Nastavak dijaloga – Očekivanja mala, tenzije velike

U ponedeljak se u Briselu nastavlja dijalog na najvišem nivou između Beograda i Prištine. Srpski predsednik Aleksandar Vučić spreman je da razgovara, ali neće odustati od primene dogovorenog, pre svega Zajednice srpskih opština. Za premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija priznanje je uslov svih uslova.

Dijalog se nastavlja, ali se Beograd i Priština ne slažu oko tema o kojima treba razgovarati. Na formiranje Zajednice srpskih opština, na šta su se privremene kosovske institucije obavezale, Kurti ne pristaje, a za predsednika Vučića, priznanje takozvane kosovske nezavisnosti se neće nikada dogoditi.

Kosovska javnost od nastavka dijaloga ne očekuje mnogo.

„Mislim da na osnovu izjava koje smo ovih dana videli, i premijera Kurtija, i mnogih zvaničnika iz Prištine, ali i zvaničnika iz Beograda, nećemo imati neki veliki pomak u bilo čemu. Čak mislim da poslednje izjave govore da ćemo se mi unazaditi u tom dijalogu obzirom da zvanična Priština ni u jednom trenutku ne želi da popusti u vezi onog na čemu Beograd insistira, a to je formiranje Zajednice srpskih opština. Mislim da će pre Kurti dati ostavku, pa i na mesto premijera, i ići na izbore, nego što će popustiti Srbiji u bilo kom aspektu“, smatra direktor Instituta za afirmacija međuetničkih odnosa Fatmir Šeholi.

Da od ove runde pregovora ne treba niša „spektakularno“ očekivati smatra i istoričar Aleksandar Gudžić.

„Mislim da će to sada biti opipavanje snaga i jedan početak. Sam dijalog Beograda i Prištine je jedan složen proces koji će trajati dosta dugo i čije se rešenje u skorije vreme ne nazire“, mišljenja je Gudžić.

Zapaljiva retorika i učestali incidenti samo podgrevaju situaciju koja je već godinama unazad na granici da eskalira.

„Svakako da zapaljiva ratorika koju možemo čuti svaki put uoči neke runde pregovora otežava sam proces pregovora i dovodi negde, i jednu i drugu stranu, u tešku poziciju, i same moderatore i samu Evropsku uniju. Tu zapaljivu retoriku treba posmatrati u kontekstu domaće političke scene, jer, i predstavnici Beograda, i predstavnici Prištine, negde vode računa o svom rejtingu i svom biračkom telu, jer aktuelna kosovska vlada predstavlja najradikalniji deo kosovskog društva i samim tim mora da vodi računa o mišljenju svojih birača“, ističe Gudžić.

„Mi smo videli da Srbija ima veliki uticaj na Srbe na Kosovu i proizvod tih takvih uticaja može da dovede do građanske neposlušnosti Srba na Kosovu, a građanska neposlušnost znači da oni ne poštuju Ustav i Zakon Kosova, i potom može doći do takvih problema o kojima pričam, jer to albanska strana neće da trpi pa može da dođe do hapšenja i raznih drugih vidova koncepata koji su veoma opasni, i zato kažem da ulazimo u lavirint koji je jedna velika nepoznanica“, napominje Šeholi.

Iz Prištine dolaze najave da će se na predstojećem sastanku insistirati na četiri Kurtijeva principa, ali i rasvetljavanju sudbine nestalih, s druge strane, iz Udruženja kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu nezadovoljni su što porodice nisu uključene u proces dijaloga.

Milena Maksimović