Zakon o upotrebi jezika na Kosovu samo mrtvo slovo na papiru

Tabla sa nazivom ulice na srpskom

Usvajanjem Zakona o upotrebi jezika, Skupština Kosova je obavezala kosovske institucije da osiguraju ravnopravnu upotrebu albanskog i srpskog jezika na Kosovu i Metohiji. Međutim, iako je Zakon usvojen 2006., a potvrđen kosovskim Ustavom 2008. godine, od tada, pa do danas, ovaj Zakon je samo mrtvo slovo na papiru.

Dobro definisan, Zakon o upotrebi jezika se u praksi skoro i ne primenjuje. U Prištini preovlađuju natpisi na albanskom, a na tablama institucija ili zvaničnim natpisima možete videti tek poneku reč, i to na lošem srpskom.

“Nepoštovanjem tog Zakona šalje se poruka, vi ste građani drugog reda i vi niste tu da bismo mi pričali na vašem jeziku i da bi vama, da tako kažem, udovoljavali, nego ćete vi da poštujete nas i morate da naučite naš jezik, to je poruka između redova koja se nama šalje već 20 godina unazad”, smatra urednik RTV Gračanica, Zoran Stanković.

I predstavnici civilnog sektora imaju isto mišljenje.

“Saopštenja se u vrlo maloj meri dobijaju na srpskom jeziku, a ako se dobiju, to su uglavnom na jako lošem srpskom jeziku. Svi se pravdaju nedostatkom prevodilaca. Glavni zaključak je, prvo je trebalo da se pronađu sredstva, pa tek onda da se stvaraju zakoni i da se poštuju neka evropska pravila da bi se doneo takav zakon.”, rekla je Bojana Manitašević iz NVO “Komunikacija za razvoj društva”.

Skoro sva ministarstva zaboravljaju često na ustavnu obavezu, ne poštujući jezička prava nevećinskih zajednica, a posebno zabrinjava ponašanje donosioca zakona, kosovskog Parlamenta.

“Ukoliko su tu prisutni poslanici iz srpske zajednice, prevod postoji, međutim, kako poslednji poslanik napusti Skupštinu, tako izostane prevod za novinare kojima je i te kako potreban”, dodaje Manitašević.

Novinari stiču utisak da se Zakon o upotrebi jezika poštuje samo onoliko, kako bi se pokazalo da  kosovske institucije navodno upotrebljavaju i srpski jezik.

“Međutim na terenu, kada odemo u institucije vrlo često ostanemo bez odgovora ili smo dužni da ga sami za sebe prevodimo”, ističe Zoran Stanković.

Ugrožavanjem srpskog jezika, posebno je ugrožena ćirilica, kao zvanično i obavezno pismo, kojeg u kosovskim institucijama i nema. Ćirilica se još uvek zadržala u srpskim sredinama na Kosovu i u sredinama gde živi goranska zajednica.

“Ne možete proći Merdare, ako popunite nešto na ćirilici, ne možete proći carinu ako je to na ćirilici, ne možete proći policiju ako je nešto napisano na ćirilici. Ćirilica je potpuno zbrisana, ona je neprijateljska, protiv nje se bori čitav sistem”, naglasio je književnik i novinar Živojin Rakočević.

Dok se Srbi na Kosovu i Metohiji bore da sačuvaju svoj jezik, kosovske institucije ga sve više albanizuju, pravdajući se nedostatkom kapaciteta, a u pitanju je samo manjak njihove političke volje, smatraju naši sagovornici.

Ana Marković