Vakcinacija protiv COVIDA-19 na Kosovu i par primera iz drugih zemalja

Илустрација фото: pixabay/torstensimon

Od 13. marta 2020. godine kada su prijavljeni prvi slučajevi COVIDA-19 do 28. aprila 2021, na Kosovu je potvrđeno 104.717 slučajeva zaraze, aktivno je 9.485 slučajeva a 2.153 osobe preminule su od ovog virusa. U regionu, Kosovo je poslednje dobilo vakcine protiv COVIDA-19, tačnije 28. marta 2021. godine. Obezbeđeno je 24.000 doza vakcina AstraZeneca. Po podacima Ministarstvu zdravlja, do 23. aprila je vakcinisano oko 22.096 lica

Piše: Krenare Rušiti (Rushiti)

Vlada je usvojila, kako je navedeno, Državni plan vakcinacije protiv COVIDA-19, kome je prethodio Zakon o sprečavanju i suzbijanju pandemije COVIDA-19. Vakcinacija je prema ovom zdravstvenom planu planirana da se obavi u tri faze: u prvoj fazi je predviđena vakcinacija 12.825 osoba (ili 95% zdravstvenih radnika), 1.187 osoba (ili 95% štićenika staračkih domova i socijalnih radnika), vakcinacija 31.350 osoba (ili 95% osoba starijih od 80 godina) i vakcinacija 5.938 osoba (ili 95% osoba sa hroničnim bolestima). U drugoj i trećoj fazi predviđena je vakcinacija osoba od 65 do 69 godina, osoba sa hroničnim oboljenjima, nastavnika i pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga.

Plan vakcinacije protiv COVIDA-19 zasnovan je na očekivanju da će se obezbediti 54.000 doza vakcina kako je prvobitno planirano i o čemu je izveštavano u javnosti, a ne 24.000 koliko je do sada pristiglo na Kosovo. Iz tog razloga, plan treba revidirati na osnovu broja obezbeđenih doza, imajući u vidu da je nemoguće da se sa malim brojem doza obavi vakcinacija jedne kategorije u dve doze, a da istovremeno vakcinacija druge kategorije (takođe prioritetne)ne obuhvati ni prvu dozu.

Iako je broj doza vakcine protiv COVIDA-19 koje su druge zemlje obezbedile mnogo veći, ipak postoje neke dobre prakse iz kojih Kosovo treba da izvuče pouku u tom pogledu. Zemlje o kojima je bilo reči u kratkom izveštaju D+, a koje su uzete kao primer vakcinacije su: Luksemburg, Litvanija, Francuska, Grčka, Albanija i Severna Makedonija.

U Luksemburgu su prioritet u vakcinaciji, između ostalih, bili vozači ambulantnih vozila, u Francuskoj su u prvoj fazi vakcinisani vatrogasci, Grčka je na listu prioriteta stavila zaposlene u administraciji koji pružaju direktne usluge građanima, dok je Albanija prioritet u vakcinaciji dala i nastavnicima. Pored ovih kategorija, Kosovo bi na listi prioriteta za vakcinaciju trebalo da ima i grupe kao što su: vozači i suvozači autobusa, policijski službenici na terenu, zaposleni na šalterima banaka, radnici obezbeđenja na klinikama uključenim u lečenje COVIDA-19, zaposleni u laboratorijama i apotekama, kao grupa koje su izložene direktnoj opasnosti od infekcije i prenošenja virusa.

U toj funkciji, neke od preporuka D+ koje su objavljene u zasebnoj analizi o distribuciji vakcina, koje bi Ministarstvo zdravlja i Vlada Kosova trebalo da uzmu u obzir su sledeće:

  1. Vakcinaciju jedne kategorije koja se smatra prioritetnom ne treba sprovoditi u dve doze, ako je broj obezbeđenih doza nedovoljan za vakcinaciju druge kategorije koja je takođe prioritetna. Na primer, štićenici staračkih domova, starije osobe, osobe sa hroničnim oboljenjima itd. moraju se vakcinisati u prvoj fazi jednom dozom;
  1. U prvoj fazi vakcinacije uključiti grupe koje imaju svakodnevni kontakt sa građanima kao što su, vozači ambulantnih vozila i drugih sredstava za prevoz medicinske opreme, kasiri i kasirke u velikim marketima sa velikom posećenošću građana, vozači autobusa i voza, kondukteri i taksisti, nastavnici, vatrogasci, saobraćajna policija, zaposleni u apotekama i laboratorijama i osnovno osoblje u administraciji koje pruža direktne usluge građanima.
  1. Pre vakcinacije, osobe treba testirati brzim testom kako bi se utvrdilo da li je osoba preležala virus u poslednja dva meseca, a u slučaju potvrde, istu osobu bi trebalo vakcinisati u drugoj ili trećoj fazi, u zavisnosti od specifičnosti kao što je vreme proteklo od preležanog COVIDA-19, da li je osoba starija, sa hroničnim oboljenjima itd.
  1. Ministarstvo zdravlja trebalo bi da koristi metodu pozivanja ljudi iz medicinskih centara, jer je starijim osobama teško da koriste onlajn metode.
  1. Nacionalni institut za javno zdravlje (NIJZ) treba redovno da objavljuje podatke o broju vakcinisanih osoba, po kategorijama i da ih postavlja na svojoj internet stranici. Iste bi trebalo dopuniti podacima o procesu, uključujući i broj ljudi koji su vakcinisani, ko i gde, kako bi građani imali opšti pregled napredovanja celokupnog procesa.
  1. Kosovo bi trebalo da uzme za primer prakse gore pomenutih zemalja u distribuciji vakcina, kao i u davanju prioriteta grupama za vakcinaciju. Razlog za to je što su doze vakcina malobrojne i njihova distribucija se mora izvršiti na osnovu procene rizika od infekcije među ciljnim grupama za vakcinaciju.

Izjava o odricanju od odgovornosti:
Ovaj članak objavljen je kao deo projekta „Doprinos u pronalaženju prekršaja institucija u javnim nabavkama, u vreme borbe protiv pandemije COVIDA-19” koji finansira EU, a realizuje Demokratija Plus (D+). Sadržaji su isključivo odgovornost autora i ne odražavaju nužno stavove D+ i Evropske unije.