Kancelarija za KiM podržala produbljivanje poslovne saradnje „Lole FOT“ i RTB BOR

Delegacija preduzeća „Lola FOT“ iz Leška, koju su predvodili zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev i direktor fabrike Prvica Jevremović, posetila je danas RTB Bor, gde je sa generalnim direktorom te kompanije Blagojem Spasovskim razgovarala o produbljivanju strateške saradnje. Continue reading „Kancelarija za KiM podržala produbljivanje poslovne saradnje „Lole FOT“ i RTB BOR“

UNS i DNKiM: 19 godina od otmice Đura Slavuja i Ranka Perenića

Udruženje novinara Srbije (UNS) i njegov ogranak Društvo novinara Kosova i Metohije (DNKiM) obaveštavaju javnost da se u ponedeljak, 21. avgusta, navršava 19 godina od otmice novinarske ekipe Radio Prištine Đura Slavuja i Ranka Perenića kod Orahovca. Predstavnici UNS-a i DNKiM-a na dan otmice obići će mesto na putu Velika Hoča – Zočište, u opštini Orahovac, gde su Slavuj i Perenić poslednji put viđeni.


Na mestu otmice UNS i DNKiM postavili su obeležje na kom piše: „Ovde su 21. avgusta 1998. nestali novinari. Tražimo ih“, na srpskom i albanskom jeziku. Spomen obeležje nestalim kolegama do sada je rušeno pet puta, a odgovorni nikada nisu pronađeni.

UNS i DNKiM traže od Euleksa, Unmika, Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije i Suda za ratne zločine na KiM, da pokrenu, odnosno obnove istrage o ubistvima i kidnapovanjima novinara i medijskih radnika na Kosovu.

UNS i DNKiM od ovih institucija i ogranizacija zahtevaju da javnom kampanjom i kroz program zaštite svedoka podstaknu pojedince da progovore o zločinima nad novinarima.

Slavuj i Perenić su 21. avgusta 1998. godine krenuli ka manastiru Sveti Vrači u Zočište da urade prilog o povratku otetih monaha. Viđeni su u Velikoj Hoči, u prepodnevnim satima, odakle su greškom krenuli ka Orahovcu, koji je u to vreme bio pod kontrolom Oslobodilačke vojske Kosova. Automobil u kojem su bili, plava Zastava 128, nikada nije pronađen.

Do danas porodice Perenić i Slavuj nemaju zvanične informacije o njihovoj sudbini.

 

UNS i DNKiM podsećaju da nisu rasvetljene ni druge otmice i ubistva novinara na KiM.

Ljubomir Knežević, novinar prištinskog „Jedinstva“ i dopisnik „Politike“ otet je 6. maja 1999. godine kod Vučitrna u podnožju planine Čičavica. Aleksandar Simović, novinar i prevodilac, nestao je 21. avgusta 1999. godine u Prištini. Deo posmrtnih ostataka Simovića pronađen je u selu Obrinje kod Glogovca. Momir Stokuća, fotoreporter, ubijen je 21. septembra 1999. godine u porodičnoj kući u centru Prištine, a medijskog radnika Mila Buljevića 25. juna 1999. godine, nedaleko od izbegličkog centra u Prištini, otela je OVK. Marjan Melonaši, novinar srpske redakcije Radio Kosova, nestao je 9. septembra 2000. godine u Prištini.

Na Kosovu su u periodu od 1999. do 2005. godine ubijeni novinari listova „Bujku“ Afrim Malići (1998), „Informator“ Informativnog centra Kosova Enver Maljoku (1999), „Rilindja“ Šefki Popova (2000) i „Bota sot“ Džemailj Mustafa (2000), Bekim Kastrati (2001) i Bardilj Ajeti (2005).

UNS je početkom ovog meseca objavio i da je Krist Gegaj, urednik u RTV Priština, ubijen u Istoku septembra 1999. godine, tri meseca po dolasku međunarodnih snaga, a do ovog UNS-ovog saznanja njegovog imena nije bilo ni u jednoj evidenciji stradalih novinara.

Niko nije odgovarao ni za jedno ubistvo odnosno nestanak ovih novinara i medijskih radnika.

 

EKSKLUZIVNO: Marko Vidojković – Sukno od kojeg krojimo našu crnu sudbinu staro je decenijama

Njegova knjiga „Priče sa dijagnozom“, deseta po redu, izašla je pre dve godine. Tog dana je postao i četrdesetogodišnjak, ali je za književnu kritiku bio i ostao „nestašni momak sprske književnosti“, koji precizno slika naše živote, zapletima zadaje krošee, nokautira pokretima dok nas prepoznatljivim humorom sve vreme uzdiže iz ponora neprijatne društvene stvarnosti. Iako diplomirani pravnik, Marko je uspešniji kao pisac, jednako je dobar u muzici i novinarstvu. Komponuje, svira gitaru i vodi svoju autorsku emisiju na TV Šabac, a radio je i na TV A iz Banjaluke. Na itnervju za portal GračanicaOnlajn pristao je, kako kaže, dok hvata vazduh između dve knjige. 

Continue reading „EKSKLUZIVNO: Marko Vidojković – Sukno od kojeg krojimo našu crnu sudbinu staro je decenijama“

Polupani prozori na školi u Rabovcu

Nepoznati počiniocu su polupali stakala na četiri prozora škole „Braća Aksić“ u Rabovcu kod Lipljana, saznaje RTV KIM. Vandalstvo je prijavljeno kosovskoj policiji, a direktor matične škole „Braća Aksić“ iz Lipljana, Bratislav Đedović napominje da je ovo samo još jedan u nizu incidenata i napada, ali da neće uticati na početak školske godine.

Continue reading „Polupani prozori na školi u Rabovcu“

„Škola filmske magije“, tradiconalno treći put pred kraj avgusta

Dom kulture Gračanica u saradnji sa „GARGANTUAFILMS“ iz Beograda organizuju „Školu filmske magije 3“ u Gračanici, saopšteno je iz ove ustnaove za kulturu. Predviđeno je da ovogodišnja “Škola filmske magije“ traje od 24. do 30. avgusta, a svi zainteresovani polaznici mogu se prijaviti je od 14. do 23.ovog meseca u prostorijama Doma kulture.

Continue reading „„Škola filmske magije“, tradiconalno treći put pred kraj avgusta“

Ikeom ću te, Ikeom ćeš me…

O IKEI, sa IKEOM, hej IKEO“, toliko se protekle nedelje pisalo i pričalo o tebi da sam se na trenutak zabrinuo za kolektivno psihičko stanje nacije. Vodećem švedskom brednu, u kome se mogu naći neophodne potrepštine za opremanje stana, toliko je posvećana pažnja javnosti, kao da je, Bože oprosti meni grešnom na poređenju,  Sam Svevišnji sišao tu u Bubanj Potoku.  Narod pohrlio da vidi to čudo iz Švedske, pa čak i sam naš predsednik Vučić.

Dakle „vozljubeljni“ predsednik je bio odlična reklama i besplatan marketing za vodeći švedski brend, toliko ga je izreklamirao, u svojoj rođenoj zemlji, da će i onih pola miliona glasača, botova i ostalih preletačevića sigurno kupiti nešto u toj IKEI ako ništa drugo, ono, bar srpsku oklagiju ili dasku za seckanje, jer to su jedini domaći proizvodi koji su se našli na raftovima velikog tržnog centra.

Šta će ti bolja reklama i to na svim medijima u udarnim terminima grmi:  „IKEA, IKEI, s IKEOM o IKEI –  hej, IKEO!  Kad već nemate svoje za reklamirati, jer podatak da je Srbija na vrhu tabele najsiromašnijih zemalja u Evropi može da bude samo antireklama, uvek je bolje „prilepiti“ se uz neki vodeći svetski brend i eto obostrane koristi.

Ne bi tu bilo ništa sporno i ne bi ni meni ni onima koji pamte neka druga vremena tu bilo ničeg sumnjivog i za zameriti da nismo bili svedoci da je ta ista IKEA godine 1991. otvorila svoju robnu kuću u centru Beograda, do duše u nešto manjem prostoru i sa manje medijske pažnje. Da dobije veći prostor i u kvadraturi i u medijima nije imala izgleda, jer su tada i „Robne kuće Beograd“ ali i drugi domaće trgovine bile odlični domaći brendovi u kojima se za kuću moglo kupiti sve, baš kao u reklami, od igle do lokomotive. U takvim uslovima trgovine IKEA je imala slabašne šanse. Danas su šanse znatno veće naročito uz subvencije države, baš kao za Fijat i ostale svetske brendove koji se odluče da posluju kod nas.

Lepo je naš narod rekao, dok jednom ne smrkne durgom ne može da svane. Tako je moralo da  smrkne čuvenoj „Beograđanki“ koja je u svim gradovima širom Srbije imala lanac svojih trgovina, njoj je smrklo, a gle dobre sreće i zle sudbine, svanulo i švedskoj IKEI i hrvatskoj IDEI.

 

Tako je smrknulo Zastavi, a svanulo Fijatu, Srbijaniki iz Valjeva, Slobodi iz Čačka, Elektronskoj industiji u Nišu… i da ne nabarajam dalje, jer poduža je lista zone sumraka u kojoj su se, nekim nobjašnjivim slučajem, našle sve domaće, jake i vodeće kompanije. Za sumrak ovih preduzeća pobrinuo se pre svih domaći faktor, kao i za dolazak stranih brendova na njihovo mesto. Da li je bilo podmazano i koliko, tu nismo mogli da budemo svedoci, ali svekolikog propadanja i ekonomije i nas sa njom, jesmo.

Posle ovoga znam, odmah će vlast krenuti u odbranu i reći da je konkurentnost zdrava za tržšte i domaće proizvođače. Konkurencija jeste zdrava, to se uči i u školi, vlast nam je rekla da će radnih mesta biti više i vlast nas ubeđuje da vodeći svetski brendovi dolaze u zemlju gde postoje garancije za stabilno i uspešno poslovanje.

 

Međutim, ne valja kad mnogo znamo ili čujemo. Eto, čuli jesmo da su tamo negde,  u nekim zemljama kapitalisti očas posla i u najkraćem roku spakovali svoje mašine i presele ih u zemlju gde je radna snaga još jeftinija. Čuli jesmo da u tim i takvim zemljama nisu ugovorom zaštićeni interesi države, naroda i radnika. Mi tvrdimo:  „Neće to kod nas!“, Tvrdi i vlast, ali ugovore sklljene sa kapitalistima ne objavljuje. Kaže to je za sveopšte dobro, dobro je i za valst ali i za narod, jer što se manje zna, manje boli glava.

Čista poslovana ekonomija i računica bistra kao suza iz ugla kapitaliste. Iz našeg ugla i doživljenog iskustva to zači još jedna radnička porodica bez posla i nade, porodica čiji je radnik zarad 30. 000 dinara plate trpeo i pelene i kakva sve ne poniženja. Vlast ćuti o tome, provori jedino kada je na to podsete neki „neposlušni novinar“ jer iz ugla vlasti to su samo pojedinačni i izlovani slučajevi, a mi svi skupa treba da sledimo razvojnu politiku naše dobre vlasti.

Dakle,  vratimo se na početak priče, dok jednom ne smrke drugom ne svane, ako je smrklo srpskim firmama a svanulo velikim svetskim, ako je smrklo srpskom radniku a svanulo kapitalisti, da li to znači da je sada vreme da smrkne i vlasti, ali, šta će nam osvanuti?! Ostalo je još samo da to doživimo jer, šta god da se desi, narod je uvek onaj kome kasnije il’ pre smrkne.

Što se Ikee tiče, setite se da su naši preci živeli jednako srećno i bez nje i oklagiju i dasku za seckanje, drvenu stolicu, klupu, sofru i krevet umeli su sami da naprave. Fiskalna kasa, budno oko kamere i gomila oduševljenih ljudi i novinara nije im bila potrebna, a ipak su bili dobri domaćini, kupovali domaće, služili se s domaćim, ušparali i uštedeli da ostave vremenima budućim.

 

Ivan Miljković

 

Đurić na parastosu ubijenoj deci u Goraždevcu

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić prisustvovaće u nedelju, 13. avgusta u 11 sati, u crkvi Rođenja Presvete Bogorodice u Goraždevcu, parastosu Ivanu Jovoviću (19) i Panteliji Dakiću (12), koji su ubijeni pre četrnaest godina, kada su nepoznate osobe iz automatskog oružja pucale na decu koja su se kupala na Bistrici.

Continue reading „Đurić na parastosu ubijenoj deci u Goraždevcu“

Od evropske integracije do eksperimentalne ekonomske zajednice za zapadni Balkan

Političke elite su prinuđene da se koriste medijskim manipulacijama i kampanjama da nas ubeđuju da je to dobro za nas, sve dok je tako, znam da nije dobro. Svako ko iole poznaje politički sistem EU i njegovo pravo, zna da EU isto toliko koliko i zvanični Beograd, ako ne i više, formalno ne može da prizna nezavisnost Kosova. Čitavom, politički korektno definisanom, regionu zapadnog Balkana umesto EU integracije ponuđena eksperimentalna ekonomska zajednica. Da to prevedemo na jezik koji će svima biti razumljiv, ponuđena nam je Jugoslavija bez Hrvatske i Slovenije, ali da primimo Albaniju.

Continue reading „Od evropske integracije do eksperimentalne ekonomske zajednice za zapadni Balkan“

Đurić: Hapšenje Srba i Rusa politička zloupotreba slučaja

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić najoštrije je  osudio „tretman“ i samovolju kosovske policije i pravosuđa, kojem je bila izložena grupa građana Srbije i Rusije, privedena u blizini administrativne linije.  U saopštenju medijima Đurić naovodi da kosovksa strana pokušava da čitav slučaj politički zloupotrebi, te zahteva da građani srpske i ruske nacionalnosti hitno budu oslobođeni. 

Continue reading „Đurić: Hapšenje Srba i Rusa politička zloupotreba slučaja“