„Kosovometohijski glasovi“ odjeknuli Orahovcem

Додела награде и промоција књиге Оливере Радић Фото: Грачаница онлајн

Žiri Udruženja novinara Srbije dodelio je novinarki i profesorki Oliveri Radić iz Orahovca prestižnu nagradu za novinarsku humanost „Đoko Vještica“ za 2021. godinu. „Olivera je motivisala hiljade ljudi širom sveta da podrže humanitarne akcije i pomognu drugim ljudima, zato su drugi ljudi uključeni u naš život na razaličite načine“, kazao je predsednik UNS-a Živojin Rakočević. Takođe, danas je predstavljena i Oliverina knjiga „Kosovometohijski glasovi“.

Diplomu i novčanu nagradu od hiljadu evra, koja je ovoga puta udvostručena, Oliveri Radić uručio je dobrotvor Branislav Baćović iz preduzeća „Transportšped“, koji je i bio član žirija za dodelu nagrade. Dobitnica je novčanoj nagradi odmah pronašla namenu, pa će njime biti započeto oslikavanje crkve Uspenja Presvete Bogorodice u oltarskom svodu.

„Imao sma tu sreću da budem u žiriju za izbor nagrade koja nosi ime jednog našeg slavnog ili popularnog novinara, voditelja Đoka Vještice. Gledajući materijale koji su bili pripremljeni za članove žirija nekako sam, Bog je valjda tako hteo, odmah naišao na nešto od radova koje je gospođa Olivera radila i ja sam prosto tog trenutka u svojoj glavio opredelio svoj glas“, kaza je Branislav Baćović.

Takođe, danas je predstavljena i Oliverina knjiga „Kosovometohijski glasovi“, zbirka jedinstvenih tekstova koji su nastajali u decenijama krajnje nesigurnosti.

Recenzent Živojin Rakočević kazao je da knjiga “Kosometohijski glasovi” široko i najobuhvatnije svedočanstvo o životnim, političkim, društvenim, socijalnim, kulturnim, medijskim i jezičkim prilikama orahovačkog kraja.

“Među koricama ove knjige našao se geto život, istorijski koncept i teška sudbina ličnosti koja se kreće od otmica, do životne radosti, od prostih ljudi, do nobelovca Petera Handkea. Knjiga je podeljena na dva poglavlja, prvo se zove `Događaji, stradanja, svedočenja`, i drugo `Razgovori`. Ovaj prvi deo je jedan od esencijalnih tekstova uopšteno govoreći za razumevanje svih ovih segmenata našeg života koje sam maločas spomenuo. On je jedan važan i nezaobilazan tekst u proučavanju onoga što se zove sudbina i udes Srba u Metohiji, i to iz mnogo različitih uglova”, istakao je Rakočević.

Drugi deo knjige obuhvata razgovore sa duhovnicima, umetnicima, naučnicima, sportistima i pojedincima koji su se u proteklim decenijama, na različite načine, bavili problemom Kosova i Metohije.

Olivera Radić

Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije Nino Brajović i predsednik Društva novinara Kosova i Metohije Budimir Ničić govorili su o radu Olivere Radić.

„Oliveru je nevolja možda navela da se bavi novinarskim poslom, pošto je ona po profesiji profesor srpskog jezika i književnosti, radi u ovdašnjoj jedinoj Gimnaziji u prizrenskom kraju i Olivera je poput mnogih ljudi koji su živeli u Metohiji i na Kosovu bila svedok nesreće koja se decenijama događala ovom narodu, ali naročito u poriodu posle 1998 i 1999. godine kada su u oružanim sukobima stradali njeni sunarodnici“, rekao je Brajović.

„Svakoj srpskoj sredini, svakom srpskom selu i svakom srpskom delu grada ovde na Kosovu i Metohiji fali jedna Olivera Radić, i kao novinar, i kao humanista, i kao profesor. Kada je u pitanju novinarstvo i novinarski rad Olivere Radić, ja mislim da ona kao i mnogi naši novinari na Kosovu i Metohiji, to radi pre svega iz ljubavi. Ta ljubav je potreba da se čuje istina, posebno iz ovih izolovanih sredina, da se svedoči o životu ovde kod nas“, dodao je Ničić.

Autorka se zahvalila prisutnima, ali i svima onima koji su imali udela da knjiga „Kosovometohijski glasovi“ danas bude promovisana.

“Živeći u Orahovcu poslednjih 20 i više godina osluškivala sam i slušala o mnogim događajima, slušala sam mnoga svedočenja ljudi, mnogo toga doživela i znala sam da je to važno da se zabeleži, ali prvenstveno sam to počela da radim kako bi to ostalo mojoj deci, jer smatram da mnogo toga što ja nisam stigla da naučim od starijih, a možda smo zbog toga ispaštali i ponavljali su se neki naši gresi, ali i stradanja, i zato sam počela da zapisujem, za svoju decu. Međutim, ono što se desilo posle 1999. godine, kada smo ostali u ovim mestima koje svi zovu enklavama, ja ne volim tu reč, za mene je svako ovo mesto na KiM po jedan geto u kome smo ostali da živimo i da se borimo, i shvatila sam da je važno da se pošalje glas ljudi koji ovde žive”, kazala je Olivera Radić.

Radićeva se zahvalila profesorki Mitri Reljić, Aleksandri Novakov i Dejani Jocić koje su, kako je kazala, bili inicijatori da knjiga “Kosovometohijski glasovi” nastane.

Milena Maksimović