Nakon sporazuma između Kosova i Danske o ustupanju zatvorskog prostora, čeka se ratifikacija u Skupštini

Vlada Aljbina Kurtija se ovih dana suočava sa pandemijskom i energetskom krizom, najavom protesta zbog niskih plata, a ne prestaju ni kritike zbog odluke da se deo zatvora u Gnjilanu ustupi zatvorenicima iz Danske. Međutim, sporazum koji su u ponedeljak potpisali kosovska ministarka pravde Aljbuljena Hadžiu i njen danski kolega Nik Hakerup mora se ratifikovati u većinom glasova u Skupštini.

Dogovor o iznajmljivanju zatvorskih ćelija na Kosovu je pokrenut 2019. godine, vlada Ramuša Haradinaja nije uspela da ga sprovede, dok je sadašnja odlučna da to uradi.

“Tražili smo pomoć od nekoliko zemalja da rešimo ovaj problem, ali Kosovo je bila prva zemlja koja je pozitivno reagovala na naš zahtev, a zatim se pozitivno uključila u dijalog o ovom pitanju”, kazao je nakon potpisivanja sporazuma ministar pravde Danske Nik Hakerup.

Razlozi zbog čega je samo Kosovo pristalo da rentira zatvorski prostor su, prema tvrdnji analitičara, jasni.

“Mislim da Kosovu, pre svega, treba budžet i da je Kosovo zbog toga pristalo na ovo, mislim da je novac pre svega značajan, jer se radi o velikoj sumi novca. S druge strane, civilni sektor na Kosovu je dosta kritikovao pravosudni sistem i da li je Kosovo spremno za jedan ovakav poduhvat, ali nadam se da su i Ministarstvo pravde i svi ostali pravosudni organi dobro procenili i ocenili da li mogu ovo”, rekao je direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa Fatmir Šeholi za TV Prva.

Sporazum će, prema dogovoru, stupiti na snagu 2023. godine.

“Iako je sporazum potpisan, treba da se potvrdi i da se glasa sa dvotrećinskom većinom u Skupštini Kosova. To ćemo tek da vidimo, da li će proći sa 81 glasom poslanika”, dodao je Šeholi.

U zatvoru u Gnjilanu biće smešteno 300 zatvorenika, a javnost je posebno zabrinuta što ne zna odakle su i za koja su krivična dela osuđeni.

“Zainteresovani smo da preuzmemo što manju odgovornost po tom pitanju, njihovo državljanstvo se ne zna, ali ono što se zna je da oni neće biti državljani Danske i da će biti u zatvoru za krivična dela do 10 godina, ne više od toga. Troškove će snositi Danska. Šest meseci pre nego što zatvorenik odsluži kaznu, počinjemo pregovore sa Danskom i pripreme da osoba ode u Dansku, a zatim u zemlju porekla“, rekla je ministarka pravde Aljbuljena Hadžiu.

Poslednjih dana mnogo se govori o tome šta je to zajedničko Kosovu i Danskoj, osim što je Danska priznala takozvanu kosovsku državnost.

“Mislim da je Danska u jednom dužem period dala doprinos za interno raseljena lica i raseljena lica na Kosovu. Bilo je ovde nevladinih organizacija koje su dale veliki doprinos odmah posle 1999. godine”, podeća Šeholi.

Ono što nije zajedničko Prištini i Kopenhagenu, jeste da Kosovo već godinama teži da dobije liberalizaciju viznog režima, a Danska se, uz Holandiju i Francusku tome i dalje protivi.

Milena Maksimović