„Čestitka” Albina Kurtija

Аљбин Курти, Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Аљбин Курти, Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Šta je u podeljenim i odvojenim nacionalnim, verskim i ideološkim svetovima svih ovih decenija na Kosovu i Metohiji imalo trunku iskrenosti?

Šta je u podeljenim i odvojenim nacionalnim, verskim i ideološkim svetovima svih ovih decenija na Kosovu i Metohiji imalo trunku iskrenosti? Gde se mogla čuti jednostavna ljudska prirodna i preko potrebna poruka da se obratiš drugima? Kako se, makar, jednog jedinog dana mogla osetiti želja da je neko nekome poželeo: sreću, mir, blagostanje – pa čak i ljubav?

Izvor: Politikin, Živojin Rakočević

„Srećan Vaskrs, Srećan Božić”, obraćale su se – na prvom mestu – pravoslavnim Srbima različite institucije, a i pojedinci ovih decenija na Kosovu. „Sretan Uskrs”, ponavljalo se svih ovih godina katolicima Albancima, Hrvatima, Janjevcima. „Srećan Ramazan, Bajram – početak posta…”, uzvraćali su jedni drugima preko kosovskih zidova retke i preko potrebne želje, komšijsku obzirnost, tradicionalnu formu, kurtoazne floskule…

Međutim, ovog Vaskrsa najpopularniji kosovski političar i premijer Albin Kurti odlučio je da promeni sve ovo i uvede novi način čestitanja, obraćanja i komunikacije.

„Sa ljubavlju jedni prema drugima, prema našoj domovini i našem jeziku”, napisao je Kurti i čestitao Vaskrs pravoslavnim vernicima. Za manje upućene sve je u granicama pristojnosti, a u osnovi reč je o otvorenoj i najgrubljoj provokaciji koju je neki albanski političar upotrebio u proteklih nekoliko decenija. Albin Kurti je zapravo citirao Teofana Fana Nolija, osnivača Albanske pravoslavne crkve i jednog od utemeljivača savremenog panalbanskog nacionalizma.

„Naša domovina” i „naš jezik” za Kurtija su isključivo albanski. Time je grubo i provokativno iskoristio najveći hrišćanski praznik da još jednom uvredi građane srpske nacionalnosti na KiM, ukazavši da ovde ima mesta samo za jednu domovinu (veliku) Albaniju i jedan jezik koji je albanski. Za njega je nevažna činjenica da su na KiM i albanski i srpski po Ustavu ravnopravni.

Umesto da se obrati građanima srpske nacionalnosti, on Vaskrs zapravo čestita pravoslavnim hrišćanima pre svega u Albaniji, čime ostaje dosledan svojoj ideji „velike Albanije” i ponaša se ne kao premijer Kosova već kao političar u Republici Albaniji.

Nova garnitura albanskih političara na Kosovu, Albin Kurti i Vjosa Osmani, uspeli su da za kratko vreme pokažu kako se bore ili za etnički čisto albansko Kosovo ili za „veliku Albaniju”, koju uoči Vaskrsa priziva – uz pretnje – i Ramuš Haradinaj. Usput, njega je upravo Kurti ostavio bez predsedničkog mesta.

Iako duboko podeljeni, albanski lideri su jedinstveni u animozitetu prema svemu što se doživljava kao srpsko nasleđe, istorija, kultura. Oni održavaju kontinuitet albanskih ekstremista koji su u poslednje 22 godine međunarodnog mira porušili i uništili 150 pravoslavnih crkava i manastira, oskrnavili na stotine grobalja i iz gradskih sredina, gotovo u potpunosti, isterali srpsko stanovništvo.

Ova Kurtijeva „čestitka” nije ništa drugo nego poruka i Srbiji, srpskom narodu i SPC da za njih nema mesta u njegovoj državi i da bez obzira na to što njegovi zapadni mentori i dalje tvrde da je Kosovo zamišljeno kao multietnička „država”, Kurti Kosovo vidi kao albansku zemlju ili, tačnije, deo sjedinjenih albanskih zemalja, na čemu već godinama radi.

Kako Srbija i SPC mogu da odgovore na ovaj agresivni nastavak istorijskih procesa dugog trajanja? Jedan od odgovora jeste jasno svedočenje i stav da se veliki i važni dijalog Prištine i Beograda može nastaviti jedino primenom, proširenjem i poštovanjem do sada postignutih sporazuma. Mogu li Srbi na Kosovu u njima prepoznati slobodu? Može li se išta postići bez rešavanja pitanja, očigledno, veoma ugrožene Srpske pravoslavne crkve na KiM? Njene svetinje, od najmanjih crkvica i crkvišta – do Unesko spomenika, u predugom su periodu pod udarom albanskih ekstremista. Šta ih je nadahnulo da se tako ponašaju? Najvećim delom radi se o ideologiji koju Albin Kurti surovo propoveda, i to ove godine prvi put na Vaskrs. Njegova „čestitka” nam nije ostavila mogućnost da imamo sopstveno ime i jezik.