Sećanje na stradale žeteoce u Starom Gracku: Bol ne odlazi, pravda ne dolazi

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Tada je počeo neki vetar da duva, kao da je hteo da mi kaže da se nešto dešava, tako je bilo, odjednom, iz čista mira. Samo sam rekla, Bože, šta je ovo…? Ovako se Slavica Janićijević Popović priseća dana kada je u Starom Gracku, nadomak Lipljana, izgubila brata Novicu, oca Momčila, dvojicu stričeva Mileta i Slobodana, a pored njih i desetoricu komšija.

Tog 23. jula 1999. godine otišli su da žanju žito Milovan Jovanović, Jovica i Rade Živić, Andrija Odalović, Slobodan, Mile, Novica i Momir Janićijević, Stanimir i Boško Dekić, Saša i Ljubiša Cvejić, Nikola Stojanović i Miodrag Tepsić, ne sluteći da se iz te žetve nikada neće vratiti.

“Moje sećanje, svake godine kako krene žetva, vidim kombajn, odmah se setim. Znači, normalno i svakog dana, za brata, za roditelje, za oca, za stričeve, prijatelje. Sa njima sam živela, sa njima sam rasla, sve sam ih znala, tako da je potresno mnogo”, priča Slavica Janićijević Popović.

Bio je sunčan dan, priseća se Slavica, topao i miran.

“Ja živim u Gračanici i tada su mi deca imala po dve i po godine, blizanci, osećaj je bio, ne znam… U to vreme je počeo neki vetar da duva, kao da je hteo da mi kaže da se nešto dešava, tako je bilo, odjednom, iz čista mira, do tada je bilo sve lepo i odjednom neki vetar i samo sam rekla, Bože, šta je ovo? Međutim, ujutru u tri sata me zove rodbina i saznajem da su nastardali, samo sam pitala, je i i Novica, rekli su mi jeste….17 godina je imao”, kroz suze govori Slavica.

foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Za ovaj zločin do dana današnjeg niko nije odgovarao. Policija UNMIK-a uhapsila je 2007. godine Mazljuma Bitićija iz sela Veliki Alaš kod Lipljana zbog sumnje da je učestvovao u tom ubistvu, ali je dva meseca kasnije pušten iz pritvora usled nedostatka dokaza. Specijalno tužilaštvo u Prištini obustavilo je istragu ovog masakra 2017. godine.

“Nadam se da će više neko da bude kažnjen za ovo, ti koji su počinili taj zločin, ali dok KFOR ne da dozvolu, moje je mišljenje, i ja mislim da neće da budu kažnjeni počinioci, jer su oni bili zaštita Srba u Starom Gracku i celom Kosovu. Došli su da brane i jedne i druge, međutim, njih branili, nas ubijali”, rekla je Slavica.

Meštani Starog Gracka i dalje žive taj 23. jul. Čekaju pravdu, ali ona sporo dolazi.

“22 godine posle ubistva žetelaca, iskreno, osećamo se dosta loše, slučaj nije rešen, nisu otkriveni počinioci, tj. i obustavljen je, tako da mi i dalje optužujemo međunarodnu zajednicu koja treba da izvrši pritisak i mora da se zna ko su ubice. Verovatno želja svih ovih ljudi jeste da se otkriju počinioci. To do sada nije odrađeno, ostajemo i dalje uz državu Srbiju koja treba da izvrši pritisak na međunarodnu zajednicu da jednom saznamo ko su počinioci ubistva 14 žetelaca”, kaže Zoran Ćirković.

Na mesto događaja članovi porodice bili su samo jednom, i to uz pratnju KFOR-a.

“Tamo smo samo jednom bili. Bili smo jednom organizovano, celo selo, normalno i porodice, i uz pratnju KFOR-a, to je bilo čini mi se 2002. godine, a ovako ne idu porodice tamo, ni porodice, ni mi, niko ne ide tamo, to je dva kilometra udaljeno od sela i ne smemo tamo da idemo. Inače, posećujemo grobove, tamo palimo sveće za zadušnice”, dodaje Zoran.

foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Staro Gracko je pre masakra imalo 500 stanovnika, sada tu živi samo 150 njih.

“Pre toga je mnogo bilo lepo, ja mislim da na celom Kosovu nije bilo složnijeg sela pre rata. Ne znam kako bih mogla da kažem, da je bilo selo kao da su živeli svi za jednog, jedan za sve. E onda posle, normalno, svaka porodica je nosila svoju bol, tu je bilo i bombardovanje, tu su ljudi i deca stradali, Dragana je imala devet godina. Znači, od bombardovanja, pa nadalje, svako je živeo svoju bol, ali malo ko nas čuje, nažalost”, priča Slavica.

“Mi smo odmah posle tog rata imali 72 učenika, a sada 18 učenika imamo u ovoj školi, tako da i sami možete da vidite, ljudi su tada radili, radili su u susednim opštinama, i u Obiliću, i u Prištini, i u Štimlju. Nemamo više, stalo je zapošljavanje, svi su na minimalcu. Eto, desi se ponekad da se neko uposli, ali ključ opstanka sela jeste zapošljavanje. Inače, oko ove izgradnje kuća, to smo uradili uz pomoć Ministarstvom za zajednice i povratak, oni nam izlaze u susret, kako bivši ministar, tako i ovaj sada. Oko toga ne oskudevamo, ali ono što kažu stari ljudi, zidovi se ne jedu, treba zapošljavanja i nadamo se da će biti”, ističe Zoran.

Pomen stradalim žeteocima, kao i svake godine, služića sutra episkop raško-prizrenski Teodosije.

Milena Maksimović