Predrag Radonjić: Priča o artefaktima stara 20 godina, bez naučnosti i legitimiteta

Предраг Радоњић, Директор приштиског Народног Позоришта, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Priština nastavlja prisvajanje srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji. Posle niza izjava novih kvazi istoričara da su srpske crkve i manastiri albanski, direktor prištinskog narodnog muzeja Ajet Ljeci zahteva da se Prištini vrati 1.247 artefakata, za koje tvrdi da se nalaze u beogradskim muzejima. Direktor Narodnog pozorišta Priština sa sedištem u Gračanici Predrag Radonjić ističe da tema o artefaktima traje već 20 godina, te da je u pitanju politička priča koja se ne bazira na naučnosti i legitimitetu.

Pismeni zahtev direktora prištinskog muzeja da Beograd vrati, kako je rekao, artefakte iz arheološke i etnografske zbirke sa Kosova, zabrinjava i opominje. Direktor Narodnog pozorišta Priština sa sedištem u Gračanici Predrag Radonjić ističe da tema o artefaktima traje već 20 godina.

„Ti artefakti su sklonjeni pre izbijanja ratnih sukoba kako bi se zaštitili, i ti artefakti se nalaze u Beogradu. Priča o vraćanju artefakata bila je aktuelna još u vreme Nebojše Čovića, kada je jedan deo artefakata, uključujući i čuvenu figurinu, koja je albancima poslužila da postane neka vrsta njihovog nacionalnog simbola i neka vrsta predstavljanja nekog prailirskog postojanja ovde na Kosovu i Metohija, i zloupotrebljavana nakon toga jako dugo godina bez ikakve nikakve naučne osnove“, rekao je Radonjić.

Umesto reakcije na sve češće napade ekstremista na crkve i manastire i ispunjenja odluke sopstvenog ustavnog suda o povraćaju 24 hektara zemlje manastiru Visoki Dečani, prištinske institucije optužuju Srbiju za krađu sopstvenog kulturnog nasleđa.

„Mislim da je nažalost ova priča, kao i sve druge, politička priča pre svega, a da nije priča koja se bazira na nekakvoj naučnosti, na nekakvom legitimitetu, međunarodnom pravu ili sličnom tome. Ono što me najviše upućuje na to je tretman srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji od strane kosovskih institucija, koja je prošla nekoliko faza, od toga da se ona minimizira, da se ona fizički napada i uništiva, do toga da ono što nije uništeno, i što nije uspleo da se na takav način poništi, da pokuša da se falsifikuje, preimenuje, da se od srpske kulturne baštine pravi nekakva kosovska kulturna baština“, ističe Radonjić.

Srpsko kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji je jedno od najugroženijih, ne samo u Evropi, već i u svetu, podsećaju izveštaji Stejt departmenta i organizacije Evropa nostra, a na šta Srbi i Srpska pravoslavna crkva, ukazuju više od dve decenije. A najnovije provokacije iz Prištine, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije naziva još jednom u nizu zloupotrebom kulture, „radi promocije jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova“.

Milena Maksimović