Pesma i gusle u Srpskom kulturnom centru u Prištini

фото: Ансамбл Венац

U Srpskom kulturnom centru, u Prištini, danas je predstavljeno “pojanje uz gusle”. O ovom muzičkom elementu, koji se nalazi na UNESCO-voj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa, govorili su naš najpoznatiji guslar Boško Vujačić i profesorka Muzičkog fakulteta u Beogradu, etnomuzikolog Mirjana Zakić.

Ranije je pevanje uz gusle uglavnom bilo karakteristično za ruralne sredine, sada se gusle čuju i u gradovima, poput Beograda, Kraljeva, Kragujevca…a i publika je raznovrsna, kazao je Boško Vujačić.

„Dolaze svih uzrasta, istina, najviše bude onih starijih. Ovo su ozbiljne teme, i ta reč, pesma koja ide uz gusle, ona je vrlo ozbiljna i zahteva osobu koja je u nekoj životnoj dobi koja to može da pojmi. Mada, među omladinom ima onih koji to veoma vole i vole da uče da pevaju“, rekao je Vujačić, dodajući da su gusle jedan jednostavan instrument koji je samo potpora i pripomaže guslaru da izrazi svoju emociju.

Gusle su prvi muzički element koji postoji na UNESCO-voj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, istakla je profesorka Muzičkog fakulteta u Beogradu, etnomuzikolog Mirjana Zakić.

foto: Ansambl Venac

„Mi smo jako ponosni na to, jako smo ponosni ne samo što je to kulturni simbol civilizacije, nego i srpskog naroda. Jako je važan njihov značaj i šta one prenose i pronose, prenose kroz vekove, a pronose svim generacijama. Ta njihova poruka, koja je prepoznatljiva, koja kao što je naš istaknuti narodni umetnik Boško Vujačić, koji nam je danas pored priče o guslama demonstrirao i način izvođenja na njjima, objasnio šta je sve to pevanje uz gusle i kako se ono doživljava, kako ga doživljava sam interpretator, i kako ga doživljavaju oni koji to slušaju“, kazala je Zakićeva.

Ovaj instrument se takođe vezuje za prostor Kosova i Metohije.

„U prošlosti su bile znatno više rasprostranjene na Kosovu i Metohiji, to potvrđuju i naša terenska istraživanja, ali postoje apsolutno podaci, pomeni o tome, narod se seća ko je svirao, šta je svirao i do kada je svirano. Epska poezija koja je negovana jeste vezana za taj severni deo Kosova i Metohije, ali i za sve druge oblasti. U regionu ih ima najviše tamo gde je naravno srpski narod“, dodala je Zakićava.

Predstavljanje elemenata nematerijalne baštine deo su projekta „Nematerijalno je bogatstvo“ koji Srpski kulturni centar realizuje uz podršku Ministarstva kulture i informisaanja Republike Srbije. Prethodnih dana predstavljena je frulaška praksa i običaji koji se vezuju za Đurđevdan.

Milena Maksimović