Stručnjaci poručuju: Ne bi trebalo da bude rušilačkih zemljotresa na KiM

фото: EMSC


Poslednjih nekoliko dana, na Kosovu i Metohiji je zabeležena serija slabijih potresa. Potresi jačine od 2,4 do 2,9 jedinica Rihterove skale, pogodili su Prizren, Štimlje, Uroševac, Štrpce, Kosovsku Vitinu, ali su se osetili i u drugim delovima. Stručnjaci poručuju da zemljotresi ovakvih intenziteta ne mogu da izazovu oštećenja na objektima u epicentralnoj oblasti.

Po podacima Seizmološkog saveza Srbije, pre tačno sto godina, u južnom delu Kosova i Metohije, u Uroševcu se dogodio jedan od pet  najjačih zemljotresa u Srbiji, jačine 5,7 jedinica Rihterove skale.

“To je dosta poznat rased koji se prostire praktično od Skadarskog jezera, pa sve tamo do Peći i Prizrena. Poznata rasadna zona na neki način povezuje i prenosi energiju koja se stvara tamo na prioblanom delu Albanije i donosi ka unutrašnjosti kontinenta. Tako da nije čudno da su se tamo dešavali zemljotresi ovih dana, pogotovo ako imamo u vidu da se u Albaniji oslobađala neka seizmička aktivnost, takođe poslednjih dana, a i mislim tamo je dosta aktivnije i to je na neki način da kažem bilo očekivano”, rekla je za Prvu televiziju seizmolog Ana Mladenović.

Posle kasnijih snažnijih zemljotresa u Albaniji, Makedoniji, Crnoj Gori i centralnoj Srbiji, na Kosovu i Metohiji nije bilo ni žrtava, ni većih razaranja, ali strah, posebno posle ovako čestih manjih potresa, postoji.

“Što se tiče mehanizma nastanka zemljotresa tamo u tom najjužnijem delu Srbije, on se značajno razlikuje u odnosu na ono što je ovde kod nas u centralnom delu Srbije, zbog toga što su ti zemljotresi, odnosno njihov nastanak je više vezan za procese koji se dešavaju u Grčkoj, u Egejskom moru, i u tom priobalnom delu Albanije, i vezani su za tu Eegejsku priču i ne moraju nužno da budu vezani za zemljotrese koji su ovde od Kopaonika pa do Severa dešavaju. Ako ste hteli da znate da li će biti zemljotresa kod nas, zato što je bio tamo, verovatno ne, ne bi trebalo, zato što nisu direktno vezani”, dodaje Mladenović.

Direktor prištinskog seizmološkog instituta Šemsi Mustafa, u pisanoj izjavi za Prvu televiziju, takođe kaže da na Kosovu postoji seizmološka aktivnost, ali da nema mesta panici.

“Postojanje poprečnih ploča i Lepenca, prisustvo pojava izvorišta termalne vode, ukazuju na relativno visoku seizmološku aktivnost našeg područja, gde se u budućnosti mogu očekivati umereni do jaki zemljotresi”, navedeno je u saopštenju.

Ono što građane na Kosovu i Metohiji posebno plaši, jeste divlja gradnja na klizištima i bez odgovarajuće dokumentacije koliko su zgrade i kuće otporne i na koju jačinu zemljotresa.

Ana Marković