Svetski dan slobode medija: Ugrožena sloboda, kršenje prava i učestali napadi

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн


Na Svetski dan slobode medija, novinari srpskih redakcija sa Kosova i Metohije podsećaju da je sudbina 17 nestalih i kidnapovanih novinara

Na Svetski dan slobode medija, novinari srpskih redakcija sa Kosova i Metohije podsećaju da je sudbina 17 nestalih i kidnapovanih novinara i medijskih radnika i dalje nepoznata. Iz Gračanice je ukazano i na brojne probleme sa kojima se novinari srpskih redakcija suočavaju, od kršenja Zakona o upotrebi jezika, pa do konstantnih napada. Takođe, upućen je poziv kolegama da se suprotstave svakom pritisku na slobodno obavljanje novinarskog posla.

Ispred instalacije Missing u Gračanice, danas se okupilo pedesetak medijskih radnika kako bi ukazali na probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju tokom obavljanja svojih zadataka. Na plakatu, ispisanom na srpskom i albanskom jeziku, zatraženo je i da im se vrate kolege koji se od 1998. godine vode kao nestali.

Vršilac dužnosti predsednika Udruženja novinara Srbije na Kosovu Budimir Ničić, pročitao je zahteve iz Rezolucije koju je evropska federacija novinara usvojila juna 2018. godine, o istragama ubistava novinara na Kosovu.

“Tražimo brzu i efikasnu istragu svih nerešenih slučajeva ubijenih i nestalih novinara na Kosovu u period od 1998. do 2005. Godine, zatim da Euleks misija i UN sprovedu odluke savetodavne komisije UN za ljudska prava u kojima se traži rešavanje slučajeva ubistava i kidnapovanja novinara i medijskih radnika od dolaska UNMIK-a i obeštećenje porodica. Pod tri, da tužioci iz Beograda i Prištine sarađuju u slučajevima ubistava i kidnapovanja novinara i medijskih radnika na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine, kao i da o rezultatima redovno obaveštavaju javnost, da mandat kosovskog Specijlnog suda za ratne zločine obuhvati i slučajeve ubijenih i nestalih novinara i medijskih radnika, i da se u Prištini formira Komisija za istraživanje ubistava i kidnapovanja novinara i medijskih radnika na Kosovu od 1998. do 2005. godine, koja bi u svom sastavu imala i novinare”, navodi se u Rezoluciji.

Budimir Ničić, Vršilac dužnosti predsednika Udruženja novinara Srbije na Kosovu, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Ničić je naglasio da, dok god su ubice i kidnaperi novinara na slobodi, Kosovo neće biti bezbedno mesto za rad novinara.

“U protekloj godini, od poslednjeg 3. maja do danas, kao što znate imali smo brojne napade na novinare i medijske radnike. Nastavlja se kršenje našeg prava, odnosno kršenje Zakona o upotrebu jezika. Mnogi naši mediji su i dalje na ivici egzistencije odavno, a posebno sada u ovih godinu dana tokom pandemije korona virusa, gde su mnogi donatori svoje programe i svoju pažnju usmerili na nešto drugo, a medije su ostavili po strani”.

Novinarka Euronews-a Srbija Anđelka Ćup posebno se osvrnula na period od 1999. godine kada je, kako je kazala, jedina istina koja je sa Kosova dospela u centralnu Srbiju, Evropu i svet, bila istina koju su novinari odavde slali.

“Ono što nas ovde muči, i ono zog čega nam se u neku ruku ne dozvoljava da profesionalno i na vreme odradimo svoj posao, to je nepoštovanje Zakona o upotrebi jezika, podela redakcija po etničkoj liniji, što nikako ne bi smelo da bude i to što se svako bavi svojom zajednicom, svojim narodom, što takođe ne bi trebalo da bude tako. Međutim, ono što je dobro, jeste da se vi, odnosno mi, koleginice i kolege koje rade u redakcijama na srpskom jeziku, zaista borimo za istinu, sa malim izuzecima koji tu ne rade najprofesionalnije, ali njih zaista ima toliko malo da možda i ne zaslužuju da se ovde to spomene”, rekla je Ćup i dodala da mnogo toga zavisi od nas samih:

Anđelka Ćup, Novinarka Euronews-a Srbija, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

“Nemojte sami sebi da namećete tu, kako novinari kažu, autocenzuru. Sama sam se uverila da sve što želite, a da je to istina, to može da se emituje na bilo kom kanalu, to može da se objavi na bilo kom portalu, bilo ko da je vlasnik ili direktor. Ako je u pitanju istina i profesionalizam, ne postoji cenzura. Ta cenzura je, nažalost, u nekima od nas i ja vas sada pozivam da to prevaziđemo”.

Glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević podsetio je na najnoviji izveštaj Reportera bez granica, gde je Kosovo palo za osam mesta kada je sloboda u izveštavanju u pitanju.

“Ono što je takođe bitno da se kaže, da naši mediji funkcionišu u jako teškim uslovima. Imaju problema sa nestabilnim i nepredvidivim finansijskim opstrukcijama, tako da sasvim sigurno, uspešno i korektno obavljamo svoje zadatke i u takvim uslovima, ali svakako treba podići glas da se to promeni”, rekao je Dimitrijević.

Ćup se posebno osvrnula na ono što je poslednjih dana uzdrmalo medijsku scenu, kako na Kosovu i Metohiji, a tako i u Srbiji, a to je, navodni pokušaj odvajanja Društva novinara KiM od Udruženja novinara Srbije.

Darko Dimitrijević, Glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

“Od skoro čujem razne komentare da ovde neko želi da nas otcepi, ja zaista ne znam od koga. Ako iko zagovara jedinstvo i ako iko šalje istinu u svet o pravom stanju stvari na ovom terenu, onda ste to vi, u to sam sto posto sigurna i mislim da je u to siguran i taj koji je rekao da mi pokušavamo od nekoga da se otcepimo. Mi nemamo, prvo, od koga da se otcepimo, mi smo, barem većina od nas, članovi UNS-a i to ćemo ostati sve do onog momenta dok nas neko odatle ne izbaci. To što se ovde na KiM, vi to odlično znate, radi i funkcioniše malo drugačije, jer smo prosto, da bismo ovde opstali kao i naši građani, morali da prihvatimo neke stvari, to su dokumenta, to su različite registracije i tako dalje, jer na drugi način ne možemo da funkcionišemo. To je nešto sasvim drugo”, rekla je Ćup.

Sa njom se slaže i Dimitrijević, koji je istakao da je sloga u ovom trenutku najpotrebnija.

“Mislim da sa ovog mesta treba da uputimo apel da toga u budućnosti ne bude i da zaista ispunjavamo svoju misiju, a to je istina, koja treba da nam bude primarna, a sve ostalo na drugom mestu”.

Novinar RTV Puls iz Šilova, Jovan Simić, osvrnuo se na probleme sa kojima se njihova redakcija suočava.

foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

“Posebno bih pomenuo prošlogodišnji napad, gde je naš direktor Nenad Milenković napadnut u Severnoj Mitrovici. Mi do današnjeg dana nismo saznali ko stoji iza tog napada. Policija, da kažem takozvana, bi bar imala neke informacije, jer je činjenica da su ti ljudi izašli iz opštine, četvorica njih, i napali Milenkovića”, rekao je Simić.

Novinarka i članica uprave UNS-a Jelena Petković pročitala je proglas UNS-a povodom Svetskog dana slobode medija, a urednica i novinarka RTV Kim Zorica Vorgučić saopštenje dela Uprave UNS-a.

“Uprkos hrabrosti u izveštavanju tokom pandemije i izuzetnom značaju koji su mediji imali u borbi protiv virusa korona, novinari i medijski radnici bili su prvi na udaru pritiska vlasti i nezadovoljstva građana. Trpeli su brojne fizičke napade, uništavanje opreme, uvrede i pretnje na društvenim mrežama, i druge pokušaje diskreditacije”, samo je deo iz proglasa.

“Godinu za nama novinari neće pamtiti samo po zloupotrebi policijskih ovlašćenja, napadima, pritiscima i pretnjama vlasti i moćnika koji ugrožavaju slobodu medija, nego i po međusobnim sukobima medija koji predstavljaju novi vid ugrožavanja slobode novinarstva”, takođe je deo saopštenja.

Svetski dan slobode medija obeležava se 3. maja svake godine. Odluku o obeležavanju Svetskog dana slobode medija doneta je na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija kako bi se podigla svest o značaju slobode medija i podsetile vlade država da je njihova dužnost da poštuju i podržavaju pravo na slobodu izražavanja zagarantovano članom 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i kako bi se obeležila godišnjica Vindhuške deklaracije, izjavu o principima slobodne štampe koju su sastavila grupa afričkih novinara 1991. godine.

Milena Maksimović