Ендрју Расел: Овде смо да бисмо служили вама

Агенција за развој Уједињених нација на Косову, 2015. и 2016. године, уложила је на север Косова 1. 500 000 евра. То је речено на конференцији за новинаре о кључним резултатима УНДП-а, одржаној у сали ИБЦМ колеџа, у Северној Митровици. На конференцији су говорили развојни координатор УНДП-а на Косову, Ендрју Расел, амбасадорка Финске у Приштини, Ана Хухтамаки и програм координатор тима Уједињених нација за Косово (УНКТ), Срђан Милојевић. Запослење преко стотину особа, подршка развоју пољопривреде, оснаживанје локалних институција, санације оштећених инфраструктурних објеката, санирање последица природних катастрофа, помоћ младима и жртвама породићног насиља, неки су од кључних резултата УНДП-а у општинама на северу Косова у претходне две године.

Представљајући укртако УНДП, Ендрју Расел је истакао да је та међународна организација проглашена најтранспарентнијом на свету и нагласио да ће тим УНДП-а, са својим партнерима и осталим агенцијама Уједињених нација наставити да ради транспарентно и одговорно, испуњавајући глобалне миленијумске циљеве развоја. Расел је истакао посвећеност ове организације јачању економског развоја, кроз смањење незапослености, самозапошљавање, кроз повећање безбедности за све и обезбеђивање правде за све.

“Овде смо да бисмо служили вама, да бисмо се борили против сиромаштва, еколошких проблема, да бисмо смањили незапосленост“, рекао је развојни координатор УНДП-а за Косово.

Амбасадорка Финске је изразила задовољство што је нјена земља у стању да помогне, посебно младима, женама и жртвама породичног насиља на читавој теритоији Косова, па и на северу и обећала да ће се та помоћ наставити и убудуће. Амбасадорка Финске је посебно истакла важност помоћи женама и на северу и на југу Косова.

“Зашто истичемо жене? Зато што жене чине половину радне снаге и ако жене не раде, ви већ губите 50% могућности за еконоски развој”, истакла је амбасадорка Хухтамаки.

Срђан Милојевић је представио кључне резултате УНДП-а на северу, истакавши главне програме на којима је рађено.

“Ми смо пружили  помоћ у оснаживању жена и мушкараца, пружили смо подршку младима и жртвама породичног насиља, малим фармерима, општинама, локланим и јавним институцијама, приватним компанијама и невладином сектору”, рекао је Милојевић.

Захваљујући програмима УНДП-а, у протекле две године у општинама на северу Косова, 124 особе су развиле посебне вештине, односно преквалификоване су и пронашле посао. Кроз програм подршке пољопривредном и руралном развоју, повећан је приход за 81 малог фармера, финансирано је 10 пластеника за производњу поврћа, а помоћ је добило и 70 плантажа за узгој јагодичастог воћа. Тим Агрнције за развој Уједињених нација, радио је и на стручном оспособљавању локалних фармера. Осим стручних саветника у све четири општине на северу и подизања капацитета локалних самоуправа на северу, интегрисано је и 80 службеника Цивилне заштите у ватрогасне јединице.

У оквиру програма јачања одбране од природних катастрофа, неопходан сет  је добила Основна школа у Бањској, а санирано  је 5 локација, оштећених од поплава. Продубљено је и очишћено корито реке Вуча у Лепосавићу, у дужини од 700м и изграђен је водовод дужине 2 километара у селу Поток Мала, такође у општини Лепосавић. Очишћено је и корито реке Бањска, у општини Звечан, у дужини од 500 м и изграђен је заштитни зид на истој реци, у дужини од 87 метара. У општини Зубин Поток, у селу Горњи Стрмац, изграђен је пут, дужине 5,2 километра.

Ендрју Расел: Овде смо да бисмо служили вама

Алмедина Пепић (27), зубни техничар из Северне Митровице и Ненад Васић (31), економиста из Звечана, говорили су име добитника грантова за самозапошљавање младих. Они су се захвалили на материјалној, али и на стручној помоћи.

“Ја сам једна од шест жена, добитница гранта и дуго сам била незапослена и као самохраном родитељу, то ми је додатно стварало потешкоће. Са сигурношћу могу да кажем да ми је овај програм помогао у остваривању мојих снова. Могу да вам кажем, када сам аплицирала у овом програму, нисам познавал никога на терену и нисам ни очекивала да ће победити моје знање, посвећеност и труд, а данас свима њима дугујем велику захвалност”, рекла је Алмедина.

Ендрју Расел: Овде смо да бисмо служили вама

Ненад Васић је почео из хобија да се бави рестаурацијом намештаја, а сада му је уз помоћ програма УНДП-а, то постао извор добре зараде.

“С обзиром да сам успешно покренуо свој бизнис, да је потражња за мојим производима све већа, наставићу да пратим трендове и да развијам бизнис, како бих остао конкурентан на тржишту, не само на северу, већ и на целом Косову”, истакао је Ненад.

Партнери Агенције за развој Уједињених нација за инвестирање на север Косова, била је Влада Краљевине Норвешке и Амбасада и Министартсво иностраних послова Финске, а и Министартво за рад и социјална питања Владе Косова је такође подржало програме економског развоја. Само Финска је у протекле две године, уложила преко програма УНДП-а, 1 700 000 евра, 2015. Године и 2 000 000 за текућу годину, речено је на конференцији за новинаре о резултатима УНДП-а на северу Косова. На конференцији је такође речено да су неки пројекти још увек у току.

Анђелка Ћуп

Извештај о људском развоју на Косову: Три четвртине незапослених на Косову су жене

Извештај о хуманом развоју на Косову, како пише на званичном документу за 2016. годину, данас је у Приштини представила Агенција за развој Уједињених нација, УНДП. Ове године, најважнија тема је била „Прилагођавање тржишта рада потребама жена и младих“, а израду извештаја је подржало Министарство иностраних послова Финске.

Уз присуство представника косовских министарстава за рад и социјалну политику, образовање, науку и технологију и унутрашњих послова, представнике невладиних организација и медија, данашње представљање извештаја је било подељено у два дела. У првом делу конференције дискутовало се на тему „Стварање тржишта рада за жене и омладину“, што је и тема извештаја, а у другом делу је представљен Подрегионални извештај о људском развију за 2016.годину, на тему „Изградња отпорности на ризике на Западном Балкану: оснаживање људи да би се спречиле катастрофе“.

Иако Косово бележи благи раст бруто друштвеног производа, то је углавном због донација, јавних улагања и слања новца из иностранства, каже се у извештају УНДП-а. Производња је минимална, а у приватном сектору су углавном микро и средња предузећа, која запошљавају минимум радне снаге. По подацима Светске банке, ове године је Косово имало најнижи бруто друштвени производ по глави становника у региону, у износу од 4,052 америчка долара. Због ниске производње, Косово је у 2014.ој години извезло робе у вредности од 325 милиона евра, а увезло у вредности од 2,5 милијарди евра.

Извештај о људском развоју на Косову: Три четвртине  незапослених на Косову су жене

Када се томе дода да је скоро трећина становништва Косова млада, а преко половине је млађе од 29 година, да млади између 15 и 24 године чине 28% радно способног становништва, а према подацима Светске банке сваке године се на тржиште рада пријави нових 20 000 младих, то повећава незапосленост, изазива  незадовољство код грађана и повећава миграцију. Квалитет образовања на свим нивоима, дискриминација жена и других угрожених група становништва, традиција и религија, недовољан степен преусмеравања према потребама тржишта рада, такође је један од разлога високе стопе незапослености.

Стопа запослених на Косову је најнижа на Западном Балкану  и износи 26,9%, а од тога је запослено само 12, 5% жена, што је такође далеко најнижа стопа у региону. Иако међу уписаним студентима, преовладавају особе женског пола, њих 56%, религија, традиција и непоштовање, односно лоша примена добрих, али и спора измена лоших закона, доводе до дискриминације приликом запошљавања и напретка у пословној каријери.

У извештају се такође каже да већина, чак и превише жена ради у јавном сектору, а то се оправдава сигурним радним местом и посебно обезбеђеним бенефицијама приликом рођења деце.

Због тога, неке од препорука у извештају јесу и флексибилно радно време за жене у репродуктивном периоду, могућност боловања за мушкарце, када им се роде деца, као што је то регулисано у земљама региона, као и обавеза приватника да поштују права жена када су на породиљском боловању.

Извештај о људском развоју за 2016.годину, који је израдио тим Агенције за развој Уједињених нација на Косову, наглашава потребу за што хитнијим мултисекторалним и мултидимензионалним интервенцијама, посебно оних које се односе на жене и младе.

Анђелка Ћуп

ГИОР: Уводимо европску пољопривреду

Данас је у Грачаници представљен „Водич за извознике у Европску унију у области пољопривреде и прехрамбене индустрије“, који је израдила Невладина организација „Грачаничка иницијатива за одрживи развој“ – ГИОР. На конференцији за новинаре, на тему „Развој локалне привреде кроз могућност извоза на тржиште Европске уније“, о Водичу за извознике, говорио је директор НВО ГИОР, Иван Тодоровић. Тодоровић је рекао да је главна идеја овог пројекта да извозницима и потенцијалним извозницима, на једном месту буду доступне све информације које су им потребне за извоз пољопривредних производа у земље Европске уније. То се односи на законодавство, стандарде и потребну документацију, међутим без повећања производње и укрупњавања поседа, неће бити ни извоза, закллучак је Ивана Тодоровића:

„Оно што је неопходно за извоз, првенствено је повећање производње. Један од начина за који ми сматрамо да је добар, јесте модерно задругарство. Сматрамо да су задруге право решење за повећање капацитета и за развој локалне привреде у различитим областима“.

Потпредседник Комисије за пољопривреду у Скупштини Коосва, Срђан Поповић, указао је на безброј проблема које имају пољопривредници из српских средина на Косову. Највећи проблем српских пољопривредника јесте што не могу да конкуришу ни за грантове које даје Министарство пољопривреде Косова, а за грантове Европске уније и евентуални извоз својих производа, шансе скоро и да немају. Ради се о превисоким критеријумима конкурса и за све покушаје представника Срба у косовским институцијама, да те критеријуме усклади са положајем српских, али и пољопривредника из других мањинских заједница, актуелни министар нема позитиван одговор, тврди Поповић.

„После неколико састанака које смо имали, дошли смо на идеју да, уколико не могу критеријуми да буду доступни свим заједницама, онда предлажемо да се издвоји фонд од Министарства пољопривреде, у износу од 10%, који ће бити намењен за јачање позиције српске заједнице и осталих заједница,а да би за две, евентуално три године могли да аплицирају, односно да буду равноправни са албанским пољопривредним произвођачима…То је и даље само иницијатива, иако смо добили подршку од великог дела међународне заједнице“, рекао је посланик Косовског парламента, Срђан Поповић.

ГИОР: Уводимо европску пољопривреду

Српски пољопривредници нису равноправни актери у процесу развоја пољопривреде, а посебно у процесу извоза у земље Европске уније, рекао је директро НВО „Центар з амир и толеранцију“, Ненад Максимовић:

„Стога је нужно, заједно са српским политичким преедставницима и организацијама које се баве овим питањем, израдити прилагодљиву стратешку политику за развој предузетништва и пољопривреде у српским срединама. Тенденциује два главна актера економског развоја у српским срединама, Владе Србије и Владе Косова, су супротстављене, али се надам да ће и то да буде усклађено након учесталих састанака Привредних комора Србије и Косова,односно да ће тај позитован тренда допринети премошћавању тренутног јаза“, закључио је Максимовић.

Александар Михајловиућ, директор Одељења за економски развој општине Грачаница, сматра да српски пољопривредници немају довољно производње ни за косовско тржиште, а камоли за захтевно тржиште Европске уније. По мишљењу Михајловића, потребно је прво анимирати пољопривреднике да почну да се озбиљније баве производњом, направити озбиљно удружење или задругу и базирати се на тржиште Коосва.

„Једина шанса наших пољопривредних произвођача су задруге и удружења. Фондови које додељује Министартсво пољопривреде су нам недоступни због нас самих. Ми смо само кривци, јер нисмо почели да решавамо проблем онда када је био мали….Ми можемо само путем удружења доћи до испуњавања услова за доделу грантова, а такође наше пољопривредне произвођаче морамо да натерамо да почну да саде воће и поврће. Потребно је да се бавимо основним стварима, подизањем засада малина или засада воћњака. Наша шанса је и у томе што је овде на Коосву свако воће за 30% скупље него у Србији“,подсетио је Михајловић.

Невладина организација „ГИОР“ спроводи пројекте који се односе на развој пољопривреде и заштиту животне средине, у складу са европским стандардима. Менаџмент организације уређује и портал „Родна земља“, у коме су текстови о пољопривреди и пољопривредницима.

Анђелка Ћуп

Save

Save

За север Косова више од 15 милиона евра

Влада Косова је буџетом за 2015. годину издвојила 15.170.000 евра за финансирање 146 капиталних пројеката у четири општине на северу Косова, преко осам ресорних министарстава. Иако је, по законима Косова, рок за реализацију децембар прошле године, пројекти још увек нису у потпуности завршени.

Један од разлога је, кажу у општинама Северна Митровица, Звечан и Лепосавић кашњење са потписивањем Меморандума о разумевању између осам ресорних министарстава и градоначелника четири северне општине. У локалним самоуправама се надају да ће им, ребалансом буџета, бити дозвољено да наставе са коришћењем новца за пројекте који још увек нису завршени.

Једина општина која је реализовала све планиране пројекте је општина Зубин Поток, која је за 37 пројеката потрошила 3.058.389 €, показују резултати истаживања које су спровели Институт за територијални економски развој (ИнТЕР) и Радио Телевизија Мир.

Следећа по проценту реализације је општина Звечан, која је у потпуности реализовала 48,6%¸пројеката, од укупно 37 планираних, док је до сада утрошила 2.165.963 €.

Општина Северна Митровица је у протеклој години планирала 23 капитална пројекта, укупне вредности 4.990.800, а до сада је потрошено око 2 милиона евра за завршене и пројекте који су још увек у процесу реализације.

Општина Лепосавић има најнижи проценат реализације, иако је имала највећи број предлога пројеката (49), укупне вредности 4.858.955 евра . До сада је реализовано само 21,3% планираних капиталних улагања из ресорних министарстава Владе Косова.

“Истина о лошој реализацији пројеката је видљива на терену, никакви реабаланси буџета не могу да поправе грешке које су начињене током 2015. године. Пројекти који су започети, а за поједине је чак потрошен и новац, ће или бити реализовани у далекој будућности или никада неће бити реализовани”, каже Ненад Радосављевић, одборник у СО Лепосавић која има најлошију реализацију буџета за капиталне пројекте.

Ипак градоначелник ове општине Драган Јаблановић очекује да пројекти који се финансирају из Владе али и из других фондова, буду завршени током ове године.

“Пројекти се раде свакога дана, планирамо да до краја године завршимо све. Нису то само пројекти из Владе Косова већ и из других фондова”, тврди Јаблановић.

Шефица Административне канцеларије у Северној Митровици Адријана Хоџић каже да ће у наредним недељама бити реабалнса буџета.

“Чека се одобрење додатних средстава из Владе Косова. Ребалансом би то требало да се регулише у наредне две недеље. Пре тога не можемо да наставимо са реализацијом пројеката. Уколико буде ребаланса пројекти ће бити завршени до краја године”, рекла је Хоџић.

Подаци о капиталним пројектима које Влада Косова финансира у општинама на северу прикупљени су у оквиру пројекта “Ефекти улагања на северу Косова након потписивања Бриселског споразума – Да ли живимо боље”, који спроводе Радио Телевизија Мир и Институт за територијани економски развој (ИнТЕР), уз подршку Косовске фондације за отворено друштво (КФОС).