Pokušaj Prištine da “dokaže” da srpska kulturna baština nije ugrožena, zatvaranje očiju pred činjenicama?

Припадници КФОР-а обезбеђују манастир Високи Дечани, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Novi pokušaj Prištine da “dokaže” da srpska kulturna baština na Kosovu i Metohiji nije ugrožena, te da su podaci organizacije “Europa nostra” netačni i nastali pod političkim uticajem, novinar i pesnik Živojin Rakočević vidi kao nastavak “brutalne ideologije koja vlada već 20 godina, a koja zatvara oči pred činjenicama”. Istoričar Miloš Mitić smatra da su Visoki Dečani “sami za sebe jedna verska enklava”.

Izveštaj Evrope nostre u kome je srednjovekovni manastir Visoki Dečani svrstan među sedam najugroženijih lokaliteta kulturne baštine u Evropi i dalje je tema među kosovskim zvaničnicima, pa su ministarka spoljnih poslova Donika Gervala i ministar kulture Hajlura Čeku zatražili od ove organizacije da Dečane skine sa te liste.

Ono što su videli u “Evrpi nostril”, ali i u Stejt departmentu koji je objavio sadržaj slične sadržine, za kosovske zvaničnike nije istina, a nemaju ni objašnjenja zašto onda Visoke Dečane više od dve decenije čuvaju vojnici Kfora.

Katedralna crkva Bogorodica Ljeviška, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Novinar i pesnik Živojin Rakočević ističe da je ideologija koja sada vlada u Prištini, nastavak “brutalne ideologije koja vlada već 20 godina, a koja zatvara oči pred činjenicama”.

“Ideologija zatvara oči pred činjenicama, jer smatra da može izbaciti druge i drugačije iz života. Drugi i drugačiji za nju ne postoje i sada smo suočeni čak i sa tim da može i Stejt department da piše, može šta ko hoće da kaže, oni imaju svoju projektovanu i lažnu realnost koja govori uzmite, prisvojite, uništite, falsifikujte, i to vam se uostalom u prošlosti isplatilo”, istakao je Rakočević.

Oružani napadi, ispisivanje grafita, hapšenje pripadnika islamske države u blizini manastira, pokušaj izgradnje puta u zaštićenoj zoni, svakodnevna briga Srpske pravoslavne crkve i naroda.

“Suština tog problema je da jednostavno na svaki način treba izbrisati svedočanstvo drugih, drugačijih i onih koji nude mogućnost za demokratski razvoj i kapacitet. U ovom trenutku to su Visoki Dečani, i u svim vremenima izgleda da će to biti Visoki Dečani, Patrijaršija, Gračanica, Ljeviška, i stotine i stotine naših crkava i manastira, kulturnih mesta, gradova u kojima ne živimo, ali koje nismo izgubili”, rekao je Rakočević.

A oko Bogorodice Ljeviške u Prizrenu bodljikava žica, manastiri Devič i Zočište se još uvek osećaju na dim, a preko 150 crkava i manastira porušeni i zapaljeni.

Novobrdska tvrđava, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Istoričar Miloš Mitić ističe da se ne postavlja pitanje da li je srpska kulturna baština na Kosovu i Metohiji ugrožena, već u kojoj meri.

“Svakako, u srpskim enklavama, gde postoji srpka zajednica, opasnost je manja, kao i što znamo da postoje oni objekti koji jesu gotovo svakodnevno sada priča, a to su Visoki Dečani, koji su sami za sebe jedna verska enklava i jesu ugroženi, ali bitno je da su oni bogomolja koja je u životu. Postoje one koje nemaju monaštva, koje nemaju sveštenstvo. Svakodnevno, ona su devastirana, na rubu nestanka, i to je jedan veliki problem, jer tako u prostorima gde nema srpskog naroda polako iščezava i taj deo kulturnih spomenika i istorijskih, koji nam govore da srpski narod jeste tu bio vekovima unazad”, rekao je Mitić.

Sa Mitićem se slaže i njegov kolega Aleksandar Gudžić koji ističe da su srpsko kulturno nasleđe i Srpska kulturna baština jedni od najugriženijih, ne samo u Evropi nego i Svetu.

“Od rata 1999. godine, do danas, na Kosovu i Metohiji je uništeno preko 150 crkava i manastira, od kojih su neki remek-delo srednjovekovnog graditeljstva i freskoslikarstva, umetnosti. Sve to govori u prilog tvrdnji i stavu relevantnih evropskih i svetskih institucija koje se bave očuvanjem kulturnog nasleđa”, rekao je Gudžić.

Mitić je takođe uveren da se objekti Srpske pravoslavne crkve i kulturni, istorijski spomenici mogu zaštiti bez kosovskih vlasti, a uz pomoć međunarodne zajednice, organizacije Ujedinjenih nacija, UNESCO-a.

“Negde mislim da u budućnosti treba očekivati i negde normalniji stav prištinskih, kosovskih vlasti, ali je potrebno da dođe do drugih rešenja, na nekom drugom planu, i političkom i ekonomskom, da bi se došlo do rešavanja problema i culture, i umetnsti, i verskih i kulturnih spomenika, i istorijskih”, dodao je Mitić.

Na Kosovu i Metohiji je još uvek uzurpirano nekoliko stotina hektara crkvene zemlje, a već pet godina nije sprovedena odluka o povraćaju 24 hektara manastiru Visoki Dečani.

Milena Maksimović