Srpski i albanski istoričari različito o Gazimestanu

Газиместан, В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн:

Posle crkava i manastira, na meti albanskih istoričara iz Prištine našao se i memorijalni kompleks, Gazimestan. Istoričar iz Prištine Jusuf Budžovi tvrdi da Gazimestan treba proglasiti spomenikom kulturno-istorijskog nasleđa Kosova, a ujedno i zabraniti srpska crkvena hodočašća na Kosovu i Metohiji. S druge strane, srpski istoričari, Miloš Mitić i Aleksandar Gudžić, tvrde da je u pitanju neznanje.

Prema rečima albanskog istoričara, Kosovska bitka „u skladu sa hegemonističkim konceptom Beograda, ne predstavlja ništa osim šovinističke orgije“.

„Beograd mora biti lišen takozvanih `istorijskih tapija` iz srednjeg veka koje demonstrira na Kosovu zahvaljujući popuštanju neodgovorne kosovske politike i Ahtisarijevom planu. Spomen kompleks Gazimestan, kao simbol hegrmonije Beograda i Srbije, koji je nasilno postavljen tridesetih godina prošlog veka, treba ili ukolniti ili ga proglasiti kosovskim kulturnim nasleđem, u skladu sa istorijskom istinom“, napisao je istoričar Jusuf Budžovi na Fejsbuku.

Budžovi nije imao vremena da za naš portal pojasni svoje stavove, a za srpske istoričare, Miloša Mitića i Aleksandra Gudžića, ovakve izjave iz Prištine nisu iznenađenje, jer u poslednjem periodu dolaze veoma često.

„Najlakše je nekomentarisati to, ali to je kao kada biste čuli od mojih kolega, ili profesora sa Filozofskog fakulteta iz Beograda da zatraže da se recimo sruši Kalamegdanska tvrđava zato što je zaostavština osmanskog carstva, ili ne dao Bog Viminacijum, ili tako neki lokaliteti. Posredi je jedno ozbiljno neznanje albanskih istoričara iz Prištine, jer je spomenik i kompleks na Gazimestanu zaostavština iz socijalističkog perioda“, istakao je Mitić.

„Ovakve izjave, poput ove poslednje uvaženog kolege Budžovija, zapravo imaju za cilj da izvrše kosovizaciju srpskog kulturnog nasleđa i spomenika kulture koji se nalaze na Kosovu i Metohiji. Ovakve izjave su zapravo nastavak jednog narativa na kome zasnivaju svoju nezavisnost kosovske političke i intelektualne elite. Taj narativ ukratko glasi, čija je zemlja, onoga je kulturno nasleđe“, dodao je Gudžić.

Takođe, Budžovi je naglasio da treba zaustaviti i „srpske hodočašća“ na Kosovu, posebno ona koja se odnose na Vidovdan.

“I u Jerusalimu vekovima pokušavaju da spreče dolazak poklonika raznih religija, ali je to jednostavno nemoguće. Ono što privlači i vernike, i srpski narod ovde, je ta tradicija i istorija koja zaisita ne može biti izbrisana, i opet je to nešto čime se ne treba baviti, ali treba sprečiti takve pokušaje i takve komentare. Ukoliko Priština želi da bude deo jednog evropskog korpusa, i naroda, i vlasti, mora da prihvati da smo mi u Evropi, i na Balkanu, jedan multietnički prostor koji jedan bez drugog ne može i koji je isprepletan”, poručuje Mitić.

„Ovakve izjave i provokacije manjeg inteziteta, represije manjeg inteziteta, zapravo imaju za cilj, ne da spreče dolazak Srba na hodočašće za Vidovdan, već da ukoliko je to moguće smanje broj onih koji dolaze“, naveo je Gudžić.

A broj Srba koji dolazi svake godine na Vidovdan se ne smanjuje, već povećava. Da li je u pitanju srpski inat, neustrašivost, ili samo želja da se u porti manastira Gračanica čuje pesma koju je pre više od 30 godina napisao Milutin Popović Zahar, a otpevala Gordane Lazarević, “Vidovdan”.

Milena Maksimović