Božidar Dejanović: Sprečićemo promenu etničke strukture

Gradonačelnik opštine Klokot – Vrbovac, Božidar Dejanović, rekao je za portal GračanicaOnlajn da se moraju hitno preduzeti mere kako bi se sprečilo pretvaranje poljoprivrednog u građevinsko zemljište i kako bi se zaustavila divlja gradnja, a samim tim i promena etničke strukture. Opština, na čije je čelo došao pre tri meseca, bila je tamni vilajet, kaže Dejanović i dodaje da njegov tim ima puno posla. Pijaća voda, električna mreža, ulična rasveta, kontejneri, loši životni uslovi meštana, nasleđeni dugovi, samo su deo problema na čijem rešavanju je počelo da radi novo rukovodstvo.

Više „Božidar Dejanović: Sprečićemo promenu etničke strukture“

Boris Malagurski za portal GračanicaOnlajn: Ne tražite poruke iz Beograda. Slušajte ono što je u vašem srcu.

Čuveni srpski reditelj Boris Malagurski, svetsku slavu je stekao dokumentarnim filmovima „Težina lanaca“ i „Težina lanaca 2“ u kojima je do tančina objasnio raspad SFRJ, ulogu velikih sila u tome, propast jugoslovenske privrede, uz svesrdnu pomoć zapada, nametanje neolibralog kapitalizma, ulozi i pomoći vodećih nevladinih organizacija, finanisranih iz SAD-a, u procesu razbijanja zajedničke zemlje.

U intervjuu za portal GračanicaOnlajn Malagurski objašnjava kako su i zašto Albanci u mnogim zemljma sveta pokušali da spreče projekcije njegovog poslednjeg filma o ugroženosti srpske kulturne i istorijske baštine „Kosovo: Momenat u civilizaciji“.

Srpski Majkl Mur, kako ga nazivaju mnogi svetski mediji, kaže da ljudi zaboravljaju da kad zapad negde „upumpava novac“ novac se i vraća Zapadu.   

„Oni Albanci koji su izašli iz stanja masovne hipnoze na Kosovu, su već napustili pokrajinu“, tvrdi Malagurski, a Srbima poručuje:

Povodom raznih spekukalcija u medijima, u vezi sa hapšenjem direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića, srpski reditelj Boris Malagurski kaže da se treba više držati dokaza, a manje širenja senzacionalističkih teorija.

„Bez konkretnih dokaza. Mišljenja su mišljenja, a činjenice su činjenice“, podvlači Malagurski.

Više „Boris Malagurski za portal GračanicaOnlajn: Ne tražite poruke iz Beograda. Slušajte ono što je u vašem srcu.“

Boško Obradović za portal GračanicaOnljn: Mrak je najgušći pred zoru

Lider Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović ocenjuje da je unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji čista farsa predsednika Aleksandra Vučića. Obradović dodaje da se Vučićevo balansiranje između zapada i Rusije svelo na ispunjavanje naloga pojedinih zapadnih država na štetu nacionalnih iteresa Srbije.

Predlaže da je „potrebno da se udruže i drugi istaknuti intelektualci i političke, društvene i patriotske organizacije“. Ističe, da je „posebno važno da onaj rodoljubivi deo birača SNS-a i SPS-a, kojih nesumnjivo ima, shvati čemu vodi ova politika i da odbiju, da toj politici daju dodatni legitimitet, jer smo stigli do crvene linije”, zaključuje predsednik Srpkog pokreta Dveri Boško Obradović.

U intervjuu za portal GračanicaOnlajn Srbima sa Kosova i Metohije Obradović  poručuje da budu mudri, istrajni i složni. Više „Boško Obradović za portal GračanicaOnljn: Mrak je najgušći pred zoru“

Darko Dozet, Nikoletina Bursać našeg doba sa fotoapratom: Draži mi je i moj neprijatelj, ako je korektan i pošten.

Darko Dozet, nije samo Nikoletina Bursać našeg doba kome je umesto mitraljeza fotoaparat oružje. On je suštinska veza između Kosova i Metohije i istine o nama. Ovako je o mladom autoru, iza koga stoji više od 20 godina profesionalnog rada, govorio Živojin Rakočević, direktor Doma kulture u Gračanici na otvranju izložbe fotografija „Sedam vekova manastira Krupa“. 

Uoči rata 1998. godine, Dozet se našao prvi put na Kosovu i Metohiji. Njegove fotografije objavljivane u Dnevniku, Večernjim Novostima i Tanjugu, te godine često su bile i jedina informacija sa ovih prostora. Ovde ima veliki broj prijatelja, kaže da mu je najžalije što sa svima ne stiže da se vidi i popije kafu.  Dok je čekao početak otvaranja svoje izložbe u Gračanici, sa nama je pristao da popije kafu i otkrije nam najzanimljiviju definiciju kafane.   

Izložba „Sedam vekova manastira Kurpe“, Foto:GračanicaOnaljn

GračanicaOnlajn: Koliko godina rada stoji iza tebe, koliko fotografija i izložbi?

Darko Dozet: Nezavisno od ove izložbe, ja ove godine obeležavam 20 godina profesionalnog rada i 25 godina bavljenja fotografijom. U decembru bi trebalo da izađe jedna obimna foto-monografija, u kojoj će se naći više od 200 fotografija. U šali sam rekao da je 20 godina stalo u jenu sekundu, jer ako preračunamo da je dvestapedeseti ili petstoti deo sekunde jedan snimak, dođemo do te neke matematike da sam ja u životu radio jako malo, svega nekoliko sekundi. Ovo mi je sigurno pedeset i neka izložba, a što se tiče izložbe pod nazivom „Sedam vekova Krupe“, posle Novog Sada i Subotice, izložba je došla ovde, odavde se 26. oktobra seli u Kosovsku Mitrovicu, a iz Kosovske Mitrovice u Zagreb, po želji našeg čuvenog i uglednog društva „Prosvjeta“. Čuli su da je izložba lepa, videli su kako je ocenila i naša pravoslavna crkva i kako je ocenila publika, pozvali su nas i izrazili želju da je postavimo u Zagrebu. Šta reći? Ovde kod vas se osećam kao kod kuće. Od 1998. godine sam na Kosovu i toliko prijatelja imam i što kaže naša kolegoinica Bilja Gavrić, uvek me je nekako sramota i uvek osećam grižu savesti što se nisam svima javio. Ali ja imam problem…Kada imate dva prijatelja, vi im se možete javiti, ali kada u svakom većem mestu na Kosovu imate 120 prijatelja, onda je nemoguće da sa svima popijete kafu, nemoguće je čak i da se svima javite telefonom, jer bi to oduzelo puno vremena, a svi imamo neke obaveze. Ja sam  prebukiran, imam obaveza oko izložbe, ali i nekih aktivnosti vezanih za film. Nekoliko važnih stavri se desilo ovde, film gospođice Biljane Gavrić, koncert Garavog sokaka, moja izložba. Kada su neke naše kolege novinari čuli da svako od nas ima nešto dogovoreno, insistirali su da mi dođemo zajedno i meni je stvarno zadovoljstvo da sa tako divnom ekipom i pod sloganom „Novi Sad – Gračanici“, mi smo došli ovde i time smo želeli da pošaljemo poruku zajedništva, timskog rada, drugarstva. Jeste da smo mi to sada sve spakovali u dva dana i možda su neke stvari upale u senku, ali smo mi sve to žrtvovali zbog zajedništva.

Foto: GračanicaOnlajn

Za dobru fotografiju odlučuju stoti delovi sekunde. To nije samo škljocanje.

GračanicaOnlajn: I fotografi i novinari imaju zajedničku misiju. Šta je veći izazov, da se priča ispriča fotografijom ili novinskim tekstom?

Darko Dozet: S obzirom na dvadesetogodišnje iskustvo i rad u novinskoj agenciji Tanjug, zatim u novosadskom Dnevniku, jer ja sam zaposlenu u novinskoj kompaniji Večernje novosti, ali nema medija  za koji nisam radio, ja sam shvatio da moje fotografije, koliko god one bile dobre, ako nisu potkrepljene tekstom dobrog novinara, one ne gube potpuno smisao, ali ne izgleda to dobro. Isto, iako imate najbolju reportažu vrhunskog pisca i autora, ta reportaža je otužna i totalno neprimetljiva i neupečatljiva, ako zajedno sa tom osobom koja je stvarala nije bio i vrhunski fotoreporter. Ja mislim da moramo da budemo tim. Možemo za neku nuždu da ja potpišem tekst ili neki novinar za nuždu da sam napravi fotografiju, ali prosto naša profesija je takva, to je timski rad i zajedno moraju da idu i autor teksta i autor fotografije.

GračanicaOnlajn:  Mladi fotografi, pa evo i mi novinari koji se baš ne razumemo u fotografiju najbolje, prvo pitanje koje postavimo jeste, šta je potrebno za jednu dobru fotografiju, da uhvatite savršen momenat, emociju, da imate vrhunsku opremu ili od svega po malo?

Darko Dozet: Od svega po malo. Kada se na nekom događaju nađe 50 ili 100 belosvetskih fotografa, to je kao kada na primer gledamo formulu 1 ili atletiku gde odlučuju stoti delovi sekunde. Dakle, kada ste na vrhunskom događaju, onda sve odlučuje, od opreme do trenutne inspiracije, pa čak i do toga da li vas je tog dana boleo zub ili ne. To su sve neke finese. Sve kockice moraju da se slože da bi nastala dobra fotografija, počev od iskustva, međutim,  dobra fotografija zavisi čak i od faktora sreće. Mnogo nekih stvari je potrebno i nije to kako izgleda. Urednici o tome ne razmišljaju i kažu: „Odeš tamo i škljocneš“. To je malo tužno i teško čuti.

GračanicaOnlajn: Treba malo više od škljocanja.

Darko Dozet: Mnogo više od škljocanja. Mnogo je rada, mnogo je uloženog truda u informisanje, u sakupljanje informacija. Da bih ja „škljocnuo“ i učinio taj „škljoc“ kako oni kažu, moram da znam mnogo stvari, opšta kultura mora da mi bude izuzetno velika, mora da sam informisan o ljudima, moram čak i da budem neki mali prorok i da neke situacije, na osnovu informacija koje imam, pokušam da predvidim, kako mi ne bi „proleteo“ taj momenat onda kada se desi. Ružno zvuči kada kažem da smo mi neki proroci, ali stvarno neke stvari treba da predvđamo i to nam puno pomaže da napravimo dobru fotografiju. Pre nekoliko dana smo stajali, čuveni gospodin Toma Peternek i još nekolicina nas fotoreportera svetskog kalibra, kada smo se našli na jednom događaju u Beogradu i tada smo predviđali odakle će da trče demonstranti, a gde će da bude policija. Predviđali smo, ako krene policija da ih juri, prebiće ih tamo, a oni će da beže u onu ulicu. Znači, mi smo u svojoj glavi razradili sve moguće scenarije kako nas ništa ne bi iznenadilo kada miting počne. Mi smo sve scenarije razradili. A da smo mi samo došli sa svojim fotoaparatom i čekali da nešto „škljocnemo“, nama bi svi momenti pobegli.


„Sedam vekova manastira Krupa“ – Posle Gračanice izložba se seli u Kosovsku Mitrovicu i Zagreb.

Živojin Rakočević, Foto: GračanicaOnaljn

„Darko Dozet je Nikoletina Bursać našeg doba na kome umesto mitraljeza visi fotoaparat. Taj ogorman čovek na kome bez reda visi čudna fotografska oprema i crna objektivi, pojavio se neočekivano i niotkuda na Kosovu i Metohiji. Ostalo je zabeleženo da su njegove fotografije još od 1998. godine bile često jedine informacije i  osnovni izvor, profesionalni oslonac i glas sveta u nestajanju.  Progutala bi nas praznina raskopanog groba u Đakovici i vetar bi odneo naše reči, jecaj i muk srodnika, da nije bilo Darka Dozeta koji dubinski tačnim instinktom beleži i zamrzava tragediju i vreme, što fotografiju čini umetničkom“, rekao je direktor Doma kulture u Gračanici Živojin Rakočević, otvarajući izložbu fotografija „Sedam vekova manastira Krupa“ Darka Dozeta.


GračanicaOnlajn: Upravo si nam ispričao jedan od zahtevnijih momenata u ovoj profesiji. Da li ih je bilo više i možeš li da mi kažeš kako je izgledao tvoj prvi susret sa Kosovom i Metohijom posle rata? Gde si bio i šta je na tebe ostavilo najjači utisak?

Darko Dozet: Prvi susreti sa Kosovom i Metohijom su bili 1998. godine. Nešto se dešavalo, dolazile su neke delegacije iz Novog Sada i ja sam kao klinac početnik. Rekao sam da bih želeo službeno da idem tamo, tj.na KiM, na šta je moj šef rekao da ne mogu da idem i da on neće da odgovara za mene, jer nisam iskusan i ovo i ono…Ja sam rekao da želim da idem na svoju odgovornost. Kada je čovek video koliko sam tvrdoglav, potrudio se da mi da sve moguće savete, kada već ne možeda mi zabrani da odem dole. Otišao sam bez putnog naloga jer su mi oni faktički zabranili da idem, ali pošto ne mogu da raspolažu mojim slobodnim vremenom, bilo je: „Ako hoćeš idi, ali mi te nismo poslali“. Kada sam stigao na KiM, bio sam fasciniran. Zanemarićemo sada one ružne stvari, pošto je bio avgust 1998. godine i na Kosovu nije bilo baš „veselo“ i niko se sa time ne može pohvaliti. Nijedno civilizovano društvo se time ne može pohvaliti, naravno nijedna strana. Dakle, ako zanemarimoono ružno, najveći utisak na mene je ostavio manastir Dečani. Čim sam video Dečane, rekao sam da se ovde moram vratiti. Više ne mogu da izbrojim koliko sam se puta vraćao i koliko je to dolazaka bilo u manastir Dečane. Juče sam bio ponovo u Dečanima i svaki put mi to predstavlja zadovoljstvo. Nekada se dešavalo bukvalno da tamo budem tri minuta, dovoljno mi je da uđem u hram i da se napijem vode sa onog izvora, čini mi se kao da se ponovo rodim.

Darko Dozet, Nikoletina Bursać našeg doba, Foto: GračanicaOnlajn

GračanicaOnlajn: Mi smo se slučajno sreli u kafani i napravili ovaj lep razgovor.

Darko Dozet: Kafana je ozbiljna institucija koju smo mi često zanemarili ili je stavili na neke margine. Mnoge lepe stvari, na primer  iz poezije ili iz istorije, dešavale su se upravo u kafani i mnoge su se stvari rešavale u njoj.  Kafana je mesto u kome razgovaramo, družimo se i dolazimo do nekih rešenja. U njoj se posvađamo, u njoj se pomirimo, u njoj sklapamo nova prijateljstva. Nisam od onih ljudi koji misle da bi trebalo da se konzumiraju velike količine alkohola, ali bi trebalo više da se družimo i da više idemo u kafanu, ali sa merom.

GračanicaOnlajn: Odlično! Ovo je jedna od najboljih definicija kafane koju sam čuo i da te dopunim o njoj se peva i u  mnogim pesmama.

Darko Dozet: Kafana je najdemokratskija institucija u našoj zemlji.

GračanicaOnlajn: Na kraju, imaš li neku poruku za sve nas koji se spremamo da vidimo tvoju izložbu i za one koji će tek doći i pogledati kako si ti to bjektivom fotoapratata predstavio jednu od zadužbina kralja Milutina, manastir Krupu u Hrvatskoj.

Darko Dozet: Pa ne, nisam ja neki mudrac, bilo bi pretenciozno da ja nešto poručujem ljudima, a i naši ljudi su takvi da nisu slušali i mnogo mudrije ljude od mene, pa zašto bi poslušali mene? Moja poruka je ustvari poruka patrijarha Pavla, da budemo ljudi. Šta mi vredi ako je neko moj, ako je loš čovek? Draži mi je i moj neprijatelj, ako je korektan i pošten.

Foto: GračanicaOnlajn

BIOGRAFIJA:

Darko Dozet je sarađivao sa najuglednijim svetskim novinskim agencijama, a fotografije su mu objavljivali gotovo svi svetski listovi i magazini. Radio je u novosadskom dnevnom listu Dnevnik, bio fotoreporter novinske agencije Tanjug, a od 2007. godine je angažovan u Novostima. Uspešno je fotografisao vaterpolo, odbojkaške, košarkaške i fudbalske utakmice, a snimao je pozorišne predstave, proteste, kao i 78 dana bombardovanja Jugoslavije. Njegove fotografije ilustrovale su brojne knjige, kataloge i monografije. Od 1998. godine član je Udruženja novinara Jugoslavije, potom Udruženja novinara Srbije. U foto, kino i video savezu Vojvodine je od svoje 16 godine. Samostalne izložbe imao je u više od 50 gradova Srbije i sveta. Dobitnik je više priznanja za rad i stavralaštvo na polju fotografije.


Ivan Miljković

EKSKLUZIVNO: Marko Vidojković – Sukno od kojeg krojimo našu crnu sudbinu staro je decenijama

Njegova knjiga „Priče sa dijagnozom“, deseta po redu, izašla je pre dve godine. Tog dana je postao i četrdesetogodišnjak, ali je za književnu kritiku bio i ostao „nestašni momak sprske književnosti“, koji precizno slika naše živote, zapletima zadaje krošee, nokautira pokretima dok nas prepoznatljivim humorom sve vreme uzdiže iz ponora neprijatne društvene stvarnosti. Iako diplomirani pravnik, Marko je uspešniji kao pisac, jednako je dobar u muzici i novinarstvu. Komponuje, svira gitaru i vodi svoju autorsku emisiju na TV Šabac, a radio je i na TV A iz Banjaluke. Na itnervju za portal GračanicaOnlajn pristao je, kako kaže, dok hvata vazduh između dve knjige. 

Više „EKSKLUZIVNO: Marko Vidojković – Sukno od kojeg krojimo našu crnu sudbinu staro je decenijama“

B. Stojanović: Zbog političkog ili ličnog interesa se ne sme trgovati opstankom Srba na Kosovu

Povodom održavanja vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu, 11. juna ove godine, Branimir Stojanović, zamenik kosovskog premijera i visoki funkcioner „Građanske inicijative Srpska lista“, izjavio je da građani imaju tri mogućnosti: da sede kod kuće i izbor svojih predstavnika prepuste slučajnosti, da glasaju za one koji će srpske interese podrediti ličnim ili da glasaju za Srpsku listu, koju podržava zvanični Beograd i koja će da bude faktor odlučivanja. Srpska lista će, po Stojanovićevim rečima, isključivo braniti srpske interese koji su u ovom momentu ugroženi i njeni članovi će učiniti sve kako bi sačuvali kontrolne mehanizme koje Srbi trenutno imaju u Ustavu i zakonima Kosova. Ovi izbori su veoma važni, Srbi bi trebalo na njih da izađu u što većem broju, iako i građane i njihove predstavnike očekuju strahoviti pritisci, kako institucionalni, tako i različiti vidovi zastrašivanja, poručuje Branimir Stojanović. „Najvažniji zadatak jeste da se pobrinemo da u Skupštini Kosova, a sutra i u Vladi, ukoliko postoji razumevanje da Srbi budu  njen deo, na način da to ima smisla, budu ljudi koji će braniti srpske interese i koji neće biti spremni da zbog sitnog političkog ili isključivo ličnog interesa, trguju sa našim opstankom“, zaključio je zamenik premijera Kosova u intervjuu za GračanicaOnlajn.

Više „B. Stojanović: Zbog političkog ili ličnog interesa se ne sme trgovati opstankom Srba na Kosovu“

INTERVJU: Gradonačelnik Peći, Gazmend Muhadžeri

U opštini Peć, pre 1999. godine, živelo je više od 22 000 Srba, a u samom gradu oko 18 000. Srbe u gradu danas možete izbrojati na prste jedne ruke, a u okolnim selima, Ljevoša, Belo Polje, Siga, Brestovik i Goraždevac, ima oko 1000 Srba. U bošnjačkom mestu Vitomirici žive samo dva lica srpske nacionalnosti. Gradonačelnik Peći, Gazmend Muhadžeri, kaže da i on ne zna koliko ima tačno Srba u njegovoj opštini, ali je siguran da gradu nedostaje oko 100 000 ljudi svih nacionalnosti. U intervjuu našem portalu, gradonačelnik Peći je rekao da je u selima naseljenim Srbima, urađena infrastruktrura, a po njegovim rečima, opština Peć je primer drugim opštinama na Kosovu po poštovanju Zakona o javnoj upravi i Zakona o upotrebi jezika. Muhadžeri kaže da je u opštini na čijem je čelu bezbednosna situacija dobra, a da su odnosi sa Srbima, kao i sa monahinjama u Pećkoj patrijaršiji, izuzetno dobri.

Više „INTERVJU: Gradonačelnik Peći, Gazmend Muhadžeri“

INTERVJU: Milica Dabović: Deca me podmlađuju i dižu iz pepela

Milica Dabović, velika zvezda srpske i evropske košarke, pri put je posetila Gračanicu i družila se sa decom Osnovne škole Kralj Milutin. Sa učenicima ovdašnje škole naša „zlatna“ košarkašica je nadahnuto govorila o sportu kao najzdravijem načinu životu, poručivši deci da dobro uče i poštuju svoje roditelje i nastavnike. Za portal GračanicaOnlajn, Milica Dabović je govorila u porti manstira Gračanica, koji je posetila prvi, ali kako je rekla, ne i poslednji put. Rečima: „Dođite da učimo o životu i da učimo o košarci“, poznata košarkašica je pozvala i decu Gračanice da budu deo njenog košarkaškog kampa na Tari, od 4. do 13. i od 13. do 22. avgusta ove godine.

Više „INTERVJU: Milica Dabović: Deca me podmlađuju i dižu iz pepela“

INTERVJU: Špend Ahmeti: Tolerancija nije dobra reč! To je kada nekog mrziš, pa treba da ga tolerišeš. Treba da prihvatimo jedni druge, a ne tolirešemo.

Prvi čovek Prištine, Špend Ahmeti otkriva zašto se on i stranka kojoj pripada, Samoopredeljenje, protive osnivanju ZSO i dijalogu između Prištine i Beograda, koji bi, po njemu, trebao da rezultira priznavanjem Kosova od strane Srbije. U intervjuu za portal GračanicaOnlajn, Ahmeti navodi da su korupcija i glomazni biroktratski aparat najveći problemi Kosova i da su političari ispraznim i nerealnim obećanjima zloupotrebili demokratiju. Ahmeti je govorio i o sporu sa Srpskom pravoslavnom crkvom oko zemljiša i hrama Hrista Spasa u Prištini i o tome koliko je opština Priština ulagala u naselja nastanjena Srbima.

Više „INTERVJU: Špend Ahmeti: Tolerancija nije dobra reč! To je kada nekog mrziš, pa treba da ga tolerišeš. Treba da prihvatimo jedni druge, a ne tolirešemo.“

INTERVJU: Vladeta Kostić: Od kako je Građanska inicijativa Srpska na čelu opštine Gračanica, nije izgrađeno nijedno naselje (setite se Marigone i naselja Emšir i Nic)

Intervju (drugi deo). Prvi deo intervjua možete pročitati ovde.

Interesovanje stranih donatora za našu opštinu je sve veće, međutim, nekome to ne odgovara, ali je tu naš manevarski prostor smanjen, kaže za naš portal predsednik Opštine Gračanica Vladeta Kostić. Kostić ističe da ova lokalna samouprava ne doživljava institucije kao privatne kompanije, to, kaže, neka radi neko drugi. „. Ako tu razliku građani ne mogu ili ne žele da vide, onda smo generalno kao društvo i kao zajednica u velikom problemu. U intrevjuu koji je portal GračanicaOnlajn Kostić otkriva da li će biti novih radnih mesta, koliko će se i šta graditi u ovoj godini i da li lokalna vlst trpi neke konsekvence s obzirom da je mesto kosovskog ministra za loklanu samoupravu još uvek upražnjeno.

Više „INTERVJU: Vladeta Kostić: Od kako je Građanska inicijativa Srpska na čelu opštine Gračanica, nije izgrađeno nijedno naselje (setite se Marigone i naselja Emšir i Nic)“