Poslednji incidenti udaljavaju proces pomirenja između Srba i Albanaca, političari otvaraju stare rane

Prošle su više od dve decenije od završetka oružanog sukoba na Kosovu i Metohiji, od tada Srbi u južnoj pokrajini žive u nekoj drugoj realnosti, oni tvrde da poslednji incidenti udaljavaju jednu i drugu zajednicu od pomirenja, dok je mišljenje Albanaca da se na Kosovu već živi “u miru i slozi”.

Srbi i Albanci sa Kosova i Metohije imaju različita mišljenju o pomirenju.

„Teško da smo blizu pomirenja, situacija poslednje 22 godine to govori. Ne znam, treba čudo da se desi ili neka prirodna katastrofa da se ujedinimo, i Albanci i Srbi, i to sve zbog političara, umesto da nas zbliže, oni nas razdvajaju“, smatra jedan od sagovornika u Gračanici.

„Pomirenje je već tu, generacije koje dolaze neće da pristaju na ono što smo mi imali, što imamo… komšije smo, dobro i zlo moramo deliti“, mišljenja je građanin Prištine.

„Mislim da smo veoma daleko, dve nepomirljive stvari za sada. Zbog duboke netrpeljivosti u prošlosti koja se sa ovim poslednjim ratom mnogo više proširila, nego što je bila. Bilo je netrpeljivosti između Albanaca i Srba i ranije, ali primećujem da sada mladi, koji nisu ni učesnici rata, imaju veću netrpeljivosti jedni prema drugima, nego što je to među nama starijima“, smatra stanovnik Gračanice.

„Mi smo živeli sa Srbima pre devedesetih, nije se znalo ko je Srbin, ko Albanac, išli jedni kod drugih. Sada je takva politika, nije važan život Srba i Albanaca, Srbija hoće Kosova da okupira“, rekao nam je prolaznik u Prištini.

„Mislim da nismo blizu pomirenja, bili smo do možda pre nekih godinu dana, međutim svi ovi incidenti koji su se dešavali proteklih godinu dana samo su udaljili taj proces pomirenja koji je sada na nekom nivou kao početkom 2000. godina“, ističe mlađi sagovornik u Gračanici.

Za pomirenje je vreme, ali politički predstavnici na Kosovu ništa ne rade da bi se to i desilo.

“Mislim da, iako je prošlo već 20 godina od konflikta, srpska i albanska zajednica su prilično daleko od pomirenja, ponavaljam, bez obzira na taj period rane su još uvek sveže, a ostaju sveže zato što ih, pa mogu slobodno reći, političari i sa jedne i sa druge strane, u poslednje vreme mnogo više sa albanske, često otvaraju“, smatra Ivan Nikolić iz NVO „Komunikacija za razvoj društva“.

„Mora da se radi još više, odnosno mnogo više na pomirenju između Albanaca i Srba unutar Kosova, to su dve zajednice koje žive zajedno i naravno da moraju da pronađu način da postignu neko pomirenje, ako ne pomirenje u prošlosti, bar pomirenje u budućnosti Kosova, i u suživotu na Kosovu“, mišljenja je bivši savetnik Hašima Tačija i direktor portala Demokracia.com Ardian Arifaj.

I srpska i albanska strana nestrpljivo čekaju da odgovorni za zločine odgovaraju, iako su sumnjičavi u iskrenost institucija koje se time bave.

„Ne znam koliko možemo očekivati od tog Specijalizovanog veća, to je još jedna u nizu institucija koja nekako ne uliva poverenje, pre svega srpskoj zajednici. Unutar naše zajednice vlada to mišljenje da su sve te institucije pristrasne i da na neki način prvo okrive Srbe za sve što se desilo, i to na kraju krajeva sama statistika pokazuje, da je najviše okrivljenih, osuđenih, uhapšenih iz srpske zajednice“, dodao je Nikolić.

I Arifaj se slaže da je jedini stub pomirenja između dva naroda, pravda.

„Mora biti pravde za sve strane i da sve strane imaju taj osećaj da postoji pravda za sve žrtve konflikta, za sve žrtve rata, ali opet, svi moramo da gledamo ka budućnosti i da ne ostanemo zarobljeni u prošlosti. Ono što je zanimljivo je da baš najveće žrtve rata su najotvorenije za pomirenje, oni koji su manje patili, oni nisu toliko spremni za pomirenje, valjda ne znaju kakve su posledice rata, šta rat donosi. Baš zbog toga trebalo bi prvo da se radi sa žrtvama, a onda uopšte sa društvom“, ističe Arifaj.

A čini se da je pomirenje daleko što pokazuju polednji razgovori u Bireslu, nakon kojih je ostala samo zabrinutost, posebno za Srbe na Kosovu i Metohiji.

Milena Maksimović