Kosovo – Decenija zavisnosti od nezavisnosti

Šta vama znači nezavisnost?

Zamislite da ovo pitanje postavljate građanima Prištine 17. februara 2008. godine i danas deceniju kasnije, na istom mestu, u strogom centru grada, kraj instalacije NJUBORN, simbola najmlađe države, koji je na teritoriji druge suverene države stvorio Zapad, uz pomoć NATO-a.

Svi ispitanici odgovorili bi isto: NJUBORN država rezultat je dugotrajne i krvave borbe za koju su Albanci u borbi protiv dugovekovnog srpskog neprijatelja  položili svoje živote. Kosovo je država koja sada ima svoju evropsku perspektivu pod okriljem NATO-a . Izjave euforičnih građana i politiačra bile su jedinstvene. Na ulicama, slavljenička ikonografija, nacionalna obeležja, zastave Kosova, Albanije, ljudi u albanskoj nošnji, posteri Adema Jašarija i ostalih boraca za njihovu „stvar“, igra i pesma uz gočobiju, zurle i šargije. Na kraju dana vatromet, neizbežna stavka kako bi se prizemnom spektaklu  dodala nota uzvišenosti i projekcije na nebu.

Danas, deset godina kasnije, od spekatkla se i dalje ne odustaje, ponovo vatromet, ovog puta obogaćen pesmom Rite Ore, najpoznatije zvezde albanskog porekla, posle Ane Okse, koja je takođe, pamtim ja,  dolazila i pevala u Prištini. Koncert je održan na otvorenom, ali prištinski mediji nikako da se dogovore koliko je ljudi prisustvovalo ovom muzičkom spektaklu, 100 ili 300 hiljada. Rita se zahvalila, čestitala nezavisnost sunarodnicima, sela u avion i iste večeri odlepršala što je dalje krila nose, ostavljajući iza sebe oduševljene mase mladih pogleda uprtih u vis, tamo daleko, prema Đermaniji ili Švajcariji gde se mnogo lepše živi. Vizna liberalizacija, nedosanjan san kosovske albanske mladeži, kost u grlu i večito obećanje svake vlasti i korak od sedam milja, koji ih deli od Evrope i zapadnog sveta, ostade da visi u vazduhu kao stih koji se ne rimuje ni sa čim!

Rita Ora je koncert najavila na Tviteru

Za trud i besplatan koncert koji je podarila sunarodnicima, Rita Ora je u znak zahvalnosti od kosovskog premijera Ramuša Haradinaja dobila pozlatu mape Kosova,  da se žuti i sjaji u njenom ormaru.

Da li sjaj pozlate i danas sjaji onako kao i pre deset godina, o tome se pred uglednim gostima iz sveta ne govori, posebno ne na ovako važan dan i jubilej kada je sve našminkano u bojama kosovske zastave, jer baš takve i samo takve boje prijajaju evropskom oku…

Staro je pravilo da veliko spremanje kuće predhodi uoči dolaska vežnih gostiji i zvanica. To praktično izgleda tako, da sve što može da vas kao domaćina predstavi u lošem svetlu ili da zasmeta oku cenjenih zvanica gurate pod tepih. Na zid kačite samo ono čime volite da se pohvalite i što vas čini uspešnim u očima zvanica, a dobro dođe i da „raji“ malo podignete posrnuli moral.

Tako se pod ovim velikim državnim kosovskim tepihom nađoše:  korupcija prisutna u svakoj pori društva, kriminal, siromaštvo i brojke koje dokazuju da je više od trećine stanovništva bez posla. Nađe se tu i još što šta:  specijalni sud za zločine OVK, Zajednica srpskih opština, napadi, krađe i paljevina imovine Srba povratnika.

Pred očima gostiju stavljaju se uramljena priznanja o prijemu u brojne svetske organizacije, međunarodni pozivni broj. Tu je i zlatna medalja, prva za najmlađu državu dodeljena na jednom od međunarodnih sportskih takmičenja. Na drugom bočnom zidu uramljena brojka 115 predstavlja broj država, koliko je zaključno sa Barbadosom, priznalo Kosovo.

Poražavajuće brojke da je nedavno blizu 160.000 mladih , bez ispaljenog zrna baruta od strane srpske vojske, policije ili paravojnih formacija, glavom bez obzira pobeglo sa Kosova, u neko i u nešto bolje tamo, ne prikazuju se javno pred gostima.

Na posebnom i najvidljivijem mestu u velikokoj sobi za prijem uglednih gostiju u najsjajnijem ramu, Ustav Kosova, da zvanice vide najviši pravni akt i dokaz državnosti.

Na pijadestalu Ustav, a pod tepih incident o javnom spaljivanju zastave Kosova u Gnjilanu, znate, one plave sa žutom mapom Kosova i zvezdicama u gornjem delu.

Foto; ilustracija

Pitanje koje se samo po sebi nameće: kako to da se pali simbol viševekovnog sna?, ono čemu se pre deset godina ponosno klicalo. Da apsurd bude veći, počinioci incidenta su pušteni kućama jer ustavom i zakonom nisu predviđene kaznene mere za ovakav slučaj.

Ustavotvorcu i zakonopiscu nije ni palo na pamet da će jednog dana nekom kosovskom Albancu pasti na um da u znak protesta zapali svoje državno obeležje. Ne bih sada da spekulišem oko toga šta bi bilo, da je taj koji je palio zastavu, kojim slučajem bio Srbin. Ali, kao što se za dobro zlato kujundžija nađe, tako je i na Kosovu za dobrog Srbina i sigurnog povratnika na svoju dedovinu optužnica o navodnim zločinima, koje je navodno počinio, unapred spremna.

Gde ima dima ima i vatre! Zahvaljujući njoj, ovoga puta saznasmo za rupe u zakonu i u Ustavu, ali samo da gosti i zvancice ne primete i onu u tepihu.

A kad se zavesa spusti, svetla pogase, slavljenička muzika utiša, ostaće da odzvanjaju reči Marije Zaharove, portaparolke Ministarstva spoljenih poslove Rusije, zemlje koja je polako naterala čitav svet da se njena reč ponovo uvažava i poštije:

„Kosovo je crna rupa na mapi Evrope“, rekla je Zaharova.

Ivan Miljković  

 

„Igrajmo za Ivonu“ – humanitarno sportska akcija u Gračanici

Omladinska organizacija „Omladina napred“ organizovala je humanitarni turnir u malom fudbalu pod nazivom „Igrajmo za Ivonu“. Učešće je uzela 41 ekipa, a svi su se okupili kako bi pomogli u prikupljanju novca za lečenje Ivone Ivanović iz Kuzmina, koja se već tri godine nalazi u dijabetičkoj komi.

Više „„Igrajmo za Ivonu“ – humanitarno sportska akcija u Gračanici“

S. Popović: Istrajati u zahtevu da se obnovi slučaj Livadice

Predsednik opštine Gračanica Srđan Popović prisustvovao je u crkvi Svete Petke u Lapljem Selu parastosu stradalima u autobusu „Niš-ekspresa“.  U prisustvu direktora opštinskih odeljenja Popović je zapalio sveću i položio cveće na grob postradale Mirjane Dragojević, jedne od 12 stradalih srpskih putnika u miniranom autobusu.

Više „S. Popović: Istrajati u zahtevu da se obnovi slučaj Livadice“

Kancelarije za KiM: Odgovorni za masakr u Livadicama nisu privedeni pravdi

Povodom 17. godišnjice od terorističkog napada na utobuse „Niš Ekspresa“ u Livadicama kod Podujeva, Kancelraija za Kosovo i Metohiju podseća da počinioci, bez obizra, „na monstruoznost zločina i stalne apele države Srbije i ožalošćenih porodica, nisu privedeni pravdi.

Više „Kancelarije za KiM: Odgovorni za masakr u Livadicama nisu privedeni pravdi“

Konkurs Ministarstva poljoprivrede Kosova: Povećana davanja za pšenicu ječam i organske proizvode

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja Kosova (MPŠRR) je raspisalo kunkurs  za podnošenje zahteva za direktne isplate subvencija namenjenih za razvoj pčelarstva, stočarstva, živine ali i za druge poljoprivredne aktivnosti.

Više „Konkurs Ministarstva poljoprivrede Kosova: Povećana davanja za pšenicu ječam i organske proizvode“

Danas se navršava 17 godina od terorističkog napada u Livadicama

Terorističi napad na autobus „Niš ekspresa“ u selu Livadice kod Podijeva, u kome je pogunilo 12, a teško povređeno 43. ljudi, dogodio se na današnji dan, 16. februara 2001. godine.

Napad je izveden na Zadušnice, kada je prvi od šest autobusa sa srpskim putnicima prelazio preko mosta, ispod koga je bila postavljena mina. Od posledica ekspozije poginuli su vozač i 11 putnika, među kojima je bio i dvogodišnji Danilo Cokić. Ostalih 43. povređenih prebačeno je u bolnicu, neki ranjeni su kasnije podlegli povredama.

Istraga je potvrdila da je veća količina eksploziva ubačena u drenažnu cev ispod magisralnog puta, te da je eksploziv aktiviran u trenutku kada je prelazio prvi auobus iz konvoja kog je obezbeđivao KFOR.

Albanac Fljorim Ejupi bio je jedini osumnjičeni za napad. Ejupi je sedam godina kasnije osuđen je na 40 godina zatvora. Osim njega, bili su uhapšeni Ćelji Gaši, Avdilj Behljulji i Jusuf Veljiju, koji su zbog nedostaka dokaza ubrzo oslobođeni.

I.M.

Đurić: Dok god postojimo polagađemo pravo na zemlju našeg zajedničkog iskona

„Naši građani na Kosovu i Metohiji, centru Stare Srbije, treba sa ponosom da ističu pripadnost srpskoj državi, i da strpljivo rade na snaženju njenog institucionalnog, političkog i ekonomskog uticaja u našoj južnoj pokrajini“, naglašava se u čestitki direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića povodom Dana državnosti Republike Srbije.

Više „Đurić: Dok god postojimo polagađemo pravo na zemlju našeg zajedničkog iskona“

Srpska lista: Zigmar Gabrijel povredio osećanja Srba

Srpska lista izražava nezadovoljstvo zbog neodmerenih izjava šefa nemačke diplomatije, i smatra da je tako pogrešna procena situacije mogla proisteći samo iz činjenice da su domaćini pogrešno informisali gosta ne predstavljajući mu ovdašnju političko-bezbednosnu sitauciju u pravom svetlu.

Više „Srpska lista: Zigmar Gabrijel povredio osećanja Srba“

Kulturni centar u Prištini: vraćanje duha srpske kulture u otetom gradu

Starim zdanjem Prištinske mitropolije, posle gotovo dve decenije, ponovo se zaigralao kolo Prištevka, kako i dolikuje, sitnim korakom, svečano i gospodstveno.

Više „Kulturni centar u Prištini: vraćanje duha srpske kulture u otetom gradu“