Gordana iz Lipljana

Gordana iz Lipljana je radila u preduzeću u kome su većinom radili Albanci tada je upoznala koleginicu Albanku sa kojom je godinama kasnije ostvario pravi prijateljski odnos.

„Međusobno smo se pomagale, a pošto smo često morale da idemo na teren ona je bila ta koja je sve to znala da organizuje i hrabrila me na sve moguće načine da se ne plašim, jer su na terenu često bili incidenti. Bile su situacije gde me je stvarno štitila. Pamtim kada su 90-ih godina bile demonstracije Albanaca i kada sam se sticajem okolnosti našla na ulici u toj masi, ona je uspela da me pronađe i odvela me svojoj kući, jer sam jer sam bila preplašena, ona je bila veliki čovek i znala je da pomogne“.

Posle ratnog sukoba na Kosovu 1999. Godine, kada su u tom preduzeću Srbi ostajali bez posla Gordana podršku i prijateljstvo svoje koleginice Albanke nije izgubila.

„Iako nisam nastavila sa radom u tom preduzeću posle 1999. godine ta koleginica me je svakodnevno zvala da vidi gde sam. Izbegli smo, pa me je zato i zvala.

Gordana kaže da su i danas posle toliko godina ostale u kontaktu.

„Da, ostale smo u kontaktu, nažalost ne viđamo se i ne čujemo se tako često kao ranije“.

Nakon 22 godine Gordana je bez, kako nam je rekla svoje desne ruke, Albanke sa kojom je delila i dobro i zlo. Poručuje da imajući u vidu šta su sve zajedno prošle kada bi se njena koleginica Albanka našla u teškoj situaciji Gordana bi joj sigurno pomogla i uvek bi bila uz nju.

IZVOR: Centar za mir i toleranciju

Sadržaj je plasiran u okviru projekta „Dobri ljudi u vremenu zla“ koji sprovodi Centar za mir i toleranciju a podržan od strane Ambasade Švajcarske u Prištini. Projekat teži kreiranju pozitivnog javnog diskursa za proces pomirenja na Kosovu. Stavovi izrečeni u plasiranim sadržajima ne odražavaju stavove Centra za mir i toleranciju i Ambasade Švajcarske.