Dragica Gašić: Ostajem u Đakovici

Драгица Гашић, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Dragica Gašić, prva Srpkinja koja se vratila u Đakovicu, 9. juna ove godine i dalje trpi neverovatnu torturu svojih sugrađana, ali i kosovskih institucija. Osim što joj opštinska administracija ne dozvoljava da popravi razbijena ulazna vrata, sada joj je zabranjeno i da kupuje namirnice u obližnjem marketu.’

U 21. veku, ne može u svoj grad, u svoju kuću, ne može da šeta ulicama, ne sme da govori srpski i ne može da kupi hleb. Đakovica je grad zabranjen za Dragicu i njenu rodbinu i prijatelje, samo zato što su Srbi. Ali, ona ne odustaje.

“Ja kada sretnem komšije i sugrađane na ulici, kažem dobar dan, a oni okrenu glavu na drugu stranu. Iskreno, ja se ne tangiram toliko. Ja planiram da opstanem ovde. Ne pada mi na pamet da se bijem sa njim. Neću ja da se zatvorim iza blindiranih vrata i rešetaka, ići ću u manastir. Malo ću da prošetam i da pomognem u manastiru u čišćenju, u zalivanju cveća”, ispričala je za naš portal Dragica Gašić.

Ko je ne poznaje, pomislio bi da je Dragica bila visoki politički funkcioner i da je zbog toga nepoželjna.

“Meni su u policiji rekli, mi nemamo za tebe šta da kažemo, jer ko je i šta uradio, policija ima na svom spisku. Ja sam bila čistačica, nisam bila neka službenica.”, dodala je Gašić.

Kosovske institucije, koje se zaklinju u demokratiju i pravdu, još nisu stigle da reaguju, ili nisu htele. One međunarodne, oglašavaju se saopštenjima. Na naše pitanje da prokomentarišu zabranu povratka jednoj ženi, danas je odgovorila samo misija OEBS.

“Misija OEBS na Kosovu osuđuje incidente usmerene protiv gospođe Dragice Gašić. Neprihvatljivi su pokušaji zastrašivanja nekog ko želi da se vrati svojoj kući i živi u miru sa svojim susedima. Takođe, OEBS ceni rad Kosovske policije na osiguravanju bezbednosti Dragice Gašić, kao i na celom Kosovu, i podstiču sve koji koji znaju identitet počinioca ovih incidenata, da se jave policiji”, navedeno je saopštenju OEBS-a dostavljenom našem portalu.

Pre nekoliko dana, oglasili su se i ambasador Nemačke, UNMIK, kao i Fond za humanitarno pravo i Inicijativa mladih za ljudska prava iz Prištine. Poruka je bila slična, da svako ima pravo da živi gde želi. Međutim, situacija na terenu pokazuje, da ako su u pitanju Srbi i njihov povratak na Kosovo i Metohiju, to pravilo ne važi.

Ana Marković