Delegacija preduzeća „Lola FOT“ iz Leška, koju su predvodili zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev i direktor fabrike Prvica Jevremović, posetila je danas RTB Bor, gde je sa generalnim direktorom te kompanije Blagojem Spasovskim razgovarala o produbljivanju strateške saradnje. Continue reading „Kancelarija za KiM podržala produbljivanje poslovne saradnje „Lole FOT“ i RTB BOR“
Kategorija: Ekonomija
Ekonomija
Preti li Kosovu energetski kolaps?
Direktor Kosovske energetske korporacije, Arben Đukaj, najavio je pre nekoliko dana da Kosovo očekuje energetski kolaps zbog smanjenih rezervi iskopanog lignita na minimum. Da bi se obezbedla dovoljna količina uglja, potrebna je eksproprijacija zemljišta u privatnoj svojini, rekao je Đukaj.
Vitomir Garić iz Velike Hoče dobio građevinski materijal za izgradnju ribljeg restorana
Vitomir Garić iz Velike Hoče, dobio je danas građevinski materijal za izgradnju ribljeg restorana. Restoran će biti izgrađen pored ribnjaka pastrmke, na porodičnom imanju porodice Garić, a građevinski materijal su Garićima obezbedili srpski privrednici iz Švajcarske, kroz “Naš plan”, platformu kabineta zamenika premijera Kosova, Branimira Stojanovića.
Generalna skupština Saveta evropskih investitora izabrala novi Bord direktora
Savet evropskih investitora (SEI) je izabrao nov Bord direktora na juče održanoj trećoj generalnoj skupštini u Prištini. Predsednik novog, 9-članog borda će biti Robert Erzin, generalni direktora IPKO. Mandat predsednika traje 2 godine. Potpredsednik je Iljir Aljiu (Ilir Aliu), generalni direktor Prokredit banke. Aljbert Ljumezi (Albert Lumezi), generalni direktor Nove ljubljanske banke, će imati ulogu blagajnika, dok je Pol Gerins (Paul Garins), generalni direktor Jetoila, novi generalni sekretar, kaže se u saopštenju Službe za informisanje Kancelarije Evropske unije na Kosovu.
Skupština je takođe ponovo izabrala Nataliju Apostolovu, šeficu Kancelarije EU na Kosovu/specijalnu predstavnicu EU i Elenu Petrovsku, šeficu kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj na Kosovu, za počasne članice.
Savet evropskih investitora trenutno čine 22 investitora koji direktno zapošljavanju 5 000 ljudi i još 3 000 indirektno. Trenutni promet članova SEI je 500 miliona evra, dok iznos investicija na Kosovu do sada dolazi i do cifre od milijardu evra.
Povodom ovog događaja, gđica Apostolova se zahvalila bivšem predsedniku i Bordu direktora na njihovom radu i doprinosu Planu evropskih reformi, koji su prošle nedelje pokrenuli komesar Han (Hahn) i premijer Mustafa.
„Poslovna zajednica na Kosovu se suočava sa nedovoljnim nivoom vladavine prava, sivom ekonomijom, nefunkcionalnim pravosuđem, ad hoc odlukama Vlade, manjkom energenata i manjkom kvalifikovane radne snage. U isto vreme, manjak ekonomskih perspektiva pokreće političku nestabilnost, migracije, radikalizaciju i etničke podele. Ideja SEI je da se osnuje telo koje bi imalo ulogu javnog zagovaranja, a koje bi bilo deo konstruktivnog dijaloga sa Vladom Kosova i drugim nadležnim institucijama, kako bi se zajedničkim naporima rešila pitanja koja predstavljaju prepreku investicijama iz EU na Kosovu. Cilj je povećanje broja radnih mesta za narod Kosova“, rekla je Apostolova.
Savet evropskih investitora (SEI) je neprofitno udruženje i osnovano je 2014. godine. SEI je osnovan kako bi se čuo glas evropskih investitora. Cilj je uklanjanje sistemskih nedostataka poslovnog okruženja, ali i povećanje direktnih stranih investicija. To bi zauzvrat ostvarilo potencijal Kosova kroz jačanje konkurentnosti i kapaciteta za građane i preduzeća, samim tim stvarajući veći broj radnih mesta na Kosovu.
A.Ć.
Regionalni sajam preduzetništva u Gračanici
Opština Gračanica i Agencija za regionalni razvoj, organizovale su u Gračanici jednodnevni sajam malih i srednjih preduzetnika. Na sajmu učestvuje 30 izlagača, a sajam podržava Kancelarija Evropske unije na Kosovu. Izloženi su poljoprivredni proizvodi, hrana, piće, ručni radovi, suveniri.
Vladeta Kostić, predsednik opštine Gračanica, pozdravio je izlagače, zahvalivši se Evropskoj uniji i Agenciji za regionalni razvoj, što su izabrali baš Gračanicu za domaćina sajma, jer Gračanica, kako je rekao, i jeste otvorena opština za sve ljude dobre volje, posebno za one koji međusobnim povezivanjem i saradnjom, rade na poboljšanju i podizanju standarda života svih građana na Kosovu, bez obzira koje su nacionalnosti.
„Ništa ne može da spreči preduzetnike da razmenjuju iskustva, da sarađuju i izlažu svoje proizvode. Prosto je neverovatno da živimo jedni pored drugih, a da ništa ne znamo jedni o drugima i možda će zli jezici da nam se smeju zato što smo začetnici u ovom poslu. Ali, jedno je sigurno, opština Gračanica će ostati dosledna na putu saradnje i poboljšanja života građana, a ovaj sajam je samo početak“,istakao je gradonačelnik Kostić.
Na jednom od štandova, ponuđeni su ručni radovi žena iz udruženja „Otvorena vrata“, koje okuplja samohrane majke i žene invalide. „Izradom ručnih radova i njihovom prodajom, žene koje su naše članice izdržavaju familiju. Interesovanje za ručni rad je veliko, ali prodaja baš i ne ide. Zato su nam ovakvi sajmovi potrebni“, kaže predstavnica ovog udruženja, Fahrija Seljimi iz Prištine.
Iz Gušterice, sa mesnim prerađevinama, došao je Donko Stolić „Škurt“, koji se proizvodnjom mesa i mesnih prerađevina bavi preko četrnaest godina, a farmu svinja je imao i mnogo pre toga. Trenutno u turnusu gaji oko 200 komada svinja i preko 3000 tovnih pilića u jednom turnusu.
“Zapošljavamo preko 30 radnika, ali je problem jer mladi neće da rade ovaj posao. Traže nešto lakše. Takođe, problem je što nikada do sada nisam dobio nikakvu donaciju, a bilo je perioda kada sam imao 5000 evra mesečnu ratu kredita. Hvala Bogu, sada je dobro“, priča Donko, dodajući da na ovakvim sajmovima može da se uspostavi dosta poslovne saradnje.
„Kosovo je bogato lekovitim biljem, samo treba puno rada, volje, ali naravno i znanja kako bi se ono sakupilo. Moja firma „99 lule“ ( 99 vrsta cveća) se već nekoliko godina bavi sakupljanjem i preradom lekovitog bilja i može da se živi od toga, ako neko želi da radi, a ko ne želi da radi, ne može ni od čega da živi“, tvrdi jedan od izlagača, Kadri Bunjaku iz Kišnice, koji u sezoni zapošljava između dvadeset i trideset radnika.
Vlada Kosova je u okviru Nacionalne strategije za razvoj izdvojila poseban budžet za razvoj malih i srednjih preduzeća koja se bave proizvodnim delatnostima, a 50% tog budžeta je predviđeno za žene preduzetnice, rekla je na otvaranju sajma u Gračanici, zamenica ministra za ekonomski razvoj, Besa Zogaj Gaši, pozvavši sve preduzetnike da se više interesuju za programe i donacije Vlade Kosova:
„Organizacija ovakvih sajmova koji promovišu proizvode i proizvodnju, povezani su ciljem Vlade Kosova, a to je povećanje domaće proizvodnje“.
Službenik za ekonomski razvoj u kancelariji Evropske unije na Kosovu, Miha Pezelj, obećao je dalju podršku Evropske unije otvaranju uspešnih malih i srednjih preduzeća, koja će se baviti proizvodnjom, ali i proširenju onih biznisa koji su se pokazali uspešnim: „Kosovo se suočava sa različitim izazovima kada je u pitanju proizvodnja, posebno jer kosovski proizvodi nisu dovoljno poznati. Ovakav događaj, kao ovaj danas, na kome imamo 30 binisa iz čitavog regiona, iz svih opština, govori nam o tome da imamo dosta dobrih malih biznisa na Kosovu, a ti mali biznisi su važni za otvaranje većih, a ovakvi događaji pomažu promociji kvaliteta proizvoda“.
Ovakvi sajmovi su jedinstvena prilika za proizvođače da se okupe na jednom mestu, ne samo da izlože svoje proizvode, već i da uspostave poslovne kontakte u cilju buduće saradnje, istakla je Mrika Maculje, izvršni direktor regionalne agencije za razvoj: „Organizovanjem ovog sajma u Gračanici, ARDA (Agencija za ekonomski razvoj) dokazuje spremnost da pruži podršku svim preduzećima, bez obzira na njihovu versku, etničku ili političku pripadnost“, zaključila je Maculje.
Jedan od izlagača na regionalnom sajmu, bila je i Turistička organizacija Gračanice, sa ponudom turističkih kapaciteta i suvenirima, kao i sa promotivnim materijalom za dalji razvoj turizma, koji je jedan od stubova ekonomskog razvoja opštine Gračanica.
A.Ć.
Regionalni sajam u Gračanici
Regionalni sajam proizvoda malih i srednjih preduzeća, održaće se 10. novembra, sa početkom u 10 časova na platou ispred opštine Gračnica. Sajam organizuju Kosovska agencija za regionalni razvoj i opština Gračanica, uz podršku Kancelarije Evropske unije u Prištini, u okviru projekta „Podrška regionalnom i ekonomskom razvoju na Kosovu“.
Manifestacija ima za cilj da podrži projekte malih i srednjih preduzeća, kao i novih preduzeća u promociji njihovih proizvoda. Na sajmu će se predstaviti preko 30 lokalnih preduzeća iz Ekonomskog regiona Centar, a učesnike i posetioce će pozdraviti: Vladeta Kostic, gradonačelnik Gračanice, Libor Slad (Libor Chlad), zamenik šefa za saradnju u Kancelariji EU, Besa Zogaj-Gaši, zamenik ministra za ekonomski razvoj u Vladi Kosova i Mrika Macule, izvršni direktor Regionalne agencije za razvoj.
A.Ć.
Endrju Rasel: Ovde smo da bismo služili vama
Agencija za razvoj Ujedinjenih nacija na Kosovu, 2015. i 2016. godine, uložila je na sever Kosova 1. 500 000 evra. To je rečeno na konferenciji za novinare o ključnim rezultatima UNDP-a, održanoj u sali IBCM koledža, u Severnoj Mitrovici. Na konferenciji su govorili razvojni koordinator UNDP-a na Kosovu, Endrju Rasel, ambasadorka Finske u Prištini, Ana Huhtamaki i program koordinator tima Ujedinjenih nacija za Kosovo (UNKT), Srđan Milojević. Zaposlenje preko stotinu osoba, podrška razvoju poljoprivrede, osnaživanje lokalnih institucija, sanacije oštećenih infrastrukturnih objekata, saniranje posledica prirodnih katastrofa, pomoć mladima i žrtvama porodićnog nasilja, neki su od ključnih rezultata UNDP-a u opštinama na severu Kosova u prethodne dve godine.
Predstavljajući ukrtako UNDP, Endrju Rasel je istakao da je ta međunarodna organizacija proglašena najtransparentnijom na svetu i naglasio da će tim UNDP-a, sa svojim partnerima i ostalim agencijama Ujedinjenih nacija nastaviti da radi transparentno i odgovorno, ispunjavajući globalne milenijumske ciljeve razvoja. Rasel je istakao posvećenost ove organizacije jačanju ekonomskog razvoja, kroz smanjenje nezaposlenosti, samozapošljavanje, kroz povećanje bezbednosti za sve i obezbeđivanje pravde za sve.
“Ovde smo da bismo služili vama, da bismo se borili protiv siromaštva, ekoloških problema, da bismo smanjili nezaposlenost“, rekao je razvojni koordinator UNDP-a za Kosovo.
Ambasadorka Finske je izrazila zadovoljstvo što je njena zemlja u stanju da pomogne, posebno mladima, ženama i žrtvama porodičnog nasilja na čitavoj teritoiji Kosova, pa i na severu i obećala da će se ta pomoć nastaviti i ubuduće. Ambasadorka Finske je posebno istakla važnost pomoći ženama i na severu i na jugu Kosova.
“Zašto ističemo žene? Zato što žene čine polovinu radne snage i ako žene ne rade, vi već gubite 50% mogućnosti za ekonoski razvoj”, istakla je ambasadorka Huhtamaki.
Srđan Milojević je predstavio ključne rezultate UNDP-a na severu, istakavši glavne programe na kojima je rađeno.
“Mi smo pružili pomoć u osnaživanju žena i muškaraca, pružili smo podršku mladima i žrtvama porodičnog nasilja, malim farmerima, opštinama, loklanim i javnim institucijama, privatnim kompanijama i nevladinom sektoru”, rekao je Milojević.
Zahvaljujući programima UNDP-a, u protekle dve godine u opštinama na severu Kosova, 124 osobe su razvile posebne veštine, odnosno prekvalifikovane su i pronašle posao. Kroz program podrške poljoprivrednom i ruralnom razvoju, povećan je prihod za 81 malog farmera, finansirano je 10 plastenika za proizvodnju povrća, a pomoć je dobilo i 70 plantaža za uzgoj jagodičastog voća. Tim Agrncije za razvoj Ujedinjenih nacija, radio je i na stručnom osposobljavanju lokalnih farmera. Osim stručnih savetnika u sve četiri opštine na severu i podizanja kapaciteta lokalnih samouprava na severu, integrisano je i 80 službenika Civilne zaštite u vatrogasne jedinice.
U okviru programa jačanja odbrane od prirodnih katastrofa, neophodan set je dobila Osnovna škola u Banjskoj, a sanirano je 5 lokacija, oštećenih od poplava. Produbljeno je i očišćeno korito reke Vuča u Leposaviću, u dužini od 700m i izgrađen je vodovod dužine 2 kilometara u selu Potok Mala, takođe u opštini Leposavić. Očišćeno je i korito reke Banjska, u opštini Zvečan, u dužini od 500 m i izgrađen je zaštitni zid na istoj reci, u dužini od 87 metara. U opštini Zubin Potok, u selu Gornji Strmac, izgrađen je put, dužine 5,2 kilometra.
Almedina Pepić (27), zubni tehničar iz Severne Mitrovice i Nenad Vasić (31), ekonomista iz Zvečana, govorili su ime dobitnika grantova za samozapošljavanje mladih. Oni su se zahvalili na materijalnoj, ali i na stručnoj pomoći.
“Ja sam jedna od šest žena, dobitnica granta i dugo sam bila nezaposlena i kao samohranom roditelju, to mi je dodatno stvaralo poteškoće. Sa sigurnošću mogu da kažem da mi je ovaj program pomogao u ostvarivanju mojih snova. Mogu da vam kažem, kada sam aplicirala u ovom programu, nisam poznaval nikoga na terenu i nisam ni očekivala da će pobediti moje znanje, posvećenost i trud, a danas svima njima dugujem veliku zahvalnost”, rekla je Almedina.
Nenad Vasić je počeo iz hobija da se bavi restauracijom nameštaja, a sada mu je uz pomoć programa UNDP-a, to postao izvor dobre zarade.
“S obzirom da sam uspešno pokrenuo svoj biznis, da je potražnja za mojim proizvodima sve veća, nastaviću da pratim trendove i da razvijam biznis, kako bih ostao konkurentan na tržištu, ne samo na severu, već i na celom Kosovu”, istakao je Nenad.
Partneri Agencije za razvoj Ujedinjenih nacija za investiranje na sever Kosova, bila je Vlada Kraljevine Norveške i Ambasada i Ministartsvo inostranih poslova Finske, a i Ministartvo za rad i socijalna pitanja Vlade Kosova je takođe podržalo programe ekonomskog razvoja. Samo Finska je u protekle dve godine, uložila preko programa UNDP-a, 1 700 000 evra, 2015. Godine i 2 000 000 za tekuću godinu, rečeno je na konferenciji za novinare o rezultatima UNDP-a na severu Kosova. Na konferenciji je takođe rečeno da su neki projekti još uvek u toku.
Anđelka Ćup
Izveštaj o ljudskom razvoju na Kosovu: Tri četvrtine nezaposlenih na Kosovu su žene
Izveštaj o humanom razvoju na Kosovu, kako piše na zvaničnom dokumentu za 2016. godinu, danas je u Prištini predstavila Agencija za razvoj Ujedinjenih nacija, UNDP. Ove godine, najvažnija tema je bila „Prilagođavanje tržišta rada potrebama žena i mladih“, a izradu izveštaja je podržalo Ministarstvo inostranih poslova Finske.
Uz prisustvo predstavnika kosovskih ministarstava za rad i socijalnu politiku, obrazovanje, nauku i tehnologiju i unutrašnjih poslova, predstavnike nevladinih organizacija i medija, današnje predstavljanje izveštaja je bilo podeljeno u dva dela. U prvom delu konferencije diskutovalo se na temu „Stvaranje tržišta rada za žene i omladinu“, što je i tema izveštaja, a u drugom delu je predstavljen Podregionalni izveštaj o ljudskom razviju za 2016.godinu, na temu „Izgradnja otpornosti na rizike na Zapadnom Balkanu: osnaživanje ljudi da bi se sprečile katastrofe“.
Iako Kosovo beleži blagi rast bruto društvenog proizvoda, to je uglavnom zbog donacija, javnih ulaganja i slanja novca iz inostranstva, kaže se u izveštaju UNDP-a. Proizvodnja je minimalna, a u privatnom sektoru su uglavnom mikro i srednja preduzeća, koja zapošljavaju minimum radne snage. Po podacima Svetske banke, ove godine je Kosovo imalo najniži bruto društveni proizvod po glavi stanovnika u regionu, u iznosu od 4,052 američka dolara. Zbog niske proizvodnje, Kosovo je u 2014.oj godini izvezlo robe u vrednosti od 325 miliona evra, a uvezlo u vrednosti od 2,5 milijardi evra.
Kada se tome doda da je skoro trećina stanovništva Kosova mlada, a preko polovine je mlađe od 29 godina, da mladi između 15 i 24 godine čine 28% radno sposobnog stanovništva, a prema podacima Svetske banke svake godine se na tržište rada prijavi novih 20 000 mladih, to povećava nezaposlenost, izaziva nezadovoljstvo kod građana i povećava migraciju. Kvalitet obrazovanja na svim nivoima, diskriminacija žena i drugih ugroženih grupa stanovništva, tradicija i religija, nedovoljan stepen preusmeravanja prema potrebama tržišta rada, takođe je jedan od razloga visoke stope nezaposlenosti.
Stopa zaposlenih na Kosovu je najniža na Zapadnom Balkanu i iznosi 26,9%, a od toga je zaposleno samo 12, 5% žena, što je takođe daleko najniža stopa u regionu. Iako među upisanim studentima, preovladavaju osobe ženskog pola, njih 56%, religija, tradicija i nepoštovanje, odnosno loša primena dobrih, ali i spora izmena loših zakona, dovode do diskriminacije prilikom zapošljavanja i napretka u poslovnoj karijeri.
U izveštaju se takođe kaže da većina, čak i previše žena radi u javnom sektoru, a to se opravdava sigurnim radnim mestom i posebno obezbeđenim beneficijama prilikom rođenja dece.
Zbog toga, neke od preporuka u izveštaju jesu i fleksibilno radno vreme za žene u reproduktivnom periodu, mogućnost bolovanja za muškarce, kada im se rode deca, kao što je to regulisano u zemljama regiona, kao i obaveza privatnika da poštuju prava žena kada su na porodiljskom bolovanju.
Izveštaj o ljudskom razvoju za 2016.godinu, koji je izradio tim Agencije za razvoj Ujedinjenih nacija na Kosovu, naglašava potrebu za što hitnijim multisektoralnim i multidimenzionalnim intervencijama, posebno onih koje se odnose na žene i mlade.
Anđelka Ćup
GIOR: Uvodimo evropsku poljoprivredu
Danas je u Gračanici predstavljen „Vodič za izvoznike u Evropsku uniju u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije“, koji je izradila Nevladina organizacija „Gračanička inicijativa za održivi razvoj“ – GIOR. Na konferenciji za novinare, na temu „Razvoj lokalne privrede kroz mogućnost izvoza na tržište Evropske unije“, o Vodiču za izvoznike, govorio je direktor NVO GIOR, Ivan Todorović. Todorović je rekao da je glavna ideja ovog projekta da izvoznicima i potencijalnim izvoznicima, na jednom mestu budu dostupne sve informacije koje su im potrebne za izvoz poljoprivrednih proizvoda u zemlje Evropske unije. To se odnosi na zakonodavstvo, standarde i potrebnu dokumentaciju, međutim bez povećanja proizvodnje i ukrupnjavanja poseda, neće biti ni izvoza, zakllučak je Ivana Todorovića:
„Ono što je neophodno za izvoz, prvenstveno je povećanje proizvodnje. Jedan od načina za koji mi smatramo da je dobar, jeste moderno zadrugarstvo. Smatramo da su zadruge pravo rešenje za povećanje kapaciteta i za razvoj lokalne privrede u različitim oblastima“.
Potpredsednik Komisije za poljoprivredu u Skupštini Koosva, Srđan Popović, ukazao je na bezbroj problema koje imaju poljoprivrednici iz srpskih sredina na Kosovu. Najveći problem srpskih poljoprivrednika jeste što ne mogu da konkurišu ni za grantove koje daje Ministarstvo poljoprivrede Kosova, a za grantove Evropske unije i eventualni izvoz svojih proizvoda, šanse skoro i da nemaju. Radi se o previsokim kriterijumima konkursa i za sve pokušaje predstavnika Srba u kosovskim institucijama, da te kriterijume uskladi sa položajem srpskih, ali i poljoprivrednika iz drugih manjinskih zajednica, aktuelni ministar nema pozitivan odgovor, tvrdi Popović.
„Posle nekoliko sastanaka koje smo imali, došli smo na ideju da, ukoliko ne mogu kriterijumi da budu dostupni svim zajednicama, onda predlažemo da se izdvoji fond od Ministarstva poljoprivrede, u iznosu od 10%, koji će biti namenjen za jačanje pozicije srpske zajednice i ostalih zajednica,a da bi za dve, eventualno tri godine mogli da apliciraju, odnosno da budu ravnopravni sa albanskim poljoprivrednim proizvođačima…To je i dalje samo inicijativa, iako smo dobili podršku od velikog dela međunarodne zajednice“, rekao je poslanik Kosovskog parlamenta, Srđan Popović.
Srpski poljoprivrednici nisu ravnopravni akteri u procesu razvoja poljoprivrede, a posebno u procesu izvoza u zemlje Evropske unije, rekao je direktro NVO „Centar z amir i toleranciju“, Nenad Maksimović:
„Stoga je nužno, zajedno sa srpskim političkim preedstavnicima i organizacijama koje se bave ovim pitanjem, izraditi prilagodljivu stratešku politiku za razvoj preduzetništva i poljoprivrede u srpskim sredinama. Tendenciuje dva glavna aktera ekonomskog razvoja u srpskim sredinama, Vlade Srbije i Vlade Kosova, su suprotstavljene, ali se nadam da će i to da bude usklađeno nakon učestalih sastanaka Privrednih komora Srbije i Kosova,odnosno da će taj pozitovan trenda doprineti premošćavanju trenutnog jaza“, zaključio je Maksimović.
Aleksandar Mihajloviuć, direktor Odeljenja za ekonomski razvoj opštine Gračanica, smatra da srpski poljoprivrednici nemaju dovoljno proizvodnje ni za kosovsko tržište, a kamoli za zahtevno tržište Evropske unije. Po mišljenju Mihajlovića, potrebno je prvo animirati poljoprivrednike da počnu da se ozbiljnije bave proizvodnjom, napraviti ozbiljno udruženje ili zadrugu i bazirati se na tržište Koosva.
„Jedina šansa naših poljoprivrednih proizvođača su zadruge i udruženja. Fondovi koje dodeljuje Ministartsvo poljoprivrede su nam nedostupni zbog nas samih. Mi smo samo krivci, jer nismo počeli da rešavamo problem onda kada je bio mali….Mi možemo samo putem udruženja doći do ispunjavanja uslova za dodelu grantova, a takođe naše poljoprivredne proizvođače moramo da nateramo da počnu da sade voće i povrće. Potrebno je da se bavimo osnovnim stvarima, podizanjem zasada malina ili zasada voćnjaka. Naša šansa je i u tome što je ovde na Koosvu svako voće za 30% skuplje nego u Srbiji“,podsetio je Mihajlović.
Nevladina organizacija „GIOR“ sprovodi projekte koji se odnose na razvoj poljoprivrede i zaštitu životne sredine, u skladu sa evropskim standardima. Menadžment organizacije uređuje i portal „Rodna zemlja“, u kome su tekstovi o poljoprivredi i poljoprivrednicima.
Anđelka Ćup
Za sever Kosova više od 15 miliona evra
Vlada Kosova je budžetom za 2015. godinu izdvojila 15.170.000 evra za finansiranje 146 kapitalnih projekata u četiri opštine na severu Kosova, preko osam resornih ministarstava. Iako je, po zakonima Kosova, rok za realizaciju decembar prošle godine, projekti još uvek nisu u potpunosti završeni.
Jedan od razloga je, kažu u opštinama Severna Mitrovica, Zvečan i Leposavić kašnjenje sa potpisivanjem Memoranduma o razumevanju između osam resornih ministarstava i gradonačelnika četiri severne opštine. U lokalnim samoupravama se nadaju da će im, rebalansom budžeta, biti dozvoljeno da nastave sa korišćenjem novca za projekte koji još uvek nisu završeni.
Jedina opština koja je realizovala sve planirane projekte je opština Zubin Potok, koja je za 37 projekata potrošila 3.058.389 €, pokazuju rezultati istaživanja koje su sproveli Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) i Radio Televizija Mir.
Sledeća po procentu realizacije je opština Zvečan, koja je u potpunosti realizovala 48,6%¸projekata, od ukupno 37 planiranih, dok je do sada utrošila 2.165.963 €.
Opština Severna Mitrovica je u protekloj godini planirala 23 kapitalna projekta, ukupne vrednosti 4.990.800, a do sada je potrošeno oko 2 miliona evra za završene i projekte koji su još uvek u procesu realizacije.
Opština Leposavić ima najniži procenat realizacije, iako je imala najveći broj predloga projekata (49), ukupne vrednosti 4.858.955 evra . Do sada je realizovano samo 21,3% planiranih kapitalnih ulaganja iz resornih ministarstava Vlade Kosova.
“Istina o lošoj realizaciji projekata je vidljiva na terenu, nikakvi reabalansi budžeta ne mogu da poprave greške koje su načinjene tokom 2015. godine. Projekti koji su započeti, a za pojedine je čak potrošen i novac, će ili biti realizovani u dalekoj budućnosti ili nikada neće biti realizovani”, kaže Nenad Radosavljević, odbornik u SO Leposavić koja ima najlošiju realizaciju budžeta za kapitalne projekte.
Ipak gradonačelnik ove opštine Dragan Jablanović očekuje da projekti koji se finansiraju iz Vlade ali i iz drugih fondova, budu završeni tokom ove godine.
“Projekti se rade svakoga dana, planiramo da do kraja godine završimo sve. Nisu to samo projekti iz Vlade Kosova već i iz drugih fondova”, tvrdi Jablanović.
Šefica Administrativne kancelarije u Severnoj Mitrovici Adrijana Hodžić kaže da će u narednim nedeljama biti reabalnsa budžeta.
“Čeka se odobrenje dodatnih sredstava iz Vlade Kosova. Rebalansom bi to trebalo da se reguliše u naredne dve nedelje. Pre toga ne možemo da nastavimo sa realizacijom projekata. Ukoliko bude rebalansa projekti će biti završeni do kraja godine”, rekla je Hodžić.
Podaci o kapitalnim projektima koje Vlada Kosova finansira u opštinama na severu prikupljeni su u okviru projekta “Efekti ulaganja na severu Kosova nakon potpisivanja Briselskog sporazuma – Da li živimo bolje”, koji sprovode Radio Televizija Mir i Institut za teritorijani ekonomski razvoj (InTER), uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS).