Muke Dragice Gašić u zabranjenom gradu

Драгица Гашић, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Nakon što se posle 22 godine, Dragica Gašić vratila u Đakovicu, svakodnevno trpi torturu svojih komšija Albanaca. Proteklih 20 dana, od kako živi u svom stanu, ispred njene zgrade su se okupljali Albanci, protestujući i pokušavajući da je uplaše, kako bi je naterali da ode iz Đakovice. Blindirana vrata, koje je obezbedila vlada Srbije, danas je opštinska inspekcija iz Đakovice zaplenila, kao i rešetke za prozore, iako su vrata Dragičinog stana razbijena.

Dva dušeka, polovni frižider, kofer sa ličnim stvarima, sve je što Dragica Gašić ima u stanu, a umesto dobrodošlice, doživljava svakodnevne pretnje od strane komšija Albanaca.

„Kako sam se vratila, prvo su me kamenovali, gađaju mi u prozor, polomili su mi roletne, došla je policija, zvala sam policiju, i u civilu i u uniformi, slikali su kamen, uzeli kamen, uzeli izjavu od mene i rekli su mi da će da me štite. Svaki put kada sam pozvala, stvarno nemam reči, oni su bili tu. Po tri, četiri policajca. Da me policija ne štiti, ja ne bih bila nijedan dan ovde“, priča uzbuženo za naš portal Dragica Gašić i doaje da joj lupaju noću na vratima i da su joj na zidu lepili fotografije, navodno ubijenih Albanaca od strane Srba.

foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Članovi jedanaest nevladinih organizacija i udruženja pisali su peticiju da se Dragica bukvalno otera sa kućnog praga, ali ipak, Dragičina želja za povratkom u Đakovicu je jača od svega.

„Toliku sam želju imala… čini mi se sada da umrem ovde, moja želja se ispunila. Imam kuću u Klini, otac mi je ostavio, ali nemam želju da živim tamo, već želim da živim ovde. Jer sam 20 godina živela ovde i dvoje dece sam rodila ovde. Nikome ništa nisam uradila i nikome ništa nisam uzela“, rekla je Dragica.

Ulazna vrata od Dragičinog stana su razbijena, ali policija i opštinska inspekcija nisu dozvolili da se danas zameni blindiranim vratima koje je obezbedila Vlada Srbije. Iz opštine su poručili da će u utorak odlučiti o njenom zahtevu za zamenu vrata. Dragica kaže da će izdržati, neće dozvoliti da je oteraju.

Ulazna vrata od Dragičinog stana su razbijena, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

„Ja da se plašim, ne bih provela ovde 20 dana sama noću, a vrata polomljenja. Lupali su mi noću na vrata, a komšinica Albanka je danas rekla novinarima da me niko nije dirao. Lepili su mi fotografije ubijenih ljudi za vreme rata. Komšinica to nije videla, jer sam ja odmah odreagovala, kada su oni lepili slike, ja sam odmah pozvala policiju i oni su skinuli i uzeli slike. Stalno su mi pretili, ali ja se ne plašim. Njihovo nisam uzela, ovo je moje. Najbitnije mi je što imam jaku podršku policije i što me oni štite. To mi uliva sigurnost“, dodaje Dragica.

Dragica je uspela da vidi i prepozna osobu iz komšiluka koja je lepila fotografije.

„Pitali su me da li sam videla osobu koja je postavljala slike, rekla sam da jesam i opisala sam ga. Onda su oni videli preko video nadzora i doneli mi sliku momka da ga indentifikujem. Nakon sat vremena, došli su da mi jave da su ga uhapsili i da više neće da mi pravi problem“, istakla je Dragica.

Dragica Gašić pod stalnom prismotrom kosovske policije, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Na naše pitanje da li će da se oseća usamljeno kada ostane sama, Dragica odgovara:

„Ne bi trebalo da budem usamljena, imam dosta rodbine i prijatelja iz Kline koji će me posećivati. Ne plašim se da putujem autobusom, ja sam dolazila u Đakovicu autobusom iz Peći“.

Dok nas ispraća kroz mračan hodnik svoje stambene zgrade, Dragica nam želi srećan put i poručuje da se čuvamo, ali da čuvamo i mi nju. Ostavili smo je sa nadom da ćemo je, kada ponovo odemo u Đakovicu, zateći živu i zdravu.

Pre 1999. godine, u Đakovici je bilo oko 8000 Srba, a danas u ovom gradu pokušavaju da žive Dragica Gašić i tri monahinje u manastiru Uspenje Presvete Bogorodice, koji se nalazi u nekadašnjoj Srpskoj ulici, opasan žicom i pod stalnom prismotrom kosovske policije.

Ana Marković