“Primena Zakona o upotrebi jezika loša, bez tendencije poboljšanja”

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Trenutna stanje, kada je poštovanje Zakona o upotrebi jezika u pitanju, izuzetno je loše i ne pokazuje tendenciju poboljšanja, istakla je na debati o jezičkim pravima na Kosovu civilna aktivistkinja i lektorka Sanja Vuković. Kada su u pitanju zakoni kkoji se odnose na prava nevećinskih zejednica, ispunjava se samo forma, smatra direktor Mreže za građanski aktivizam Ivan Todorović, dodajući da u slučaju Zakona o upotrebi jezika, čak ni forma nije ispunjena.

Vukovićeva ističe da je sa početkom izbijanja pandemije isplivao i sav nemar institucija kada je Zakon o upotrebi jezika u pitanju, ali i kada su u pitanju potrebe stanovništva koje nije većinsko.

„Trenutno stanje je izuzetno loše, ne pokazuje nikakvu tendenciju poboljšanja. One oblasti koje se tiču kvaliteta života građana, gde ustvari Zakon o upotrebi jezika direktno utiče na kvalitet života građana, su stavljene po strani. Kada se bilo šta prigovori vezano za nepoštovanje pravila i zakona, uvek se kaže `evo sada je pandemije i situacija je kakva jeste`. Međutim, to u suštini nije istina, već izgovor institucija da ne poštuju Zakon o upotrebi jezika“, rekla je Vuković.

Direktor Mreže za građanski aktivizam Ivan Todorović ističe da je vrlo često, kada su u pitanju zakoni koji se tiču prava nevećinskih zajednica, stanje takvo da se ispuni samo forma, a kada je Zakon o upotrebi jezika u pitanju, tvrdi da ni forma nije u potpunosti ispunjena.

„Ako posmatramo sve institucije na Kosovu, sve su u obavezi da poštuju taj zakon, a možda imamo samo neke najviše insitucije, koje su na udaru, pa te neke institucije u određenoj meri poštuju Zakon o upotrebi jezika. Vrlo često, ono na šta smo mi nailazili, kada je naš rad u pitanju je, da ukoliko želimo da pogledamo šta radi neka institucija, otvorimo njihov sajt, gledamo njihove vesti i uporedimo vesti koje su objavljene na albanskom jeziku sa vestima koje su objavljene na srpskom jeziku. Vrlo često se razlikuju, i to u velikoj meri. Takođe, vrlo često kasni prevod tih vesti, i dešava se da na srpskom poslednja vest bude objavljena pre određenog vremena“, rekao je Todorović.

Sanja Vuković istče da je Mreža za građanski aktivizam uz pomoć Nore Bezera, koja je radila kao prevodilac u predsedništvu Kosova i koja je aktivistkinja za poštovanje jezičkih prava, ali i profesroka albanskog jezika i Kancelarije poverenika za jezike, angažovala grupu od 15 prevodilaca za srpski jezik, ali i turski i bosanski i ponudila institucijama volentere. Taj predlog su institucije ignorisale.

„Mi smo njima ponudili dvadesetak jezičkih stručnjaka na raspolaganju 24 časa dnevno, pod uslovom da se prevode stvari koje su vezane samo za epidemiju i mere i nismo nikada dobili nikakav odgovor ni od jednog ministarstva“, ističe Vukovićeva.

Sanja Vuković, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

„Stičemo takav utisak da ljudima koji vode te institucije nije važno, odnosno, mi mislimo da oni ne smatraju važnim da njihove objave i njihov rad treba da bude objavljen na dva jezika, što je po Ustavu obavezno i prosto možda ne smatraju te ljude koji ne pričaju albanski jezik za dovoljno veliku civilnu grupu kojoj treba da se obraćaju i to im nije važno. Eto, to je naš utisak“, dodao je Todorović.

Sagovornici su se osvrnuli na nedavnu izjavu zamenice premijera Kosova Emilije Redžepi, koja je poručila pripadnicima nevećinskih zajednica da su u obavezi da znaju albanski jezik.

„Nije ona rekla da bi ljudi imali bolju perspektivu ako bi učili albanski jezik, ona je rekla da mi kao manjinske zajednice moramo da naučimo albanski jezik, kako bismo ukazali poštovanje albanskoj većinskoj zajednici. Vrlo je problematnična izjava iz prostog razloga što se poštovanje ne ukazuje govorenjem i učenjem jezika. Poštovanje se ukazuje delima, poštovanjem prava, a poštovanje se ukazuje na različite načina, a sa druge strane, kada je u pitanju većinska zajednica, poštovanje se zaslužuje. Mi u ovom trenutku nemamo apsolutno nijedan razlog za poštovanje one zajednice koja ne poštuje nijedno naše pravo“, istakla je Vukovićeva, dodajući da je vrlo bitno da sledeći put „pazimo koga biramo“.

Kancelarija poverenika radi svoj posao na najbolji mogući način, ističu sagovornici, ali tvrde da ona ne može da postigne da ukaže i reaguje na sva kršenja Zakona o upotrebi jezika koja se dešavaju. Kada je promena Zakona o upotrebi jezika u pitanju, o kojoj se poslednje vreme puno govori, Todorović ističe da je politička situacija neodgovarajuća za promenu zakona koji je za srpku zajednicu od ključne važnosti.

Ivan Todorović, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

„Smatram da ovo nije trenutak u kome treba da radimo na tome i opet sa druge strane smatram da takva incijativa treba da bude ili pokrenuta, ili apsolutno podržana od strane Kancelarije poverenik za jezika, da takvu jednu inicijativu ne bismo trebali da prepustimo da ona bude vođena samo od strane civilnog sektora, iako pretpostavljam da je taj predlagač predvideo Kancelariju poverenika za jezike kao jedan od ključnih faktora za promenu tog zakona, ali moje lično mišljenje je da ovo nije trenutak kada bismo trebali to da radimo“, rekao je Todorović.

„Zakon o upotrebi jezika pripada paketu manjinskih zakona, za čije je izglasavanje bilo kakvih promena u skupštini potrebna natpolovična većina i dvotrećinska većina manjinskih zajednica. To znači da dok god mi u skupštini imamo urazumljene naše političke predstavnike, ne treba da brinemo da li će nam nešto predstavnici u skupštini ukinuti ili uraditi. Ono što je problematično za promenu ovog zakona je da se insistira (civilni sektor) na promenu samo jedne oblasti Zakona o upotrebi jezika i ta oblast se tiče samo pravosuđa. Moramo da budemo svesni da Zakon ne može da se menja u delovima“, dodala je Vukovićeva, i naglasila da sa tim treba sačekati.

Učenje jezika i vraćanje učenja jezika u formalne sisteme obrazovanja u okviru kosovskog plana i programa je vrlo bitno, dodaje Vukovićeva.

„Ali isto tako je bitno da se albnaski jezik vrati u srpske škole i na Univirzitet u Severnoj Mitrovici. Mi imamo veliku potrebu za znanjem albanskog jezika, sve ovo o čemu mi pričamo, godine rada i analize Kancelarije poverenika za jezike i stanje različitih jezičkih izazova koji se javljaju iz godine u godinu, obuhvaćene su jednom sveobuhvatnom analizom koju je na kraju godine sproveo IOM. U izveštaju se kaže da će u narednom periodu, od pet do 10 godina, otprilike 500 prevodilaca biti potrebno za srpski i albanski jezik, samo na nivou centralnih i lokalnih institucija, kako bi se Zakon o upotrebi jezika sprovodio na pravilan način“, rekla je Vukovićeva.

foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Kada je poštovanje Zakona o upotrebi jezika u šest većinski srpskih opština južno od Ibra, Vukovićeva ističe da je stanje zadovoljavajuće, te da je albanska zajednica, iako manjinska u tim delovima, ispoštovana kada je upotreba njihovog jezika u lokalnim samoupravama u pitanju.

„Nikad se nisu Albanci žalili da njihova prava nisu ispoštovana u ovim opštinama. Međutim, kada su u pitanju većinski albanske opštine, stanje na loklanom nivou je izuzetno loše“, rekla je Vukovićeva.

U opštini Gračanice je i romski jezik u zvaničnoj upotrebi, što je za pohvalu, rekao je Todorović i dodao da bi građani trebalo da se ugledaju na Rome, koji su se u svojoj lokalnoj samoupravi izborili za svoje pravo, te da je neophodno da se i Srbi probude i traže svoja zakonom zagarantovana prava.

Debatu u okviru projekta „Dvojezičnost na Kosovu“, organizovala je NVO „Komunikacija za razvoj društva“, uz podršku Kancelarije poverenika za jezike.

Milena Maksimović