Izveštaj EK: Sporazum hitan i ključan kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju ka EU

Европска унија

Priština i Beograd trebalo bi da se konstruktivno angažuju, ulože dalje značajne napore u sprovođenju svih prethodnih sporazuma i doprinesu postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa, navodi se u izveštaju Evropske komisije. EK objavljuje danas nove izveštaje o napretku za region. Radi se o dokumentima koji se objavljuje na godišnjem nivou u paketu proširenja za države koje nastoje da se jednog dana priključe evropskom bloku, a u koji je imao uvid Radio slobodna Evropa.

Izveštaj o Kosovu: Situacija na Severu izazovna – korupcija, organizovani kriminal

U izveštaju koji je posvećen Kosovu se podvlači da je veći deo izveštajnog perioda (leto 2020-2021) obeležila politička nestabilnost. Dodaje se da su zakonodavne aktivnosti bile ograničene zbog ove političke nestabilnosti, uključujucći napore u reformama vezane za EU.

Situaciju na Severu Kosova, eksperti EK ocenjuju „izazovnom” – posebno u pogledu korupcije, organizovanog kriminala i uslova za slobodu izražavanja.

U odlomku koji se tiče normalizacije odnosa sa Beogradom, u izveštaju se spominje da je dijalog nastavljen sastancima koji su održani 15. juna i 19. jula ove godine, kao i da su održani susreti glavnih pregovarača.

Od Prištine se, kao i od Beograda, traži da se konstruktivno angažuju i ulože dalje značajne napore u sprovođenju svih prethodnih sporazuma i doprinesu postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa.

„Takav sporazum je hitan i ključan kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju na svojim evropskim putevima”, podvlači se i u izveštaju za Kosovo, kao i u onom za Srbiju.

Što se tiče dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje, navodi se da je Kosovo održalo opšte dobre odnose sa Albanijom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom, kao i da nije došlo do promene u formalnim odnosima Kosova sa Bosnom i Hercegovinom, koja ne priznaje nezavisnost Kosova, te da one održavaju strog vizni režim.

Kada su pitanju unutrašnja pitanja, vanredni parlamentarni izbori održani u februaru 2021. godine su, prema ocenama eksperata EK, dobro sprovedeni a konstatuje se da je na vlast stupila „nova vlada sa neviđeno snažnom parlamentarnom većinom”.

Što se tiče vladavine prava, u izveštaju se ocenjuje da je Kosovo u ranoj fazi u razvoju pravosudnog sistema koji dobro funkcioniše, međutim da je sveukupno sprovođenje pravde i dalje sporo, neefikasno i podložno neopravdanom političkom uticaju.

Pandemija COVID-19, kako stoji, je dodatno uticala na efikasnu obradu predmeta i održavanje (i pristup javnosti) sudskim ročištima na Kosovu.

Ograničen napredak je utvrđen u borbi protiv korupcije, uključujući istragu i krivično gonjenje slučajeva na visokom nivou u dosadašnjoj evidenciji. Ocenjuje se da su potrebni stalni napori da bi se postigle proaktivnije istrage, pravosnažne sudske odluke i konačno oduzimanje imovine.

„Korupcija je široko rasprostranjena i ostaje pitanje za ozbiljnu zabrinutost. Uprkos uloženim naporima, postoji potreba za snažnom i stalnom političkom voljom za efikasno rešavanje sistemskih rizika od korupcije, kao i za snažnim odgovorom krivičnog pravosuđa na korupciju na visokom nivou”, ocenjuje se u izveštaju.

Što se tiče borbe protiv organizovanog kriminala, u izveštaju stoji da je postignut ograničen napredak u istrazi i krivičnom gonjenju. Navodi se, međutim, da su potrebne mere za jačanje tužilaštva, kao i za osiguranje da nema političkog uplitanja u operativne aktivnosti svih organa za sprovođenje zakona.

U oblasti slobode izražavanja, eksperti EK smatraju da Kosovo ima koristi od „pluralističkog i živog medijskog okruženja”, ali se upozorava da ostaje zabrinutost u vezi s kampanjama javnog klevetanja, pretnjama i fizičkim napadima na novinare.

„Nedostatak finansijske samoodrživosti, dodatno pogoršan pandemijom kovid-19, ostavlja medije ranjivim na političke i poslovne interese”, navodi se u dokumentu EK. S tim u vezi se spominje da je javni servis ranjiv na politički uticaj i još uvek je potrebno pronacći održivo rešenje za njegovo finansiranje.

Nedostatak napretka je identifikovan i u oblasti reforme javne uprave.

„Neprimeren politički uticaj na imenovanja i razrešenja visokih javnih funkcionera i državnih službenika primecćen je u nekim slučajevima i Kosovo je ispunilo samo neke svoje obaveze u pogledu kriterijuma zasnovanih na zaslugama”, navodi se u izveštaju o Kosovu te podvlači da je hitna odbnovljena posvecćenost reformi javne uprave.

Izveštaj o Srbiji: Preporučeno otvaranje dva klastera, Put ka EU zavisi od sporazuma sa Prištinom

Izveštajem za Srbiju Evropska komisija preporučila je otvaranje dva nova klastera u pristupnim pregovorima, što će biti prvi put nakon dve godine da će se Srbiji otvoriti nova poglavlja, prenosi RSE.

U dokumentu se navodi, kako EK ocenjuje, da su ispunjena prelazna merila za ove klastere. Radi se klasteru 3 – Konkurentnost i rast i klasteru 4 – Zelena agenda i održiva povezanost.

I u izveštaju za Srbiju se napominje da je, kada je u pitanju dalji napredak ka EU, hitan i ključan korak postizanje sveobuhvatnog pravno obavezujucćeg sporazuma o normalizaciji odnosa sa Prištinom.

„Takav sporazum je hitan i ključan kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju na svojim evropskim putevima”, stoji u izveštaju.

U dokumentu se naglašava da Beograd treba da uloži dalje značajne napore u sprovođenju svih prošlih sporazuma sa Prištinom i doprinese postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa.

Kada je u pitanju saradnja sa drugim državama, navodi se da je Srbija generalno ostala posvećena bileteralnim odnosima, da aktivno učestvuje u regionalnoj saradnji, ali da su odnosi sa Crnom Gorom „obeleženi stalnim tenzijama”.

Kada je u pitanju ispunjenje političkih kriterijuma, navodi se da su Skupština Srbije i političke snage nastavile da se uključuju u međustranački dijalog koji vodi Evropski parlament ali da je “politička klima ostala polarizovana”. Od svih relevantnih aktera traži se da se angažuju konstruktivno i sprovedu mere koje su u septembru 2021. godine odredili kofacilitatori iz Evropskog i srpskog parlamenta tokom međustranačkog dijaloga.

Osvrćući se na rad Skupštine Srbije, izveštaj navodi da je zbog najavljenih izbora za proleće 2022. godine, Skupština značajno smanjila upotrebu hitnih procedura i usvojila novi kodeks ponašanja poslanika.

“Međutim, tokom parlamentarnih rasprava i dalje se koristio zapaljivi jezik protiv političkih protivnika i predstavnika drugih institucija koji izražavaju različita politička gledišta. Svi političari trebali bi se suprotstaviti govoru mržnje i doprineti političkom dijalogu o reformama vezanim za EU, posebno o osnovama demokratije i vladavine prava”, navodi se u dokumentu.

Ograničen napredak eksperti EK utvrdili su na polju borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

„Broj optužnica i broj prvostepenih presuda za slučajeve korupcije na visokom nivou dodatno se smanjio u odnosu na prethodne godine”, ističe se u dokumentu i dodaje da Srbija bi trebala da povecća napore u otklanjanju ovih nedostataka i pojača sprečavanje korupcije.

Takođe kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala se naglašava da Srbija tek treba da ponudi uverljive rezultate efikasnih istraga, krivičnih gonjenja i pravosnažnih presuda u ozbiljnim predmetima organizovanog kriminala, uključujucći finansijske istrage koje vode ka zamrzavanju i oduzimanju imovine stečene kriminalom. U dokumentu se podvlači da je smanjen broj persuda za organizovani kriminal, u upoređenju sa pethodnom izveštajnom godinom (2019. godina).

„Srbija treba da prilagodi svoj pristup od jednog zasnovanog na predmetima do strategije protiv organizacija, i od usredsređivanja na predmete male ili srednje važnosti do predmeta visokog profila sa ciljem razbijanja velikih i međunarodno rasprostranjenih organizacija i oduzimanje imovine”, zaključuje se u dokumentu.

Vezano s tim i u oblasti reforme pravosudnog sistema napredak je bio ograničen.

Od vlasti se traži da temeljno revidiraju sistem imenovanja sudija i vrednovanja rada sudija i tužilaca, nakon usvajanja ustavnih amandmana. Cilj je, kako se konstatuje, omogućiti zapošljavanje i napredovanje sudija i tužilaca na osnovu zasluga, „buducći da trenutni pravni okvir ne pruža dovoljne garancije protiv potencijalnog političkog uticaja na pravosuđe”.

Ponovo ograničen napredak konstatuje se i u pogledu slobode izražavanja.

U dokumentu se potvrđuje da se nastavljaju verbalni napadi na novinare od strane visokih zvaničnika, da i dalje postoje slučajevi pretnji i nasilja, te da je ovaj fenomen „zabrinjavajući”.

Spominje se činjenica da se većina medijskih udruženja povukla iz grupe za bezbednost novinara u martu 2021, navodeći kao razlog govor mržnje i klevete protiv novinara i predstavnika civilnog društva, uključujući i šefa poslaničke grupe vladajuće stranke u parlamentu.

„Ovi verbalni napadi u Parlamentu dogodili su se čak i nakon što je u decembru 2020. usvojen kodeks ponašanja. Sveukupno okruženje za neometano ostvarivanje slobode izražavanja potrebno je dodatno ojačati u praksi”, stoji u izveštaju.

Što se tiče spoljnih odnosa, ukupni obrasci Srbije u usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU ostali su uglavnom nepromenjeni. Veliki broj akcija Srbije bio je u suprotnosti sa stavovima EU o spoljnoj politici. U 2020. stopa usklađenosti Srbije sa relevantnim izjavama visokog predstavnika u ime odluka EU i Saveta iznosila je 56%, ali je porasla na 61% od avgusta 2021.

Takođe u oblasti refome i javne uprave Srbija je zabeležila ograničen naredak. Navodi se da još uvek mora da obezbedi zapošljavanje zasnovano na zaslugama i smanjenje prekomernog broja vršioca dužnosti.

Paket proširenja koji sadrži izveštaje eksperata EK za svaku državu pojedinačno danas predstavlja evropski komesar za proširenje Oliver Varelji (Varhelyi) – autor paketa.

Izvor: Radio Slobodna Evropa, KoSSev