Bliži se naredna runda dijaloga, teme još uvek nepoznate

Дијалог Београд - Приштина

Polovinom novembra se očekuje nastavak tehničkog dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, ali još uvek nije poznato o čemu će se razgovarati. Predstavnici kosovskih institucija, uprkos mnogobrojnim pozivima, odbijaju da sprovedu potpisano, a iz Beograda poručuju da neće odustati od implementacije svega dogovorenog.

Sledi nova runda dijaloga, a prištinska delegacija zna samo o čemu se neće razgovarati. To je Zajednica srpskih opština, što je za srpsku stranu tema broj jedan.

“Imamo na obe strane neke sporazume koji nisu sprovedeni, više na strani Prištine, i trenutna aktuelna vlast u Prištini ne pokazuje nikakvu želju da bilo šta reši kada su u pitanju već dogovoreno sporazumi. Ja ne mislim konkretno na Zajednicu srpskih opština, mislim na mnoge druge stvari, ali tu su i neki dvostruki aršini, poput ZSO i ustavne odluke koje u tom slučaju važe, ali kada su u pitanju neke druge teme, poput vraćanja imovine manastiru Dečani i nekim drugim slučajevima građana, jednostavno te odluke suda se ne poštuju i ne važe i to je konkretno dobar primer kakav odnos Priština ima prema građanima iz srpske zajednice koji ovde žive, to je suština svega onoga što se dogovara u Briselu i što jednostavno ne uspe da se sprovede u delo“, kazao je za TV Prva glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević.

Iz Američke ambasade u Prištini, kao i iz Evropske unije, poručuju da se mora sprovesti ono što je potpisano, kao i da dve strane odučuju o temama i datumu nastavka razgovora, a poznavaoci političkih prilika u Prištini tvrde da do sada nije bilo nijedne tačke oko koje su se kosovski premijer Aljbin Kurti i srpski predsednik Aleksandar Vučić složili.

“Trebalo bi da se pronađe neka tema gde postoji volja da se neko rešenje nađe. Da li će to biti neki nastavak vezan za nestala lica, ili da se dođe do nekog konkretnijeg rešenja oko energetike, jer je to sada velika tema u svetu i ima direktan uticaj na ekonomiju, to je sada malo teško prognozirati, ali sumnjam da može da se odradi nešto veliko i da to bude na stolu, jer se vidi jedan očigledan manjak volje”, mišljenja je glavni i odgovorni urednik ATV-a Ljeart Hodža.

Prištinska opozicija tvrdi da su upravo nepoštovanje Briselskog i Vašingtonskog sporazuma, osim visokog stepena korupcije, razlozi zahlađenja odnosa između aktuelne kosovske vlade i Amerike. Zbog toga mogu lako uslediti, kako se dešavalo u prošlosti, “sankcije za neposlušnost”.

Milena Maksimović