Porodice nestalih na KiM: I dalje ništa ne znamo o našim najmilijima

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Krajnje je vreme da se sudbina svih nestalih i ubijenih na Kosovu i Metohiji konačno rasvetli, a za to je potrebna bolja saradnja prištinskih, srpskih i međunarodnih institucija, zaključak je današnjeg okruglog stola pod nazivom “Identifikacija i ekshumacija”, održanog u Gračanici.

Ana Marković

Nakon duže pauze zbog epidemiološke situacije sa korona virusom, porodice nestalih i ubijenih na Kosovu su pokušali da dobiju odgovore od relevatnih predstavnika komisija za nestala lica Beograda i Prištine o sudbini svojih najbližih.

Silvana, supruga kidnapovanog Gorana Marinkovića kaže da zbog neadekvatne istrage, za nestale i ubijene Srbe i njihove porodice, još uvek nema pravde.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

“Vrši se ekshumacija, cela Srbija se iskopava, međutim mi smo dali dosta lokacija na Kosovu gde smatramo da postoje sahranjeni, kidnapovani Srbi, ali sve se to nekako odlaže i uvek oni nađu neki odgovor zbog čega se to odlaže. Postavila sam pitanje Žute kuće. Mi članovi porodica sa pravom sumnjamo da su mnogi naši nestali zavšili u Žutoj kući. Međutim, oni ih verovatno nisu sahranili u blizini Žute kuće, nego su ih sahranili negde dalje, možda su ih ponovo vratili na Kosovo, možda su ih sahranili u Albaniji”, rekla je Marinkovićeva.

I kćerka nestalog Pauna Živkovića, Jasmina, izrazila je danas nezadovoljstvo i dodala da i posle 20 godina ne zna ništa o svome ocu i stricu, koji su kidnapovani 1999. godine u Uroševcu.

“Da li smo sada možda malo bliže onome čiji je i šta zadatak u ovoj situaciji pronalaženja nestalih, možda. Ali ni ceo korak. Što opet, taj pola korak jeste neka nada za porodice nestalih lica. Podorice nestalih lica nisu imale i još uvek nemaju pravog sagovornika na temu pronalaska nestalih lica”, kazala je Živković.

foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Novinarska ekipa Radio Prištine, Đuro Slavuj i Ranko Perenić, 21. avgusta 1998. Godine su krenuli ka manastiru Sveti Vrači u Zočištu da urade prilog o povratku otetih monaha. Prema podacima dobijenim od njihovih porodica, poslednji put su viđeni u Velikoj Hoči. Greškom su krenuli ka Orahovcu, koji je u to vreme bio pod kontrolom takozvane Oslobodilačke vojske Kosova. Rankov brat, Saša Perenić skeptičan je da će se, nakon što prištinske institucije dođu do informacija o svojim sunarodnicima, nastaviti dalja ekshumacija nestalih Srba na Kosovu.

“Sumnjam u to, jer njihov cilj je da oni to završe kako bi mogli da i pred međunarodnim sudom i međunarodnim organizacijama pokažu da je tu kraj i da su oni stvorili državu na osnovu toga i da pokažu jednostavno da su imali i leševe od strane srpskih snaga. Sumnjam da ćemo ikada mi porodice saznati pravu istinu za naše najmilije, jer dugo vremena je prošlo i ovo se sve dalje otežva i niko ne pokreće akciju gde su kidnaperi”, izrevoltiran je Perenić.

U prištinskoj mrtvačnici je još uvek preko 300 neidentifikovanih tela, vrše se iskopavanja u Kiževaku kod Raške, a potrage za stradalim Srbima skoro i da nema, kažu članovi porodica nestalih Srba. Predstavnici srpskih institucija tvrde da će se uskoro istražiti i lokacije za koje se sumnja da su mesta na kojima su sahranjeni posmrtni ostaci

“Košare nam je nešto što što smo stavili kao prvi red prioriteta kada smo bili u novembru mesecu gore. Ima jedna informacija koja je potkrepljena konkretnim snimkom o tpme šta se desilo sa jednim brojem vojnika”, rekao je predsednik komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

Očekuje se i da će Specijalni sud za ratne zločine bivših pripadnika takozvane Oslobodilačke vojske Kosova rasvetliti sudbinu nestalih, kaže Odalović.

“Mi smo haškim istražiteljima dali sve podatke sa kojima raspolažemo vezano za nestala lica. Očekujemo od njih da u istragama neke od tih informacija provere. Ukoliko budemo dobili bilo koju potvrdu ili bilo koju novu informaciju o potencijalnim mestima sahranjivanja, mi ćemo tu informaciju proveriti. U optužnici se nalazi 26 mesta koja su ilegalni zatvori ili kako god ih zove specijalizovano tužilaštvo. Imamo podatke o jednom broju lica koja se vode kao nestali, koji su bili u tim logorima i tražimo da se kroz istragu utvrdi da oni koji su optuženi za te zloćine tamo daju informaciju šta se desilo sa tim ljudima”, istakao je Odalović.

Prema podacima Međunarodnog Crvenog krsta, pre, za vreme i posle oružanog sukoba 1999. godine nestalo je 6.047 osoba. Do danas nije razjašnjena sudbina 1639 ljudi, od kojih su 654 Srbi.