Фарбање јаја на Велики петак: Некада природно, сада модерно

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

На централном Косову вредне домаћице, на Велики петак, по устаљеној традицији фарбају јаја. На овај празник, дан Христовог страдања, не пева се и не радује, али се увелико врше припреме за Ускрс. „Срби на Косову и Метохији већ вековима покушавају да одрже традицију и ми се трудимо да ту традицију сачувамо“, рекла је Марина Нићић из Лепине.

И у црквама широм Косова и Метохији од јуче, на богослужење не позивају црквена звона, која су симбол радости, већ клепала, јер је данас за Српску православну цркву и њене вернике најтужнији дан. Тако је и у Лепини код Липљана, где је екипа Грачанице онлајн посетила породицу Нићић, која се данас тихо припрема за најрадоснији хришћански празник.

Марина Нићић, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

У кући Нићића живе три генерације, припреме за васкрс започели су фарбањем јаја. Пре фарбања, веште руке домаћица су се потрудиле да јаја и украсе. Таква је традиција, а њој су на Косову и Метохији наклоњени сви, рекла је Марина Нићић.

„Срби на Косову и Метохији већ вековима покушавају да одрже традицију, и ми се трудимо да ту традицију сачувамо. Код нас је обичај да се на Велики петак фарбају јаја и ми то поштујемо. Јаја углавном шарамо травкама, шарамо их и сличицама „обуци јаје“ и бојимо их разним бојама, разним методама. Бојимо их највише црвеном бојом, али и у вину, она буду веома интересантна. Имамо тако неке нове методе којима шарамо јаја“, прича нам Марина.

Раније су се јаја углавном бојила на природан начин. Модерна времена донела су и модернију декорацију, каже Маринина свекрва, Надица Нићић.

„Прво јаја фарбамо црвеном бојом, јер она означава страдање Исусово. Некада се највише фарбало луковином, за жуту боју се стављао маслачак, за зелену трава. Сада ови млађи фарбају разним бојама, шарама…“, истиче Надица.

Надица Нићић, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Према старом добром обичају, прво јаје се фарба црвеном бојом и назива се „чуваркућа“. Оно се чува у кући до идућег Васкрса.

„Чуваркућа је специфично јаје које чува традицију, подсећа на Ускрс целе године, подсећа на Исусово страдање и то јаје представља нови почетак, нови живот. То јаје чувамо током целе године“, рекла је Марина.

Ускршња традиција, како у осталим местима у Србији, тако и на Косову и Метохији, везана је за окупљање породице и ближњих. Они који са нестрпљењем дочекују празнике су они најмлађи, па самим тим се увек труде да нешто помогну, или бар буду у близини.

This slideshow requires JavaScript.

„Ускрс је породични празник и сви учествују у припремама, али и у фарбању јаја. Највише се томе радују деца, па због њих највише украшавамо јаја разним сличицама“, додала је Марина.

Муж и свекар су отишли у набавку, како за Ускрс не би ништа зафалило. Док Марина фарбање ускршњих јаја приводи крају, њен син Стеван, уз помоћ маленог брата Давида, увежбава песмицу за најрадоснији празник. Једва чека, како каже, да са другарима одмери снагу јајета.

Васкрс или Ускрс, највећи је хришћански празник којим се прославља Исусов повратак у живот — васкрсење. По хришћанском веровању, то се десило трећег дана после његове смрти.

Код источних хришћана, Васкрс најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја, а код западних хришћана увек пада између 22. марта и 25. априла.

Милена Максимовић