Da li mogu Kosovske bezbednosne snage na sever Kosova bez dozvole KFOR-a?

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Novi kosovski premijer, bez obzira na pritiske međunarodnih organizacija i ambasada, da se briselski sporazimi moraju sprovesti, poručuje da su postignuti sporazumi na štetu Kosova, da će država funkcionisati na čitavoj svojoj teritoriji i da dijalog sa Beogradom počinje iz početka. Pojedini mediji i analitičari smatraju da to znači i da KBS može na sever Kosova bez dozvole NATO-a.

Najnovija poruka generalnog sekretara NATO-a, Jensa Stoltenberga, da bez njegove dozvole Kosovske bezbednosne snage ne smeju na sever Kosova, izgleda da ne dotiče previše kosovskog premijera Aljbina Kurtija. On je svojoj javnosti obećao teritorijalni integritet i suverenitet.

„Mislim da je to više pitanje za unutrašnju upotrebu, čisto u cilju održavanja fokusa javnosti, umesto na Briselski sporazum i na pitanje normalizacije odnosa, ka drugim temama. Naprosto se beži od činjenice da je proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine apsolutno neophodan, pogotovo sada, u ovako osetljivom okruženju, kakvo Kosovo jeste danas“, smatra Miodrag Milićević iz NVO „Aktiv“.

Jens Stoltenberg, Generalni sekretar NATO-a, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Svakodnevni napadi na Srbe južno od Ibra, kao i zapaljiva retorika prištinskih zvaničnika, izazivaju uznemirenje, ali se građani sa severa ipak nadaju da neće doći do bilo kakvih sukoba.

„On pokušava da se izbori za neku jeftiniju cenu, za koju bi Kosovo dobilo priznanje od Srbije, ne nudeći ništa, preteći da će otići unazad. Ne znam koliko je pametna ta strategija“, mišljenja je politički analitičar Nedžmedin Spahiu.

Kupovina oružja od Turske i donacija borbenih vozila od strane Sjedinjenih Američkih Država i njihova zajednička vojna vežba, memorandum o saradnji sa vojskom Albanije, igradnja vojne baze u južnom delu Mitrovice, odakle se sever vidi kao na dlanu i povećanje vojnog budžeta, čini se da ipak nije šala.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn

„Kosovo treba da razvija bezbednosne snage do te mere koju NATO traži od njega i da ne daje nepotrebne investicije, ni cent više od onoga što NATO zahteva od Kosova“, kaže Spahiu.

„Ovo nimalo ne ohrabruje odnose, ne samo Beograda i Prištine, nego i unutar Kosova, između Srba i Albanaca, podgrevaju se tenzije potpuno i bez ikakvog razloga, koje se nedvosmisleno prelivaju na zajednice u vidu serije različitih incidenata“, dodaje Milićević.

Da li zaista sledi nasilno zauzimanje severa ili se za sada samo o tome spekuliše, ne zna se, ali se zna da je Amerika podržala izglasavanje Zakona o vojsci Kosova, dok je NATO izrazio zabrinutost i žaljenje. Da li je žaljenje iskreno ukoliko, kako se takođe spekuliše, NATO obučava pripadnike kosovske vojske, za sada se samo nagađa, ali i opominje da bi zveckanje oružjem moglo da bude opasno.

Ana Marković