IOM, UNMIK, Britanska ambasada: Podrška sveobuhvatnim jezičkim inicijativama

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Zamenica premijera Emilija Redžepi: U obavezi smo da znamo albanski

Jezik je alat koji ujedinjuje ljude i omogućava multikulturalno i međuetničko razumevanje, zaključak je današnjeg okruglog stola čiji su domaćini bili Organizacija za migracije (IOM) i UNMIK, a koji je održan povodom Svetskog dana kulturne raznolikosti. IOM i UNMIK su takođe danas obeležili i, kako su naveli u pozivnici za događaj, dostignuća zajedničkog projekta „Podrška sveobuhvatnim jezičkim inicijativama“, koji je rađen u saradnji sa Kancelarijom poverenika za jezike, a uručili su i prvo štampano izdanje srpsko-albanskog rečnika Narodnoj biblioteci u Prištini. Na okruglom stolu, zamenica kosovskog premijera Emilija Redžepi je poručila, kako je rekla, pripadnicima manjinskih zajednica da su u obavezi da znaju albanski i da bez znanja tog jezika nema pesrpektive na Kosovu.

„Od 2018. IOM, Britanska ambasada u Prištini i UNMIK rade zajedno kako bi dali prioritet učenju jezika kao centralnog elementa za promovisanje dijaloga i izgradnje poverenja na Kosovu. WOC – UP“, multimedijska onlajn platforma albanskog i srpskog jezika je uspostavljena 2018. godine, kada je Centar za socijalne inicijative napravio prvi jezički kurs u saradnji sa IOM-om i uz podršku Britanske ambasade u Prištini. Tokom sledećih godina, ova platforma je dalje unapređena uz pomoć Britanske ambasade i UNMIK-a“, rekla je šefica IOM-a na Kosovu Ana Rostocka, podsetivši da su urađeni i priručnici za prevodioce, sudske tumače, kao i prvi digitalni srpsko-albanski i albansko–srpski rečnik i naglasivši da jezik može da bude sredstvo veze, ali i podele.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

„Kako bi se stvorio ovaj rečnik od 40.000 reči, objedinili smo stručnjake za jezik iz Beograda i Prištine nakon više od 30 godina“, istakla je Rostocka, nazvavši rečnik izuzetnim dostignućem i pozvavši sve da posećuju biblioteke u kojima se nalazi sve što je potrebno da ljudi znaju.

Prvi štampani primerak rečnika je, kako je Rostocka rekla, predat „Kosovskoj biblioteci“.

Na ceremoniji predstavljanja dostignuća projekta „Podrška sveobuhvatnim inicijativama“, zamenica kosovskog premijera Emilija Redžepi se zahvalila svima koji su, kako je rekla, iskazali veliko poštovanje prema jezicima koji su u upotrebi na Kosovu.

„I pored toga što je naša institucionalna vladina obaveza da se svi jezici poštuju, uvažavaju i koriste u javnoj administraciji u upotrebi, i dalje imamo tih prepreka na terenu, a sama činjenica da nepoštovanje jednog jezika govori da ne poštujete taj narod ili zajednicu koja živi na ovim prostorima, govori da kršite njegovo osnovno ljudsko, odnosno univerzalno pravo o jeziku u upotrebi“, rekla je Redžepi.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

Po njenim rečima kosovska Vlada želi da štiti i neguje nacionalni identitet, kulture, običaje i jezike svih naroda na Kosovu.

„Kao zamenica premijera za manjinske zajednice, odnosno za sva ljudska prava, posebna mi je čast što ste me danas pozvali i što sam u mogućnosti da i sa ove govornice kao predstavnik manjinskog naroda, poručim svim normalnim ljudima, da što više jezika znamo, mi kao ljudi više vredimo. Što više otvaramo našu državu na Balkanu, odnosno u regionu i gradimo dobrosusedske odnose sa svim narodima koji govore neke druge jezike, više vredimo. Sama činjenica da svih ovih godina mnoge ambasade koje podržavaju sva manjinska prava, pre svega, iako su nam Ustavom Republike Kosova zagarantovana, sama naša borba u poslednjih dvadeset godina pokazuje da se na ovom putu ne možemo sami boriti. Potrebna nam je velika podrška albanskog naroda, uvažavanje albanskog jezika kao službenog jezika, gde smo i mi u obavezi da ga znamo, gde smo i mi u obavezi da edukujemo svoju decu da bez albanskog jezika nema perspektive za normalan život na Kosovu“, rekla je Redžepi.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

Na poruku Emilije Redžepi nije bilo reakcija prisutnih učesnika, ali je ona kasnije za naš portal objasnila da nije želela da kaže da se albanski jezik mora učiti, već je samo želela da pojasni poslovicu da „čovek onoliko vredi, koliko jezika zna“. Ona je u kasnijoj izjavi potvrdila da se Zakon o upotrebi jezika mora poštovatii da ona nije zadovoljna trenutnom situacijom po tom pitanju.

„Ljudi koji prevode po institucijama imaju jako malu platu i onda profesionalci napuštaju institucije, zato što im to nije dobro plaćeno. I do sada svih ovih godina, svima se koeficijent plate povećavao, njima ne. To je jedan veliki problem, generalno za društvo i sada je jedan od izazova za ovu Vladu gde ću se ja lično baviti time. Svaka institucija na centralnom nivou, svaka javna institucija na lokalnom nivou mora koristiti oba zvanična službena jezika u upotrebi da bi sve zajednice mogle biti informisane na vreme“, istakla je zamenica kosovskog premijera.


Zamenica Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Beri Friman je podsetila na postojanje dva službena jezika na Kosovu i da UNMIK smatra da je jezik ključan za pomirenje. Zbog toga je, kako je istakla, uložio više od pola miliona dolara u finansiranje aktivnosti kako bi se unapredila jezička prava. Kao veliki uspeh, Beri Friman je istakla kurseve srpskog i albanskog jezika, koje Unmik organizuje i najavljeno otvaranje Katedre za balkanistiku na Univerzitetu u Prištini, kao i izradu albansko-srpskog i srpsko-albanskog rečnika.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

„Rečnik sadrži preko 40.000 reči i okupio je jezičke stručnjake iz Beograda i Prištine, prvi put nakon 30 godina, kako bi sarađivali na ovom istorijskom naporu“, ponovila je Friman, dodavši da je kulturna baština, osim jezika, instrument za mir i pomirenje.

Poverenik za jezike Slaviša Mladenović je, obraćajući se na engleskom, istakao da je jezik veoma važan za život u multietničkom društvu, kao i za izgradnji multietničkog društva. On je naglasio da je izrada rečnika iziskivala veliki napor svih koji su učestvovali u njegovoj izradi.

„Naša kancelarija je 2016. godine pripremila strateški plan. U prvom stubu je identifikovano obrazovanje i obuka, kao jedan od najvažnijih elemenata razvoja multilingvalnog društva. Forum UN-a je 2018. potvrdio da je jezik jedan od dva najvažnija elementa za izgradnju poverenja u jednom društvu. Od 2018. smo počeli rad na ovome i mislim da svi možemo da budemo ponosni“, rekao je Mladenović, dodavši da je završen rečnik, ali i da „imamo zaključke Prištinskog univerziteta o osnivanju centra za jezike, a sutra će Filološki fakultet u Prištini braniti program za studije balkanistike pred komisijom za akreditaciju“. Poverenik za jezike je obećao da će podržati štampanje dodatnog broja primeraka albansko-srpskog i srpsko-albanskog rečnika, koji će biti raspodeljeni drugim biblotekama, opštinama i institucijama.

Profesorka Merima Krijeziu, predavač na odseku za albanski jezik i književnost na Beogradskom univerzitetu, koja je učestvovala u izradi rečnika, kratko je ponovila da „što više jezika znamo, više vredimo“, dok je inicijator prvog kursa platforme WOC-CUP, Veljko Samardžić rekao da svakoga dana broj posetilaca platforme raste u proseku za 14 ljudi, a da je najbolja vest u doba korone što je preko 1.000 ljudi išlo na kurs jezika koji je držalo 20 predavača.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

„Naš moto, da se razumemo, znači da mi ne želimo da budemo samo instrument za učenje jezika, već mi želimo da delimo vrednosti“, zaključio je Samardžić.


Uoči održavanja okruglog stola, iz IOM-a i UNMIK-a je u pozivnici navedeno da je učenje jezika centralni element za promociju dijaloga i izgradnju poverenja.

„Od 2018. godine, sledeći preporuke Foruma Ujedinjenih nacija za izgradnju poverenja na Kosovu, IOM I UNMIK radili su zajedno davajući prioritet učenju jezika kao centralnom elementu za promociju dijaloga i izgradnju poverenja na Kosovu. Kroz ovo partnerstvo, IOM i UNMIK podržali su stvaranje najvećeg digitalnog albansko-srpskog i srpsko-albanskog rečnika, dostupnog onlajn, okupljajući jezičke stručnjake iz Beograda i Prištine prvi put posle više od 30 godina, radi saradnje na ovom važnom komunikacijskom alatu. Danas, nakon više od tri godine rada, rečnik uključuje više od 40.000 reči i dostupan je u više formata, uključujući vebsajt, mobilnu aplikaciju kao i onlajn izvor za preuzimanje. Kao zaključak projekta, prva štampana izdanja rečnika biće dostavljena biblioteci „Pjetër Bogdani““, navedeno je iz ove dve organizacije.


Na okruglom stolu nije bilo reči o poštovanju Zakona o upotrebi jezika. Poverenik za jezike Slaviša Mladenović je posle debate za naš portal govorio na tu temu.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

„Mi smo u tom smislu kategorični i zakon se ne poštuje u dovoljnoj meri, pa čak imamo jako često kršenje zakona, čak i od institucija koje su najodgovornije za njegovo sprovođenje, pa i od institucija koje su donele taj zakon. Imamo jednu apsurdnu situaciju, ja jako često kažem mi bismo voleli da se nekada prakse sa ulice prenesu na institucije, jer češće se srpski i albanski poštuju na ulici, nego što se poštuje u nekim institucijama. Imamo apsudrdne situacije da se prevod ne pruža novinarima u Skupštini Kosova, da se obaveštenja o vakcinaciji ne prevode na srpski jezik i na taj način ne komunicira sa zajednicama o nečemu tako bitnom, što ugrožava i javno zdravlje“, rekao je Mladenović, zaključivši da je opšte poznato da se Zakon o upotrebi jezika često krši, ali da ovakve inicijative kao što je izrada rečnika i platfome za onlajn učenje jezika, mogu da pomognu u njegovom boljem sprovođenju.

„Stav Kancelarije za jezike je da je kršenje Zakona o upotrebi jezika i neadekvatan prevod. Rešavanjem problema nedostataka rečnika mislim da će se delimično rešiti taj problem. To je da ćemo ređe nailaziti na slučajeve neadekvatne upotrebe određenih termina ili fraza i da ćemo na taj način donekle poboljšati primenu zakona. Onde gde je tehnički zadovoljen uslov da je dostupan prevod, a postoje greške, mislim da će se te greške delimično eliminisati kroz rečnik. Dodatno rešenje je dodatna obuka prevodilaca i njihova specijalizacija kroz jezički centar i kroz master za prevođenje koji će biti formiran na Univerzitetu u Prištini. Mi se nadamo i formiranju katedre i u Mitrovici, kako bi na neki način stvorili kadrove kojima je maternji jezik srpski, a govore albanski jezik. Na taj način, sve su to elementi koji doprinose poboljšanju primene zakona“, naglasio je poverenik za jezike i zaključio:

„Jedan od najbitnijih kriterijuma koji nije vezan za postojanje rečnika i nije vezan za profesionalizaciju, jeste politička volja. To je ono što će dati najbolje rezultate i kada bude poslata jasna poruka da se zakon mora poštovati u svim institucijama, onda ćemo pričati o nijansama, a to je da li je neki termin dobro preveden ili ne. Tek kada rešimo taj problem mislim da će u fokusu biti rečnici i obuke“.

Anđelka Ćup – Ana Marković