„Стање српског језика на Косову на нивоу стања српске заједнице“

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Стање српског језика на Косову није ништа боље него стање целе српске заједнице, истакла је на дебати о језичким правима професорица српског језика у Гимназији Приштина са седиштем у Лапљем Селу, Ана Костић. Новинарка Медија центра Катарина Маринковић тврди да се медијски радници који извештавају на српском језику константно суочавају са кршењем Закона о употреби језика.

Један народ је жив онолико дуго колико је жив и језик тог народа, рекла је професорица Ана Костић и истакла да стање српског језика на Косову није ништа боље него стање целе српске заједнице.

„Језик једне нације је угрожен исто онолико колико и та нација, уколико се права на коришћење матерњег језика те заједнице не поштују до краја. Овде имамо флагрантно кршење нашег права на коришћење сопственог језика, с тим да смо понекад и сами за то криви“, рекла је Костићева.

Млада новинарка Катарина Маринковић истиче да се често на терену за новинаре који извештавају на српком језику не обезбеђује превод.

„Недавно смо пратили догађај поводом Националног дана несталих лица, где су били највиши косовски званичници, председница, премијер, председник скупштине и где су говорили о неким важним стварима, а да ми у том тренутку и не знамо о чему они причају. То изгледа тако, ми држимо микрофон, они причају, ми смо без превода, па тек онда када се ми вратимо у редакцију, материјал пошаљемо преводиоцу, ми онда видимо да су они заправо причали неке невероватне ствари на које бих ја као новинарка, али и моје колеге реаговали, али у том тренутку нам је то ускраћено, јер ми немамо обезбеђен превод“, рекла је Катарина Маринковић.

Такође, Маринковићева је истакла да је годинама уназад проблем новинара који извештавају на српском језику тај да се у Скупштини Косова прекида превод „онога тренутка када из сале изађе последњи српски посланик“. А посебно је велики проблем за време пандемије, навела је она, када грађани бивају ускраћени за информације, јер Министарство здравља Косова и Национални институт за јавно здравље константно крше Закон о језику.

Обичан грађанин који не говори абански језик наилази на разне баријере.

Ана Костић, професорица српског језика, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

„Уколико одете у било коју институцију, ви немате образац на српском језику“, истакла је Костићева, додавши да уколико га и буде, исписан је на јако лошем српском језику.

„Зашто, ако сам ја порески обвезник и ако плаћам порез, зашто ја немам право да добијем образац на мом матерњем језику, уколико је то службени језик. Читајући највећи закон једне земље, прочитала сам Устав Косова, да ли верујете да у преамбули тог документа, Устава Косова, пише да смо ми, на српском језику, грађани Косова `заложени` за ову земљу. Могу да вам протумачим само значење речи `заложени`. Можете бити заложени када вас неко да у залог, и друга ствар јесте да смо ми заложени као на ломачи, па да ћемо ми изгорети или сагорети“, истакла је Костићева.

Сличне проблеме имају и грађани који оду у трговину.

„Ако сам ја купила извесни производ у продавници било где на Косову, ја сматрам да декларација која је тамо залепљена мора бити исписана и на српском језику, с обзиром да је он службени језик. Најтеже је када одете у апотеку, купите лек, треба да га користите, а не можете да прочитате упутство“, рекла је Костићева.

Институије су криве зато што не поштују законе које су саме донеле, али и зато што не упошљавају стручњаке, тврди професорица.

„С друге стране, желим да кажем да смо сами криви зато што не реагујемо. Прво ја не реагујем. Заправо, раније сам реговала, али чини ми се да сам помало усамљена у тим реакцијама. Реаговала сам, покушавала да скренем пражњу, направила један истраживачки рад где је било помало смешно да су имена топонима потпуно измењена. Друго, нико од нас неће да оде да попуни формулар, знамо да постоји формулар којим се можете пожалити Поверенику за језике да у некој од инститиција нисте наишли на превод“, додала је Костићева.

Са њом се слаже и Маринковићева, која је додала да одговорност сносе и српски представници у институцијама.

„Ту пре свега мислим на посланике у парламенту Косова и министре“.

Маринковићева такође истиче да се новинари српских редакција увек труде да укажу на кршење Закона о употреби језика.

Катарина Маринковић, новинарка, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

„Мислим да када би свако радио, мислим на политичаре, онолико колико ми радимо у овом погледу, да би се тај проблем донекле решио“, рекла је она.

У плану је, недавно је саопштено, отварање Катедре за балканологију на Филолошком факултету у Приштини, али саговонице дебате мисле да је нејасно коме ће она користити.

„Када кажемо балканологија, ту су и Бугари, Македонци, Грци… поставља се питање шта обухвата балканологија. И ту видимо кршење права на употребу језика, зашто не Катедра за српки језик? Знам да овде живе и Бошњаци, Црногорци, па нека постоје и катедре за све те језике, ако већ хоћемо да будемо демократски настројени. А не може да се зове Катедра за српски језик, ако је тенденција да овде више нема Срба, шта ће онда ту Катедра за српси језик. Поставља се питање и ко ће бити предавачи, знамо ли ми ко ће бити предавачи и на крају крајева, ко ће ићи да учи и колико ће то променити слику“, упитала се професорка Костић.

Када су школе у питању, она истиче да је и ту стање забрињавајуће.

„Деца долазе у средњу школу готово полуписмена. Не знају лепо да пише, не знају лепо да се изражавају. Ми просветни радници у родитељима видимо своје партнере, дакле уколико су родитељи посвећени деци, уколико брину о томе да им деца сутра буду описмењена, у сваком смисли те речи, они ће доћи као писмени. Мени се чини да данашњи учитељи нису до краја посвећени образовању те деце, мислим да децу учитељи уче да пишу. Мене је мој учитељ описменио. Учитељ или учитељица су темељ школства“, додала је Костићева.

Албански и српски језик званични су језици на Косову. Устав и закон гарантују равноправну употребу оба језика, а забрињавајуће је што закон крше управо они који су га донели.

По Закону о употреби језика, турски, босански и ромски имају статус службених језика у општинама где живи најмање пет одсто припадника тих заједница од укупне популације. У местима где их је три одсто, ти језици су такође у службеној употреби.

Данашњу дебату на тему стања српског језика на Косову, организоваа је невладина организација „Комуникација за развој друштва“, уз подршку Канцеларије повереника за језике.

Милена Максимовић