U Ljevoši iznad Pećke Patrijaršije samo dvanaestoro Srba, volja jača od svega

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Na samo tri kilometra od Peći, na Kosovu i Metohiji, nalazi se povratničko selo Ljevoša. U selu, kao da je vreme stalo, a umesto gostiju, meštanima na vrata zakuca poneki medved, tražeći hranu ili društvo, ne usuđuju se Ljevošani da provere.

Iznad Pećke Patrijaršije, u selu Ljevoša, ostala je još šačica srba da čuva manastir, na šta su se zavetovali njihovi stari još pre nekoliko vekova. Zavet je ostao, ali od 65 porodica koliko je nekada živelo u Ljevoši, čuva ga samo dvanaestoro Srba. Selo su 1999. godine napustili svi, tek 2005. je obezbeđen povratak, ali…

„U početku je bilo dosta mladih, ali nisu mogli da nađu posla nigde, ni pri srpskoj opštini Peć sa sedištem u Goraždevcu, kao ni pri kosovskoj, tako da su morali ljudi da odu odavde, kako bi nešto radili, izdržavali familiju… Inače smanjio se broj, preko cele godine ovde žive samo tri-četiri porodice, zimi samo tri, a ovako preko leta dolaze, odlaze. Preko leta dođu još neke tri porodice, pa budu tu“, priča nam Ranko Bakić.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

Osim troje dece u porodici Krstić, koja je u Ljevoši podstanar, u drugim kućama nema dečije graje.

„Ovde u selu nema puno ljudi, nema se kuda izaći. Jedina su moja deca u selu, nemaju društvo. Jedina im je razonoda škola, u selu nemaju gde da izađu. Teško je za njih, ali i za nas, jer nema mlađih, ovde žive ljudi od preko 70, 80, pa i 90 godina“, rekao nam je Borislav Krstić.

A nije baš bezbedno ni da se mali Krstići igraju podno Prokletija.

„Pošto je ovde već planinsko mesto ima i medveda. Meni je medved bio pre četiri dana na prozoru, skoro mi je ušao u kuću. Tako da ne smemo ni da se krećemo noću, ne smemo da idemo da prošetamo, da popijemo kafu“, priča Borislav.

Temelji srušenih i zapaljenih domaćinskih kuća, tek vidljivi od korova i šiblja, većina tipskih kuća napuštene, ali je volja jača od svega.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

„Navikne se čovek na sve, kada hoće, kada ima volju. Nije da sam neko ko voli da se hvali, junak, patriota. Ali imam volju da živim na svome, duhovna me snaga neka drži, u kući gde sam rođen, gde sam živeo 60 godina“, ističe Ranko.

Ono što preostalim čuvarima Ljevoše najteže pada, jeste što su, kako kažu, zaboravljeni od svih.

„Najgore je ovo što nema nikoga da dođe da nas poseti, da nas obiđe. I kada je neka trenutna elementarna nepogoda, nema nikoga. Moraš da se obratiš i da čekaš po 10-20 dana da dođe struja, da se očisti put, da se voda popravi“, dodaje Ranko.

S druge strane, iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju potvrdili su za Gračanica onlajn da Ljevošane redovno obilaze i pružaju im pomoć predstavnici Privremenog organa opštine Peć. Kako su naveli, još jedna u nizu poseta Ljevoši uslediće u ponedeljak.

Prema legendi, Ljevoša je dobila ime po levanju (livenju) metala za izradu oružja srpske vojske za Kosovsku bitku 1389. godine.

Milena Maksimović