Sveti Nikola obeležen u Prištini: Svaki novi dolazak je kao novo rođenje

Прослава Светог Николе у Приштини Фото: В. Ћуп

Danas je Sveti Nikola, jedan od najvećih hrišćanskih praznika, dan kada svoju krsnu slavu obeležava preko 30% Srba. Posebno svečano je bilo u Prištini, gde su se vernici, u gradu odakle su proterani 1999. i 2004. godine, pomolili za povratak na svoja ognjišta. “Osećaj je kao kada se čovek ponovo rodi, za nas koji smo živeli ovde, svaki novi dolazak je kao novo rođenje”, istakao je Ilija Trajković koji je u Prištini živeo do 2004. godine.

Vera u pravdu nije napustila proterane Srbe iz Prištine, pa su se i danas u crkvi Svetog Nikole pomolili za mir. Crkvena zvona su na dan hramovne, ali i slave velikog broja kosovsko-metohijskih porodica, pozvala na okupljanje u veri, ljubavi, slozi i slobodi.

“Nekada sam živeo u Prištini i zbog toga sam danas došao da proslavim svoju porodičnu i krsnu slavu u ovom hramu u Prištini, gde je moja porodica vekovima proslavljala slavu, gde su moji kršteni, gde sam ja kršten. I ove godine sam prvi put preuzeo slavu od mojih, tako da to ima poseban značaj za mene i želim samo da nastavim tradiciju i da se što više, i u većem broju ovde okupljamo”, rekao je Nemanja Jovanović, koji sada živi u Gračanici.

Crkvu Svetog Nikole sagradili su pravoslavni Srbi iz Prištine 1833. godine na temeljima srednjovekovnog srpskog pravoslavnog manastira, međutim, u pogromu 17. marta 2004. godine je do temelja spaljena zajedno sa parohijskim domom.

Foto: V. Ćup

Ilija Trajković pokazuje svoju kuću, koja se nalazi preko puta crkve, a koju je morao da napusti 18. marta 2004. godine, na pitanje, gde sada živi, odgovara:

“Vrlo teško pitanje, živim, ali čim nisam na svom ognjištu sve je to drugačije, sve je to prisilno. Inače, bio sam jedno šest godina u kontejnerima u Voćaru, a evo 10 godina sam u Lapljem Selu. Osećaj je kao kada se čovek ponovo rodi, za nas koji smo živeli ovde, svaki novi dolazak je kao novo rođenje”, ističe Trajković.

Advokat, Živojin Jokanović, živeo je u Prištini do pre 10 meseci.

“Vrlo prijatno iznaneđenje i lep utisak koji govori o tome da se nismo odrekli korena, vere, i uverenja da će biti perspektive. Vrlo je lepo videti danas pristojan broj, da ne kažem, čak za ove prilike, veliko prisustvo ljudi svih uzrasta. Uz veru u Boga i nadu nadam se da će iduće godine biti posećenije. Ja sam upravo iz Prištine i do pre desetak meseci, pre rata, za vreme rata i posle rata živeo sam u Prištini. Pre desetak meseci, poslednji Srbin iz ulice Aco Marović bio sam ja”, rekao je Jokanović.

Direktorka Nacinalnog ansambla “Venac” Snežana Jovanović je u ime kolektiva donela slavski kolač na rezanje.

“Evo ovo je jedan od načina da se prisetimo i vratimo u Prištinu. Crkva Svetog Nikole ovde u Prištini je jedino mesto gde se Srbi slobodno okupljaju i gde se slobodno i veselo osećaju”, rekla je Jovanović.

Liturgiju, u crkvi, u kojoj su tek vidljivi ostaci fresaka i u kojoj je uništen jedan od najlepših ikonostasa, rad debarskih majstora, služili su prištinski sveštenici, Staniša Arsić i Zoran Gođevac.

Proslava Svetog Nikole u Prištini
Foto: V. Ćup

“Okupili smo se danas ovde da proslavimo svetitelja koji je najpoštovaniji u našem narodu, ali ne samo u našem narodu već u celom pravoslavnom svetu. Mi koji proslavljamo svetitelje ugledamo se na njih, da ne bude da proslavljamo svetitelje smo jelom i pićem, nego da ih proslavljamo čineći dela koji su oni činili, radeći ono što su oni radili, ugledajući se na njih, misleći kao oni, tvoreći ono što je Božija volja. Neka bi dao Sveti Nikola, gospod i Sveti Nikola da se u što većem broju sabiramo ovde svake godine, i da ovaj hram u stvari time ukrasimo, jer svi smo mi ukras ovoga mesta i ovoga hrama”, naveo je u besedi sveštenik Zoran Gođevac.

Ove godine je domaćica slave bila Sandra Cvetković, koja je inače rođena u Prištini, dok će naredne slavski kolač doneti Aleksandra Nićić.

“Ja sam bila mala kada sam izašla iz Prištine, imala sam 14 godina. Mnogo toga je promenjeno, ali sa druge strane ja sada radim u Pirštini. Jeste promenjeno, ali ima i sličnosti. Ono što je važno je da ljudi dolaze i da nemaju predrasude, da dolaze u crkvu i u grad”, rekla je Cvetković.

“Mnogo volim da dolazim ovde u ovu crkvu, jer ovde smo se krstile ja i moja sestra, dolazile smo kod babe i dede u goste. Sad radim ovde i kad god mi se ukaže prilika ja volim da dođem na liturgiju. Jako mi je drago što je danas puno ljudi jer obično nedeljom nema puno ljudi, ali slave su prilika da se naša tradicija očuva“, dodala je Nićić.

Predsednica opštine Gračanica Ljiljana Šubarić takođe je prisustvovala liturgiji.

„Vernicima koji danas obeležavaju Sv. Nikolu čestitam praznik, a posebno Prištevcima. Jer gde god da se nalaze znam da su Sveti Nikola i hram posvećen ovom svetitelju u njihovim srcima i duši. Tu duhovnu povezanost ni vreme ni daljina ne mogu prekinuti. Ljubav, veru, nadu i sabornost koju nam Sveti Nikola daje ima posebnu vrednost i ta veza se ne može prekinuti“, kazala je predsednica Šubarić i dodala da se nada će se iz godine u godinu vernici u ovom hramu okupljati u što većem broju”, istakla je Šubarić.

Crkvu još uvek obezbeđuju pripadnici kosovske policije, u njoj se redovno služi liturgija, obavljaju krštenja i venčanja, na Svetog Nikolu se reže slavski kolač. A gde je slava, tu su i Srbi.

Milena Maksimović