдњена, да буквално сваки злочин ти можеш да назовеш геноцидом.

“Ако је све геноцид, онда ништа није геноцид”, истакао је Радојковић.

“Имали смо респаде 90-их и опште глобално након хладног рата, разне злочине који су се дешавали. Тако на пример имамо Руанду која један класичан пример геноцида а онда имамо неке друге злочине који се не уклапају у ту дефиницију али се то представља као изузетно корисна политичка алатка. Сада то више није аналитички термин где ви можете да закључите на основу употребе тог термина где је стварно почињен злочин геноцида, већ он служи за дискредитацију супарничке стране, ма која год супарничка страна била. У том кључу треба разумети и Вјосу Османи, она је само део заправо једне поплаве и девалвације тог термина. У науци данас озбиљни научници размишљају о томе да ли уопште вреди користити тај термин, колико је његова врдност опала и аналитичка употребљивост је опала, баш због политичких злоупотреба. Наравно, ово што прича Вјоса Османи то апсолутно није подржано никаквим чињеницама и то једноставно нешто што она мора због свог изборног тела да прича да би одржала рејтинг“, казао је Радојковић.

Радојковић је прокоментарисао и то што је манастир Високи Дечани недавно уврштен на листу најугроженијих културно-историјских споменика европе, због чега је албанска јавност на Косову бурно реаговала.

„Опште позната је теза да Српска православна црква постоји осамсто година. Српске државе нису постојале толико, било их је више у разним формама и облицима у разним периодима и то је оно што гарантује опстанак српског народа у физичком али и у индетитетском смислу, тако да није случајно што су Високи Дечани препознати као опасност за албанску заједницу иако они, наравно, сви знамо да нису никаква опасност за албанску заједницу. О томе сведоче конкретна дела монаштва манастира Високи Дечани. Дакле, они су јако битни у идентитетском смислу, за физички опстанак Срба увек су били, за физички опстанак свих људи који су живели на Косову и Метохији, јер сви знамо шта је братство манастира урадило бурне 1998 – 1999. године, и након тога за људе који су живели у Метохији. Није чудно што они покушавају, заправо, да их присвоје, да се представи као да су то манастири косовске историје или косовског наслеђа. Они јесу свечовечанска вредност, свехришћанска вредност, и наравно свесрпска вредност а самим тим што су свечовечанска вредност, њих треба да баштине и да цене људи албанске националности. Међутим, показало се заправо, да је то корен који мора да се исчупа, да би Срби нестали са одређених подручија а то је управо оно корење које ми данас бранимо и које ћемо по свему судећи наставити да бранимо, јер једноставно ми не можемо да одустанемо од себе“, сматра Стефан Радојковић.

Радојковић је истакао да Музеј жртава геноцида, као врхунска институција Републике Србије, има велики број активности, поготово у априлу, јер се 22. априла обележава дан пробоја логора Јасеновац.

“Ове активности служе за информисање наше али и иностране јавности о томе шта се дешавало на подручијима Хрватске, Босне и Херцеговине и Срема од 1941 до 1945. Године”, додао је Радојковић.

Истакао је да ће током недеље бити објављене две публикације о злочинима усташа и муслиманских милиција око планине Козаре, промоција две књиге, те да ће бити организоване и две изложбе у Београду.

Радио Гораждевац