Светски дан слободе медија: Угрожена слобода, кршење права и учестали напади

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

На Светски дан слободе медија, новинари српских редакција са Косова и Метохије подсећају да је судбина 17 несталих и киднапованих новинара и медијских радника и даље непозната. Из Грачанице је указано и на бројне проблеме са којима се новинари српских редакција суочавају, од кршења Закона о употреби језика, па до константних напада. Такође, упућен је позив колегама да се супротставе сваком притиску на слободно обављање новинарског посла.

Испред инсталације Миссинг у Грачанице, данас се окупило педесетак медијских радника како би указали на проблеме са којима се свакодневно суочавају током обављања својих задатака. На плакату, исписаном на српском и албанском језику, затражено је и да им се врате колеге који се од 1998. године воде као нестали.

Вршилац дужности председника Удружења новинара Србије на Косову Будимир Ничић, прочитао је захтеве из Резолуције коју је европска федерација новинара усвојила јуна 2018. године, о истрагама убистава новинара на Косову.

“Тражимо брзу и ефикасну истрагу свих нерешених случајева убијених и несталих новинара на Косову у период од 1998. до 2005. Године, затим да Еулекс мисија и УН спроведу одлуке саветодавне комисије УН за људска права у којима се тражи решавање случајева убистава и киднаповања новинара и медијских радника од доласка УНМИК-а и обештећење породица. Под три, да тужиоци из Београда и Приштине сарађују у случајевима убистава и киднаповања новинара и медијских радника на Косову у периоду од 1998. до 2005. године, као и да о резултатима редовно обавештавају јавност, да мандат косовског Специјлног суда за ратне злочине обухвати и случајеве убијених и несталих новинара и медијских радника, и да се у Приштини формира Комисија за истраживање убистава и киднаповања новинара и медијских радника на Косову од 1998. до 2005. године, која би у свом саставу имала и новинаре”, наводи се у Резолуцији.

Будимир Ничић, Вршилац дужности председника Удружења новинара Србије на Косову, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Ничић је нагласио да, док год су убице и киднапери новинара на слободи, Косово неће бити безбедно место за рад новинара.

“У протеклој години, од последњег 3. маја до данас, као што знате имали смо бројне нападе на новинаре и медијске раднике. Наставља се кршење нашег права, односно кршење Закона о употребу језика. Многи наши медији су и даље на ивици егзистенције одавно, а посебно сада у ових годину дана током пандемије корона вируса, где су многи донатори своје програме и своју пажњу усмерили на нешто друго, а медије су оставили по страни”.

Новинарка Euronews-а Србија Анђелка Ћуп посебно се осврнула на период од 1999. године када је, како је казала, једина истина која је са Косова доспела у централну Србију, Европу и свет, била истина коју су новинари одавде слали.

“Оно што нас овде мучи, и оно зог чега нам се у неку руку не дозвољава да професионално и на време одрадимо свој посао, то је непоштовање Закона о употреби језика, подела редакција по етничкој линији, што никако не би смело да буде и то што се свако бави својом заједницом, својим народом, што такође не би требало да буде тако. Међутим, оно што је добро, јесте да се ви, односно ми, колегинице и колеге које раде у редакцијама на српском језику, заиста боримо за истину, са малим изузецима који ту не раде најпрофесионалније, али њих заиста има толико мало да можда и не заслужују да се овде то спомене”, рекла је Ћуп и додала да много тога зависи од нас самих:

Анђелка Ћуп, Новинарка Euronews-а Србија, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

“Немојте сами себи да намећете ту, како новинари кажу, аутоцензуру. Сама сам се уверила да све што желите, а да је то истина, то може да се емитује на било ком каналу, то може да се објави на било ком порталу, било ко да је власник или директор. Ако је у питању истина и професионализам, не постоји цензура. Та цензура је, нажалост, у некима од нас и ја вас сада позивам да то превазиђемо”.

Главни и одговорни уредник Радио Гораждевца Дарко Димитријевић подсетио је на најновији извештај Репортера без граница, где је Косово пало за осам места када је слобода у извештавању у питању.

“Оно што је такође битно да се каже, да наши медији функционишу у јако тешким условима. Имају проблема са нестабилним и непредвидивим финансијским опструкцијама, тако да сасвим сигурно, успешно и коректно обављамо своје задатке и у таквим условима, али свакако треба подићи глас да се то промени”, рекао је Димитријевић.

Ћуп се посебно осврнула на оно што је последњих дана уздрмало медијску сцену, како на Косову и Метохији, а тако и у Србији, а то је, наводни покушај одвајања Друштва новинара КиМ од Удружења новинара Србије.

Дарко Димитријевић, Главни и одговорни уредник Радио Гораждевца, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

“Од скоро чујем разне коментаре да овде неко жели да нас отцепи, ја заиста не знам од кога. Ако ико заговара јединство и ако ико шаље истину у свет о правом стању ствари на овом терену, онда сте то ви, у то сам сто посто сигурна и мислим да је у то сигуран и тај који је рекао да ми покушавамо од некога да се отцепимо. Ми немамо, прво, од кога да се отцепимо, ми смо, барем већина од нас, чланови УНС-а и то ћемо остати све до оног момента док нас неко одатле не избаци. То што се овде на КиМ, ви то одлично знате, ради и функционише мало другачије, јер смо просто, да бисмо овде опстали као и наши грађани, морали да прихватимо неке ствари, то су документа, то су различите регистрације и тако даље, јер на други начин не можемо да функционишемо. То је нешто сасвим друго”, рекла је Ћуп.

Са њом се слаже и Димитријевић, који је истакао да је слога у овом тренутку најпотребнија.

“Мислим да са овог места треба да упутимо апел да тога у будућности не буде и да заиста испуњавамо своју мисију, а то је истина, која треба да нам буде примарна, а све остало на другом месту”.

Новинар РТВ Пулс из Шилова, Јован Симић, осврнуо се на проблеме са којима се њихова редакција суочава.

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

“Посебно бих поменуо прошлогодишњи напад, где је наш директор Ненад Миленковић нападнут у Северној Митровици. Ми до данашњег дана нисмо сазнали ко стоји иза тог напада. Полиција, да кажем такозвана, би бар имала неке информације, јер је чињеница да су ти људи изашли из општине, четворица њих, и напали Миленковића”, рекао је Симић.

Новинарка и чланица управе УНС-а Јелена Петковић прочитала је проглас УНС-а поводом Светског дана слободе медија, а уредница и новинарка РТВ Ким Зорица Воргучић саопштење дела Управе УНС-а.

“Упркос храбрости у извештавању током пандемије и изузетном значају који су медији имали у борби против вируса корона, новинари и медијски радници били су први на удару притиска власти и незадовољства грађана. Трпели су бројне физичке нападе, уништавање опреме, увреде и претње на друштвеним мрежама, и друге покушаје дискредитације”, само је део из прогласа.

“Годину за нама новинари неће памтити само по злоупотреби полицијских овлашћења, нападима, притисцима и претњама власти и моћника који угрожавају слободу медија, него и по међусобним сукобима медија који представљају нови вид угрожавања слободе новинарства”, такође је део саопштења.

Светски дан слободе медија обележава се 3. маја сваке године. Одлуку о обележавању Светског дана слободе медија донета је на Генералној скупштини Уједињених нација како би се подигла свест о значају слободе медија и подсетиле владе држава да је њихова дужност да поштују и подржавају право на слободу изражавања загарантовано чланом 19 Универзалне декларације о људским правима и како би се обележила годишњица Виндхушке декларације, изјаву о принципима слободне штампе коју су саставила група афричких новинара 1991. године.

Милена Максимовић