Osmani: Otvoreni Balkan negira postojanje Kosova kao zemlje, žele da nas predstave kao pokrajinu

Вјоса Османи, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Kosovska predsednica Vjosa Osmani izjavila je Kosovo ne želi biti deo Otvorenog Balkana, jer bi, po njenim rečima, ta inicijativa odložila put Kosova u Evropsku uniju. Osmani je u interviju za Dojče vele navela da od regionalne inicijative Otvoreni Balkan korist ima jedino Srbija.

Predsednica Kosova kaže da kosovske institucije teže ka članstvu u Evropsku uniju, te da inicijativa koju podržavaju je Berlinski proces.

„Od Berlinskog procesa su profitirali ljudi sa Kosova i bilo je izuzetno važno što je Berlinski proces kreiran tako da nije imao za cilj odlaganje procesa evropskih integracija, već upravo suprotno, kako bi ih ubrzao. Sa Otvorenim Balkanom je potpuno suprotno. Njegov cilj je da nas na neki način stavi u čekaonicu“, rekla je Osmani.

Ona je dodala da ne samo Kosovo, već i Bosna i Hercegovina i Crna Gora smatraju da ekonomski od ove incijative jedinu korist ima Srbija.

„Kosovo ne može ući u inicijativu za koju ni ne znamo šta bi nam donela i gde Srbija pokušava da igra vodeću ulogu, a to bi joj dalo priliku da nastavi da poriče postojanje Kosova kao suverene države“, istakla je Osmani.

Ona je navela i da inicijativa Otvoreni Balkan negira postojanje Kosova kao zemlje

„Žele da nas tamo imaju kao nekakvu pokrajinu ili sa fusnotom ili nečim drugim. Nećemo to prihvatiti. I nije to simbolika. Za nas je to samo osnovna činjenica našeg prava da postojimo kao suverena nacija i od toga nećemo odustati“, kazala je Osmani.

Kosovska predsednica očekuje da nakon posete Nemačkoj Kosovu se omogući „pravedan proces kada je članstvo u EU u pitanju“, navodeći da zbog domaćih razmatranja nekih država članica EU, Kosovo još uvek nije dobilo viznu liberalizaciju.

Ona je kritikovala Srbiju i navela da se Srbija pokazala kao trambolina ruskog malignog uticaja u celom regionu.

„Pozvali smo EU da Srbiji stavi do znanja da ne može nastaviti da pokušava da sedi na dve stolice. Srbija mora da izabere da li želi da se pridruži EU ili da nastavi svoju političku, ekonomsku ili vojnu saradnju sa Rusijom“, kazala je Osmani.

Osmani se osvrnula i na Specijalni sud za ratne zločine u Hagu i naglasila da očekuje pravdu, kao i da sud bude nepristrasan i da svoj posao obavlja profesionalno, kako je predviđeno Ustavom Kosova i zakonima o Specijalnom sudu, zakonima koje je, kako je rekla, kosovski parlament usvojio velikom većinom.

„Na ovaj način Kosovo je pokazalo posvećenost međunarodnoj pravdi i pokazalo da nema šta da krije. Jer, uprkos pokušajima da se istorija ponovo ispisuje, realnost kosovskog rata dogodila se pred očima celog sveta“, kaže Osmani, ponavljajući da ne može postojati moralna jednakost između onoga što je „Srbija izvršila na Kosovu putem Miloševićevog državnog aparata“, te da su to, kako je dodala, „bili ratni zločini, zločini protiv čovečnosti i genocid“.

Govoreći o boravku izbeglica iz Avganistana na Kosovu, Osmani je ponosna što je Kosovo, kako kaže, pomoglo svojim saveznicima da sklone ljude koji su u nevolji i dodala da su Sjedinjene Američke Države i NATO pružile uveravanja da nameravaju da nastave svoje prisustvo na Kosovu.

Ana Marković