Obeležena ktitorska slava Bogorodice Ljeviške

Фото: Радио Гораждевац

U crkvi Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, svetom liturgijom i rezanjem slavskog kolača, danas je proslavljen njen ktitor, Sveti Kralj Milutin. Liturgiju je služio jerej Aleksandar Mitrović iz Vranja, uz sasluženje paroha prizrenskog, jereja Jovana Radića i starešine crkve Bogorodice Ljeviške Vladana Vukomanovića.

Izvor: Radio Goraždevac

„Situacija je bila takva da su kretanja bila između istoka i zapada. Da je bilo teško. Iako je bio kralj, znao je gde je izvor i znao je gde su temelji. A to je crkva. To je pokazivao i manifestovao time što se u istoriji očuvala uspomena na njega kao najvećeg zadužbinara od svih Nemanjića. U današnjem svetom jevanđelju smo čuli da je Hristos taj pastir dobri i da on poziva ovce svoje, sve krštene Hrišćane u svoj tor, u crkvu svoju, u lađu spasenja. Situacija i okolnosti nisu nimalo bolje nego što su bile u vrme svetog kralja Milutina. Nama ostaje nada, da ako je jedan kralj znao gde su temelji, izvori i počeci i šta jeste stecište svih nas i svih ljudi, onda i nama neće biti teško da krenemo tim putem“, rekao je pred prisutnima sveštenik Aleksandar Mitrović nakon čitanja svetog Jevanđelja.

Pedesetak poklonika došlo je danas u Prizren u organizaciji udruženja Sveti Sava iz Novog Sada, a bilo je vernika i iz drugih sredina na Kosovu.

„Ne postoji veća blagodat za nas koji nismo sa Kosova i Metohije nego da dođemo u mesto kao što je ovo, da se pričestimo u Bogorodici Ljeviškoj. Ne postoje reči kojima se ovo može objasniti. Mislim da svako ko je Srbin mora barem jednom da dođe ovde, a ko dođe jednom dolaziće češće, jer onaj ko dođe jednom on će shvatiti šta je Kosovo i Metohija“, kaže Đorđe Micić iz Beograda.

„Nisam prvi put ovde, ali prvi put imam čast da budem na liturgiji u crkvi Bogorodice Ljeviške i bilo je veličanstveno. Lepo je videti da ovde ima naroda i da se u ovoj crkvi služi liturgija“, ističe Sandra.

Bogorodica Ljeviška u Prizrenu je katedralna crkva posvećena Uspenju Bogorodice. Crkva je zapaljena 17. marta 2004. godine za vreme Martovskog pogroma. Od 2006. godine nalazi na UNESCO – voj listi svetske kulturne baštine.