Kosovska vlada ne želi u “Otvoreni Balkan”, da li su moguće ekonomske posledice?

Фото: Flickr / Влада Северне Македоније

Sjedinjene Američke Države podržavaju inicijative za jačanje ekonomske integracije zemalja Zapadnog Balkana i pozivaju kosovsku vladu da ih podrži i i da im pristupi, kao i da prihvati rešenja koja poboljšavaju odnose sa susedima. Sa druge strane, aktuelna prištinska vlast je izričito protiv inicijative, koja je kako tvrde “otvorena prema uticajima Rusije i Kine”. Za poznavaoce političkih prilika regionalna saradnja je neophodna, jer će u suprotnom ekonomske posledice biti ogromne.

Inicijativa za regionalnu saradnju Otvoreni Balkan, koju su u Skoplju potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Severne Makedonije i Albanije, Zoran Zaev i Edi Rama, između ostalog predviđa i potpuno otvaranje granica 1. januara 2023. godine, međutim u Prištini nije naišla na dobar prijem.

Šefica poslaničkog kluba Pokreta Samoopredeljenje Mimoza Kusari Ljilja rekla je da za ideju poput “Otvorenog Balkana” nema opravdanja.

“Za sve one koji danas pokušavaju da opravdaju ideju u čijem je središtu Srbija, podsećam da je to država koja svojim građanima, samo zato što su Albanci, uskraćuje pravo da žive u toj zemlji. To je ista Srbija koja stalno krši i ometa subjektivitet Kosova, ista Srbija koja kupuje oružje i bespilotne letelice od Rusije i negira genocid u Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Ko veruje da ta zemlja neguje zajedničku ideju otvorenog Balkana, patiće”, rekla je Kusari Ljilja.

I za prištinskog premijera Aljbina Kurtija, Otvoreni Balkan više liči na, kako je rekao, Balkan otvoren za uticaje Ruske federecaije i Kine, da od ove inicijative jedinu korist ima Srbija koja želi da bude lider u region.

Ekonomski analitičar Safet Grdžalio podseća da Balkan nije isti kao što je bio pre 10 godina.

“Mislim da ima jako političkih tenzija, taj dijalog i obraćanje političara bilo koje države ne ide u prilog perspektivi Zapadnog Balkana, u tom kontekstu možda ova inicijativa u Skoplju ima veliki značaj, ali je možda u pogrešnom vremenu”, mišljenja je Grdžaliu.

Inicijativa o saradnji zemalja Zapadnog Balkana, koja se prethodno zvala Mini Šengen, deo je i Vašingtonskog sporazuma, koji je potpisao bivši premijer Hoti. Međutim, vladajuća većina nije usvojila rezoluciju o njegovom obaveznom sprovođenju.

“Sada je jasnije nego ikad pre, da je Kurti genijalni manipulator i prevarant koji stavlja lični, ispred nacionalnog i interesa građana. On zna da će zbog neispunjavanja obaveza, zemlja imati posledice, ali ipak ne vodi politiku u interesu države”, rekao je koordinator za dijalog u bivšoj kosovskoj vladi Skender Hiseni.

I za poznavaoce političkih prilika, regionalna saradnja je neophodna, jer u suprotnom će biti velikih posledica po ekonomiju.

“Kao prvo, neće da bude stranih ulaganja, kao drugo, jednostavno već ima brendova koji napuštaju Zapadni Balkan zbog ovog diskursa debate i politizacije Balkana”, ističe Grdžaliu.

Osim problema sa Srbijom, za Aljbina Kurtija, Otvoreni Balkan je i u suprotnosti sa politikom Brisela. Iz američke ambasade u Prištini međutim poručuju, da će upravo ovakva ekonomska i politička integracija, ojačati napore Kosova da ispuni reforme, potrebne za pristup Evropskoj uniji.

Anđelka Ćup